Pustinjak koji je zaustavio cara i predvideo njegovu smrt. Prepodobni Isakije ispovednik napustio je tišinu pustinje da bi stao u odbranu vere i istine pred vladarom koji je progonio pravoslavne.
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve, 12. jun obasjan je likom jednog tihog, ali neustrašivog Božjeg čoveka – Prepodobnog Isakija Ispovednika. U vremenu kada je istina bila potiskivana, a Crkva progonjena, ovaj pustinjak s Istoka izašao je iz pustinjske tišine i ušao u istoriju – ne tražeći slavu, već pravdu.
Isakije nije bio običan pustinjak. Bio je duhovni ratnik, čovek duboke vere i odlučnosti, koji nije mogao da mirno gleda kako arijanska jeres razdire telo Crkve. Kada je car Valent, pristalica te jeresi, zatvorio pravoslavne hramove i počeo progon istinskih vernika, Isakije je sišao sa svoje usamljene staze u Carigrad, noseći sa sobom jedino oružje – istinu.
Tri puta je stajao pred carem. Tri puta ga je molio da otvori crkve i vrati slobodu veri pravoslavnoj. Nije tražio ništa za sebe – samo da se Božje ime proslavi među narodom. A car? Gluv za reči starca, oslonjen na savetnike zavedene jeresima, odbacio je njegove molbe. Čak je naredio da se Isakije baci u jamu punu blata i trnja. Ali Bog ne ostavlja svoje. Anđeli su izbavili svetitelja i ponovo ga postavili pred cara, koji će tada čuti reči proročanstva: „Odećeš na varvare, ali nećeš odoleti. Bićeš uhvaćen i živ sažežen.“ I tako bi.
Valent je izgoreo u košari sa svojim savetnikom, dok je njegova vojska stradala od ruku varvara. Istina je našla svoj put kroz vatru i pepeo.
Dolaskom cara Teodosija, Pravoslavlje je ponovo steklo dostojanstvo. Car se poklonio starcu Isakiju, ne iz političkog interesa, već iz dubokog poštovanja prema Božjem čoveku čije su reči bile snažnije od mačeva i koje su nadživele imperiju. Isakije više nije želeo da ostane u prestonici, ali ga je ljubav vernih zadržala. Velmoža Saturnin podigao mu je obitelj – manastir u kojem će se Isakije do kraja života moliti, podvizavati se i činiti čudesa.
Njegov učenik, Dalmat, nastavio je njegovo delo. Po njemu će monaška zajednica dobiti ime – Dalmatska obitelj, svetionik vere u Carigradu.
Prepodobni Isakije Ispovednik nije bio ni vojskovođa ni državnik, ali je bio ratnik duha, pastir naroda i prorok istine. U danima kada ga proslavljamo, podsetimo se da tišina pustinje rađa snagu koju ni imperije ne mogu da slome – snagu svetosti, istine i nepokolebljive vere.
Neka nas njegov primer podseti da nikada ne budemo tihi kada je istina u opasnosti. Jer, kao i u vreme Isakijevo, i danas svet traži one koji će govoriti istinu – sa verom, hrabro i do kraja.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za šesti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na praznik Pedesetnice, mitropolit bački poručio da Crkva živi kroz Duha Svetoga, naglašavajući da se upravo na današnji dan ispunjava božanski plan spasenja čovečanstva i otkriva tajna Svete Trojice.
U vremenu kad se istina guši, a prošlost prepravlja, mitropoliti Joanikije i Metodije hrabro razotkrivaju zaboravljene činjenice, suočavajući se sa pravnim pritiscima i pokušajima cenzure.
Nakon što je mitropolit Metodije upozorio na duhovnu dezorijentaciju društva, usledila je oštra reakcija premijera, koja je izazvala ogorčenje među vernicima i pokrenula istrage protiv dvojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dom ovog ugodnika Božjeg bio je utočište apostolu Pavlu, a život mu je svedočanstvo tihe vere koja ruši idole i gradi Crkvu.
Njene mošti dale su odgovor koji teolozi nisu mogli da pronađu – priča o događaju koji je zauvek promenio pravoslavnu veru i otkrio Božiju silu pred carevima i patrijarsima.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
Sveti Nikola je u narodnoj svesti ostao zapamćen kao svetac koji pomaže siromašnima i štiti slabije, što je dodatno učvrstilo njegov položaj.
Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Artičoke, krompir, šargarepa i mirođija u jelu koje spaja mir monaškog života i svakodnevnu trpezu.
Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
