Dom ovog ugodnika Božjeg bio je utočište apostolu Pavlu, a život mu je svedočanstvo tihe vere koja ruši idole i gradi Crkvu.
Srpska pravoslavna crkva 27. jula proslavlja Svetog apostola Akilu, jednog od Sedamdesetorice, čiji se život ne odlikuje spoljašnjim sjajem, ali je duboko prožet verom, revnošću i tihom žrtvom za Hrista. Njegov primer blizak je svakome od nas koji, u svetu punom izazova, pokušavamo da ostanemo verni Gospodu i Crkvi.
Bežanija iz Rima – susret sa apostolom Pavlom
Akila je bio Jevrejin koji je živeo u Rimu sa svojom ženom Priskilom. Kada je car Klaudije naredio da se svi Jevreji proteraju iz Italije, ova porodica se preselila u Korint. Upravo tamo Akila susreće apostola Pavla — susret koji nije bio slučajan, već plod promisla Božijeg.
Akila i Priskila ne samo da su primili Pavla u svoj dom, već su primili i veru u Hrista, krstili se i postali njegovi najbliži saradnici.
Zamislimo tu sliku: običan bračni par, prognan iz svoje domovine, pronalazi utočište ne samo u drugom gradu, već u veri. Njihov dom postaje Crkva – doslovno i duhovno. To nas podseća da je hrišćanski dom uvek pozvan da bude „domašnja crkva“, mesto molitve, mira i zajedništva sa Hristom.
Prvi hrišćanski misionari u svakodnevici
Zajedno sa apostolom Pavlom, Akila i Priskila putuju u Efes, pomažu u propovedi, poučavaju vernike i hrabre posrnule. U Prvoj poslanici Korinćanima, Pavle ih spominje s ljubavlju i poštovanjem, ističući da su „svoje vratove položili za njegov život“ – spremno se izložili opasnosti zbog vere i bratske ljubavi.
Ovo je svedočanstvo o tome da su Akila i Priskila živeli ono što su verovali. Nisu bili samo slušatelji reči Božje, već i izvršioci. Nisu tražili priznanja, nisu težili titulama, ali ih je sama Crkva – kroz reči Svetog Pisma – upamtila kao graditelje hrišćanske zajednice.
Vernost do kraja
Akila se kasnije vraća u Rim, a potom ga vidimo ponovo u Efesu, gde zajedno sa Svetim Timotejem nastavlja apostolsko delo. Kao episkop, krštavao je, poučavao, zidao hramove, rušio idole i prenosio svetlost Jevanđelja onima koji su još tumarali u tami mnogoboštva.
Njegova smrt nije bila kraj, već kruna života prožetog verom. Ubijen je od strane neznabožaca, ali je zauvek ostao živ u Crkvi koju je služio. Njegovo ime, pominjano u Svetom Pismu, ostaje da svedoči o tihoj i postojanoj svetlosti koju jedan verni čovek može da ostavi za sobom.
Pouka za nas danas
U vremenu kada se vernost i istrajnost često zaboravljaju, Sveti Akila nas uči da je najvažnije biti Hristov – ne samo rečima, već svakodnevnim životom. Da naš dom bude otvoren za bližnje, da vera ne bude privatna stvar, već pokretač delovanja i služenja.
Da budemo – gde god da nas život odvede – oni koji svedoče Jevanđelje mirno, ali odlučno, baš kao Akila.
Neka njegov primer podstakne svakog od nas da, u porodici, na poslu, među prijateljima, postanemo deo „domašnje crkve“, deo tela Hristovog koje živi i danas, u 21. veku – skromno, tiho, ali nepokolebljivo.
Sveti apostole Akilo, moli Boga za nas!
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za sedmi mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Srpska pravoslavna crkva proslavlja svetitelja čija krotkost, molitve i čuda vekovima osvetljavaju put monasima i vernicima širom pravoslavlja. Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima. Njene mošti dale su odgovor koji teolozi nisu mogli da pronađu – priča o događaju koji je zauvek promenio pravoslavnu veru i otkrio Božiju silu pred carevima i patrijarsima.
Printsceen/YouTube
Praznici i sveci
09:41 | 03.07.2025
CRKVENI KALENDAR ZA JUL 2025.
Praznici i sveci
00:01 | 18.07.2025
SIROČE KOJE JE BOG UZDIGAO DO NEBESA: Danas slavimo Svetog Atanasija Atonskog – veliki praznik na Svetoj gori
Praznici i sveci
00:01 | 23.07.2025
JEZIVA KAZNA IM JE PRETILA, ALI IH NIJE UPLAŠILA: Danas slavimo Svetih 45 mučenika iz Nikopolja
Praznici i sveci
00:01 | 24.07.2025
KAKO JE MRTVA ŽENA REŠILA NAJVEĆU VERSKU SVAĐU U ISTORIJI: Danas molitveno slavimo Svetu Efimiju i sećamo se njenog tajanstvenog čuda
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Bonifatija. Katolici su u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnom džuma-namazu i svakodnevnim verskim obavezama.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Priča o ovom Hristovom učeniku, jednom od Sedamdesetorice odabranih, podseća nas na krštenje kneza Avgara, posle kojeg je potpuno ozdravio, i na grad Edesu koji je postao prvi hrišćanski centar.
Podvig mučeničkog episkopa iz rimskog doba i njegova neobična susretanja s anđelom svojevrsni su vodič vernicima kroz sumnju, patnju i nadu.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Bonifatija. Katolici su u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnom džuma-namazu i svakodnevnim verskim obavezama.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
