Podvig mučeničkog episkopa iz rimskog doba i njegova neobična susretanja s anđelom svojevrsni su vodič vernicima kroz sumnju, patnju i nadu.
Srpska pravoslavna crkva 12. juna, s posebnom radošću i zahvalnošću, proslavlja Svetog apostola Jermu, jednog od Sedamdesetorice apostola, koji nas svojim životom i poukama i danas duboko nadahnjuje.
Jerma nije bio običan čovek — poreklom Grk, ali nastanjen u Rimu, gradu u kojem je vera nailazila na brojne izazove. Kao episkop Filipopolja, njegova misija bila je da širi Hristovu ljubav, ali i da trpi zbog vere. Na kraju svog zemaljskog puta, Jerma je postradao kao mučenik, dajući svedočanstvo do poslednjeg daha.
Posebno je zanimljivo što je Jerma, iako bogat čovek, zbog sopstvenih grehova i grehova svoje dece pao u duboku siromaštinu. Upravo tada, u trenucima velike patnje i molitve, ukazao mu se neobičan gost — anđeo u beloj odeći sa štapom u ruci. Taj anđeo, nazvan „anđeo pokajanja“, ostao je uz Jermu do kraja njegovog života, donoseći mu nebeske pouke.
Iz tog susreta nastala je i znamenita knjiga Pastir, koju je Jerma sastavio prema otkrovenjima anđela Božjeg. U njoj je sabrano dvanaest zapovesti, koje su i danas snažan putokaz kako živeti s verom, snagom i ljubavlju:
1. Verovati u Boga – čvrsto i bez sumnje.
2. Živeti prostodušno i nevino, pomagati onima kojima je pomoć potrebna.
3. Voleći istinu, izbegavati laž.
4. Čuvati čistotu misli i srca.
5. Učiti se trpljenju i velikodušnosti.
6. Znati da svakog čoveka prate i dobri i zli duhovi.
7. Bojati se samo Boga, a ne đavola.
8. Činiti dobro i uzdržavati se od zla.
9. Moliti se iskreno i s verom, znajući da Bog čuje naše molitve.
10. Čuvati se tuge, sumnje i gneva, koji mogu pomutiti dušu.
11. Pažljivo razlikovati istinite i lažne proroke.
12. Čuvati se loših želja i pohlepe.
Ove zapovesti nisu samo drevni saveti, već svakodnevni vodič ka mirnom i ispunjenom životu, u vremenu kada je često teško ostati veran sebi i veri.
Sećajući se Svetog apostola Jerme, pozvani smo da razmislimo o sopstvenoj veri i da se trudimo da budemo iskreni, strpljivi i darežljivi ljudi. Njegova hrabrost i pouke podsećaju nas da, čak i kada naiđemo na poteškoće, vera može biti naš najsnažniji oslonac.
Neka nas primer Svetog Jerme osnaži da i mi, u svom životu, težimo da budemo istinski sledbenici Hrista – da volimo, opraštamo i nikada ne gubimo nadu.
Onaj ko iskreno ljubi, ne može da zaboravi da se za drugoga pomoli.
U vremenima kada se često meri koliko će se dobiti zauzvrat, pravoslavlje podseća da prava vrednost leži u onome što se daje bez kalkulacije.
To stanje nije samo slabost, već prostor kroz koji ulazi čitava vojska drugih grehova.
U tišini bola, rađa se snaga.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Sveti oci učili su da krsni znak nije običaj niti formalnost, već duhovno oružje protiv zla.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Priča o ovom Hristovom učeniku, jednom od Sedamdesetorice odabranih, podseća nas na krštenje kneza Avgara, posle kojeg je potpuno ozdravio, i na grad Edesu koji je postao prvi hrišćanski centar.
Na današnji dan Srpska pravoslavna crkva proslavlja apostole Jasona i Sosipatera, kao i svetu mučenicu Kerkiru, koji su svojim životima na ostrvu Krf posvedočili silu Hristove ljubavi jaču od tamnice, ognja i smrti.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja velikog svedoka vere – drugog episkopa Jerusalima i jednog od Sedamdesetorice, koji je svojim mučeništvom pokazao da je ljubav prema Hristu jača od starosti, straha i smrti.
Slavimo uspomenu na ugodnike Božje koje je Gospod izabrao da šire Njegovu reč i na čijim mukama je izgrađena Crkva, čija svetlost i danas osvetljava put vernicima.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je, po Božjem promislu, upoznao jednog starca.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama velikih svetitelja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
