Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Nedeljni dan, 19. april, posvećen je apostolu Tomi i njegovom uverenju u vaskrslog Isusa Hrista. Prva nedelja posle Vaskrsa naziva se i Antipasha. Prefiks „anti“ ovde ne znači „protiv“, već „umesto“. Crkva se seća javljanja Spasitelja apostolu Tomi – kao ponovljenog doživljaja Pashe za njega.
U drugoj sedmici po Vaskrsu Crkva se seća svetog Evtihija, arhiepiskopa carigradskog, ravnoapostolnog Metodija, arhiepiskopa moravskog, prepodobne Platonide Sirske, kao i Jeremije i Arhilija, jereja, i 120 mučenika persijskih. U ovu nedelju proslavljaju se i novomučenici i ispovednici Ruske Crkve, postradali za veru u Hrista: mučenici Petar Žukov i Prohor Mihajlov, sveštenomučenici braća Jovan i Jakov Bojkov, kao i prepodobni Sevastijan Karagandinski, ispovednik.
Nedelja apostola Tome - Antipasha, 19. april 2026. godine
Antipashom se završava sedam svečanih dana Svetle sedmice, u kojima se proslavlja Vaskrsenje Hristovo. Ovaj dan naziva se i Tomina nedelja – po apostolu Tomi. Njega nije bilo sa ostalim učenicima kada im se javio Gospod, pa nije mogao da poveruje njihovom svedočenju. U Jevanđelju po Jovanu (20, 25) čitamo njegove reči: „Ako ne vidim na rukama Njegovim rane od klinova, i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem ruku svoju u rebra Njegova, neću verovati.“
SPC
Sveti apostol Toma
Spasitelj je odgovorio na njegovu sumnju: posle osam dana ponovo se javio učenicima i pokazao mu Svoje rane. Tada je Toma uzviknuo: „Gospod moj i Bog moj!“ Isus mu odgovori: „Zato što si Me video, poverovao si; blaženi koji ne videše, a verovaše“ (Jevanđelje po Jovanu 20, 28–29).
Prema Svetom predanju, posle Vaznesenja Gospodnjeg apostoli su se razišli po raznim zemljama da propovedaju Jevanđelje, a Tomi je pripala daleka Indija. On je osnovao Crkve u Palestini, Mesopotamiji, Partiji i Etiopiji.
Vešt neimar
U apokrifnim „Delima apostola Tome“, koja potiču iz III veka, navodi se da se Toma predstavio kao vešt neimar i izdejstvovao kod cara Gondofara da podigne veličanstveni dvorac. Međutim, apostol nije započeo gradnju, već je razdelio siromasima svo zlato koje mu je car dao. Vladar se razgnevio kada je to saznao. Dvorjani su ga obavestili i da apostol propoveda veru u Hrista i čini mnoga čuda. Gondofar je nameravao da pogubi Tomu, ali mu se u viđenju javio njegov preminuli brat i rekao da je tim sredstvima sazidan predivan nebeski dvorac. Tada je Gondofar naredio da se apostol oslobodi i ubrzo se i sam krstio.
Kao i većina apostola, Toma je postradao mučeničkom smrću: upravitelj grada Melipura naredio je da svetog muče, a zatim da ga probodu kopljima, jer je priveo Hristu njegovog sina i suprugu. To se dogodilo oko 70. godine.
Čestice moštiju apostola Tome nalaze se na mestu njegovog stradanja u Indiji, kao i u Mađarskoj, na Svetoj Gori i, od 2020. godine, u Donskom manastiru u Moskvi.
Narodni običaji
Prva nedelja posle Vaskrsa u narodu se naziva Bela nedelja. U to vreme, posle zime i dugog posta, počinjala su narodna veselja. Mladi su se okupljali na uzvišenjima koja su se najpre sušila posle prolećnog blata.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Muškarac u braku ima veliku odgovornost, jer je pozvan da bude oslonac, ali ne gospodar, da prednjači u dobru, a ne u sili, i da svojim ponašanjem čuva mir u porodici.
Sveštenik Miloš Zekanović objašnjava zašto strpljenje, molitva i iskrena ljubav ostaju ključni za zajednicu koja traje, dok statistika pokazuje da se sve više brakova završava razvodom.
Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
U gradu koji vekovima nosi ime poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića pokrenuta je peticija za promenu naziva u Ferizaj, prema Ferizu Šasivariju, trgovcu i vlasniku hotela iz osmanskog perioda.
Srednjovekovni rukopis Srpske pravoslavne crkve, koji se više od šest vekova koristi u liturgiji, našao se u središtu spora nakon odluke Komisije BiH da ga proglasi državnom baštinom.
U čestitki povodom Obretenja moštiju Prepodobnog Sergija Radonješkog, patrijarh srpski istakao je njegov značaj kao duhovnog uzora i pozvao na jedinstvo, ljubav i prevazilaženje podela.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Atanasija Atonskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Emilijan. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bruna iz Segnija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na dan njegovog praznika vernici se sećaju svetitelja koji je kroz molitvu, smirenje i istrajnost osnovao Veliku Lavru na Svetoj Gori i ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravoslavnog monaštva.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
