U podavalskom selu okupio se veliki broj dece – nekoliko desetina mladih svetosavaca i učenika okolnih osnovnih škola, koji su ušli uCrkvu sabornim krštenjem na svetoj Liturgiji.
Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je 28. aprila 2024. godine, na praznik Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim – Cveti, svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svete Trojice u Ripnju uz sasluženje Njegovog Preosveštenstva Episkopa novobrdskog g. Ilariona, sveštenstva i vernog naroda.
Ovog jutra u podavalskom selu uz graju, osmehe i radost okupio se veliki broj mališana – nekoliko desetina mladih svetosavaca i učenika okolnih osnovnih škola, koje je Njegova Svetost Patrijarh g. Porfirije na praznik Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim uveo u Crkvu sabornim krštenjem na svetoj Liturgiji.
– Krštenje je početak duhovnog života koji treba da se ogleda u našoj svakodnevnici, u kojoj se borimo i trudimo da budemo vrlinski ljudi, da budemo čestiti ljudi, da budemo pravi, da budemo jednom rečju normalni ljudi. Sa druge strane, treba da učestvujemo u svetim bogosluženjima Crkve, a pre svega u svetoj Liturgiji. Mi se krštavamo i rađamo da bismo mogli, pre svega, da učestvujemo u svemu onome što je život Crkve koji ima svoj vrhunac u svetoj Liturgiji, u svetoj tajni Pričešća. Da bismo mogli da se pričešćujemo mirne savesti podrazumeva se trud koji u sebe uključuje i post i molitvu. Međutim, s obzirom da smo slabi i nemoćni ljudi pa grešimo i padamo, podrazumeva i pokajanje i ispovest, jednom rečju podrazumeva našu neposrednu, organsku vezu sa našim duhovnikom, sveštenikom koji će najbolje znati kako da nas rukovodi i da nas vodi u tajne života Crkve – istakao je patrijarh Porfirije.
Srpska pravoslavna crkva
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
