Episkop šabački oprostio se od Nikole Krsmanovića, hrabrog policajca koji je svoj život položio u službi naroda. Njegova žrtva nas podseća na ljubav i hrabrost koje nadilaze kraj ovozemaljskog života.
Na današnji tužni dan, okupljeni na groblju u selu Jarebice pored Loznice, oprostili su se od voljenog brata u Hristu Nikole Krsmanovića, hrabrog policajca koji je svoj život položio na oltar pravde i ljubavi prema bližnjem. Episkop šabački Jerotej je na opelu izgovorio reči koje su odjeknule u srcima svih prisutnih, pružajući utehu i nadu u najtežim trenucima.
- Blagočestivi roditelji, rodbino, prijatelji i kolege našeg usnulog brata Nikole, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Grada Loznice, braćo i sestre - započeo je episkop Jerotej.
- Blagodarimo Svevišnjem Gospodu i Nikolinim roditeljima Milenku i Ljiljani koji su nam podarili još jednog kosovskog junaka, dostojnog sina našeg roda i naše Svete Crkve, novi temelj i novu među žrtvene ljubavi prema bližnjem, one ljubavi za koju apostol Pavle kaže da ne traži i ne poznaje ništa svoje, nego živi i daruje se za život drugoga.
Nikolina žrtva je, kako je episkop rekao, svedočanstvo ljubavi koja nadilazi smrt i budi veru u večni život.
- Pucnji u Nikolu i Vjekoslava su pucnji u svakog od nas. Svakog od nas je pogodio kuršum, ali nam nije napravio ranu na telu, nego na duši, jer je Nikola za sve nas položio svoj život i podneo žrtvu, svedočeći tako svetopisamsku poruku večnog života da od ove ljubavi nema veće nego kad ko život svoj položi za prijatelje svoje, za bližnje svoje. Takva je bila ljubav i žrtva ovog mladića koji je, dok smo svi mi mirno spavali, bdio nad nama.
Dok su mnogi od nas spavali u miru, Nikola je bio budan, čuvajući nas od opasnosti. Njegova žrtva nije samo telesna, već i duhovna, jer nas podseća na veličinu ljubavi i hrabrosti.
- Mirno smo spavali i ne sluteći da, pod okriljem noćne tame i nasuprot te ljubavi, postoji neko ko je spreman da seje plodove užasa, patnje i smrti - rekao je vladika Jerotej, koji je potom sa dubokom verom i ponosom, uzdižući svoje lice ka Nebesima dodao:
Iznad odra našeg brata neću da oborim glavu, niti da zajecam i da mi glas zadrhti, već dižem lice svoje ka Nebesima, ka Stvoritelju svega i blagodarim Mu na svima onima, poput našeg Nikole, koji još ovom zemljom hodaju ili su hodili, a koji u svom liku i životu sabiraju ono najlepše i najsvetije: veru, ljubav, hrabrost i dobrotu. Nikola zaslužuje da ga, zbog njegovih dela, doveka pominjemo u pričama i sećanjima, ali, pre svega, u molitvama Vaskrslom Hristu, jedinom pobediocu smrti i darodavcu života večnoga.
U mučeničkom Dragincu, mestu gde su humke više od tri hiljade nevino pobijenih predaka, episkop Jerotej je naglasio da se naš rod i dalje rađa div junake, poput Nikole.
- Sabrani ovde, u mučeničkom Dragincu, gde su humke i grobovi više od tri hiljade nevino pobijenih ljudi, naših predaka, pridodajemo im i mi još jednog novomučenika, njihovog potomka. Ovim svedočimo da je i naš rod dostojan Tvorca, da nebo iznad nas nije premreženo paučinom, već da rod naš i dalje rađa div junake, a ne kukavice.
Nikola je bio mladić čije je srce bilo prepunjeno vrlinama, a njegova dela će zauvek živeti u našim sećanjima i molitvama.
- Njihova srca bila su poput najlepšeg vrta preispunjenog najrazličitijim cvećem vrlina. Upravo takav jedan vrt bilo je i srce našeg brata Nikole čiji život njegovi poznanici kratko opisuju jednom rečenicom: Od njega boljeg nije bilo! - kazao je episkop šabački.
Na kraju, vladika Jerotej je pozvao sve prisutne na molitvu, naglašavajući veru u vaskrsenje i život večni.
- Draga braćo i sestre, svaka reč utehe u ovom momentu može se učiniti kao zrno prašine na vetru. Smrt odnosi deo svakog od nas, ali nas i podstiče na neugasivu ljubav prema onome koji odlazi i budi u nama nadu u vaskrsenje i život večni. Pomolimo se zato Vaskrslom Gospodu da našem bratu Nikoli daruje rajsko naselje, da dušu njegovu nastani u mestu svetlom, u mestu cvetnom, u mestu odmora, tamo gde nema bola, tuge, suza i uzdisaja, već gde je radost beskonačna. Bog da mu duši prosti! - završio je vladika.
Neka duša našeg brata Nikole Krsmanovića pronađe mir u Carstvu nebeskom, a sećanje na njegovu hrabrost i ljubav neka ostane zauvek urezano u našim srcima. Bog da mu duši prosti!
Printscreen/Tanjug video
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Posle svete liturgije koju je služio u hramu Rođenja Presvete Bogorodice, episkop šabački Jerotej uputio je vernicima nadahnutu poruku o značaju ljubavi prema bližjnjem, uz tumačenje priče o milostivom Samarjaninu i pripremi srca za radostan praznik Hristovog rođenja.
Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, vladika šabački Jerotej služio je liturgiju u svetinji staroj više od sedam vekova, čija istorija objedinjuje podvige svetitelja, iskušenja pod turskom vlašću i neprolaznu duhovnu snagu.
Arhijerejska liturgija i rukoproizvođenje u čin ipođakona Darka Stefanovića u hramu Svetih cara Konstantina i carice Jelene doneli su radost i duhovnu snagu, a nadahnute reči episkopa šabačkog o praštanju i ljubavi bile su podsećanje na suštinu pravoslavnog života.
Obeležena 140. godišnjica Hrama Svetog arhiđakona Stefana, uz sećanje na 220 godina od Boja na Svileuvi i 250 godina od rođenja popa Luke Lazarevića. Vernici i gosti okupili su se u svečanoj atmosferi, slaveći slavnu prošlost i očuvanje kulturnog nasleđa kroz liturgiju, pesmu i igru.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
