Episkop šabački oprostio se od Nikole Krsmanovića, hrabrog policajca koji je svoj život položio u službi naroda. Njegova žrtva nas podseća na ljubav i hrabrost koje nadilaze kraj ovozemaljskog života.
Na današnji tužni dan, okupljeni na groblju u selu Jarebice pored Loznice, oprostili su se od voljenog brata u Hristu Nikole Krsmanovića, hrabrog policajca koji je svoj život položio na oltar pravde i ljubavi prema bližnjem. Episkop šabački Jerotej je na opelu izgovorio reči koje su odjeknule u srcima svih prisutnih, pružajući utehu i nadu u najtežim trenucima.
- Blagočestivi roditelji, rodbino, prijatelji i kolege našeg usnulog brata Nikole, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Grada Loznice, braćo i sestre - započeo je episkop Jerotej.
- Blagodarimo Svevišnjem Gospodu i Nikolinim roditeljima Milenku i Ljiljani koji su nam podarili još jednog kosovskog junaka, dostojnog sina našeg roda i naše Svete Crkve, novi temelj i novu među žrtvene ljubavi prema bližnjem, one ljubavi za koju apostol Pavle kaže da ne traži i ne poznaje ništa svoje, nego živi i daruje se za život drugoga.
Nikolina žrtva je, kako je episkop rekao, svedočanstvo ljubavi koja nadilazi smrt i budi veru u večni život.
- Pucnji u Nikolu i Vjekoslava su pucnji u svakog od nas. Svakog od nas je pogodio kuršum, ali nam nije napravio ranu na telu, nego na duši, jer je Nikola za sve nas položio svoj život i podneo žrtvu, svedočeći tako svetopisamsku poruku večnog života da od ove ljubavi nema veće nego kad ko život svoj položi za prijatelje svoje, za bližnje svoje. Takva je bila ljubav i žrtva ovog mladića koji je, dok smo svi mi mirno spavali, bdio nad nama.
Dok su mnogi od nas spavali u miru, Nikola je bio budan, čuvajući nas od opasnosti. Njegova žrtva nije samo telesna, već i duhovna, jer nas podseća na veličinu ljubavi i hrabrosti.
- Mirno smo spavali i ne sluteći da, pod okriljem noćne tame i nasuprot te ljubavi, postoji neko ko je spreman da seje plodove užasa, patnje i smrti - rekao je vladika Jerotej, koji je potom sa dubokom verom i ponosom, uzdižući svoje lice ka Nebesima dodao:
Iznad odra našeg brata neću da oborim glavu, niti da zajecam i da mi glas zadrhti, već dižem lice svoje ka Nebesima, ka Stvoritelju svega i blagodarim Mu na svima onima, poput našeg Nikole, koji još ovom zemljom hodaju ili su hodili, a koji u svom liku i životu sabiraju ono najlepše i najsvetije: veru, ljubav, hrabrost i dobrotu. Nikola zaslužuje da ga, zbog njegovih dela, doveka pominjemo u pričama i sećanjima, ali, pre svega, u molitvama Vaskrslom Hristu, jedinom pobediocu smrti i darodavcu života večnoga.
U mučeničkom Dragincu, mestu gde su humke više od tri hiljade nevino pobijenih predaka, episkop Jerotej je naglasio da se naš rod i dalje rađa div junake, poput Nikole.
- Sabrani ovde, u mučeničkom Dragincu, gde su humke i grobovi više od tri hiljade nevino pobijenih ljudi, naših predaka, pridodajemo im i mi još jednog novomučenika, njihovog potomka. Ovim svedočimo da je i naš rod dostojan Tvorca, da nebo iznad nas nije premreženo paučinom, već da rod naš i dalje rađa div junake, a ne kukavice.
Nikola je bio mladić čije je srce bilo prepunjeno vrlinama, a njegova dela će zauvek živeti u našim sećanjima i molitvama.
- Njihova srca bila su poput najlepšeg vrta preispunjenog najrazličitijim cvećem vrlina. Upravo takav jedan vrt bilo je i srce našeg brata Nikole čiji život njegovi poznanici kratko opisuju jednom rečenicom: Od njega boljeg nije bilo! - kazao je episkop šabački.
Na kraju, vladika Jerotej je pozvao sve prisutne na molitvu, naglašavajući veru u vaskrsenje i život večni.
- Draga braćo i sestre, svaka reč utehe u ovom momentu može se učiniti kao zrno prašine na vetru. Smrt odnosi deo svakog od nas, ali nas i podstiče na neugasivu ljubav prema onome koji odlazi i budi u nama nadu u vaskrsenje i život večni. Pomolimo se zato Vaskrslom Gospodu da našem bratu Nikoli daruje rajsko naselje, da dušu njegovu nastani u mestu svetlom, u mestu cvetnom, u mestu odmora, tamo gde nema bola, tuge, suza i uzdisaja, već gde je radost beskonačna. Bog da mu duši prosti! - završio je vladika.
Neka duša našeg brata Nikole Krsmanovića pronađe mir u Carstvu nebeskom, a sećanje na njegovu hrabrost i ljubav neka ostane zauvek urezano u našim srcima. Bog da mu duši prosti!
Printscreen/Tanjug video
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Delovanje demona, prema učenju crkve, nije uvek dramatično i vidljivo - naprotiv, najčešće je tiho, skriveno i prilagođeno slabostima svakog čoveka.
Tri zlatne medalje sa prestižnog takmičenja u Njujorku potvrdile su vrhunski kvalitet tvrdoškog ulja, a analize pokazuju i zašto – sa više od 400 polifenola ono prevazilazi standarde ekstra devičanskog ulja i dobija i lekovita svojstva.
Pravoslavno predanje ne gleda na gnev samo kao na prolaznu emociju, već kao na duhovni ispit.
Rumunska pravoslavna crkva u saradnji sa državnim vlastima organizuje put poklonika ka Egiptu i dalje letove za Bukurešt.
Pričešće u pravoslavlju nije običaj, niti formalnost, već susret sa živim Bogom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Posle svete liturgije koju je služio u hramu Rođenja Presvete Bogorodice, episkop šabački Jerotej uputio je vernicima nadahnutu poruku o značaju ljubavi prema bližjnjem, uz tumačenje priče o milostivom Samarjaninu i pripremi srca za radostan praznik Hristovog rođenja.
Na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, vladika šabački Jerotej služio je liturgiju u svetinji staroj više od sedam vekova, čija istorija objedinjuje podvige svetitelja, iskušenja pod turskom vlašću i neprolaznu duhovnu snagu.
Arhijerejska liturgija i rukoproizvođenje u čin ipođakona Darka Stefanovića u hramu Svetih cara Konstantina i carice Jelene doneli su radost i duhovnu snagu, a nadahnute reči episkopa šabačkog o praštanju i ljubavi bile su podsećanje na suštinu pravoslavnog života.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
U Leliću se podiže jedinstveni muzejski prostor u kome će dela i duhovno nasleđe Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog dobiti svoj stalni dom.
U Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg Svetu arhijerejsku Liturgiju služili su vladike Kirilo i Jovan.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
Tumačeći reči iz Jevanđelja po Jovanu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da Sud nije samo događaj na kraju vremena, već čas odluke između Hrista kao Svetlosti i lutanja bez putokaza.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Lava po starom i Svetog mučenika Konona Isavrijskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Ivana Josipa od Krsta, dok su muslimani u mesecu ramazana, a u judaizmu danas nema većeg praznika.
Svetitelj sa Egine otkriva tajnu sreće skrivenu u srcu koju nijedna spoljašnja sila ne može uzeti.
