Posle svete liturgije koju je služio u hramu Rođenja Presvete Bogorodice, episkop šabački Jerotej uputio je vernicima nadahnutu poruku o značaju ljubavi prema bližjnjem, uz tumačenje priče o milostivom Samarjaninu i pripremi srca za radostan praznik Hristovog rođenja.
Na 25. nedelju po Duhovima, episkop šabački služio je arhijerejsku liturgiju u hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bogatiću. U svojoj besedi, vladika je vernom narodu uputio važnu pouku o suštinskom pitanju koje svaki čovek sebi postavlja: „Šta nam je činiti da zadobijemo Carstvo Božje?“
- Gospod daje jasan odgovor – ljubiti Boga i bližnjega!
Foto: SPC / Eparhija šabačka
Verni narod na liturgiji u hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bogatiću
Vladika Jerotej osvrnuo se na priču o milostivom Samarjaninu iz današnjeg jevanđelskog odeljka, ukazujući na to da je bližnji onaj ko nam pomaže i ko pokazuje milosrđe:
- Zanimljivo je da su Samarjani, iako su imali jevrejsko poreklo, bili odbačeni od Jevreja zbog mešanja sa neznabožačkim narodima. Oni su držali Mojsijev zakon, ali nisu išli na poklonjenje u Jerusalimski hram, već su Bogu služili na Samarjanskoj gori. Upravo taj stepen prezira i podele Gospod prevazilazi, koristeći Samarjanina kao primer istinskog milosrđa.
Vladika je posebno naglasio da ranjenom čoveku u priči nisu pomogli ni sveštenik ni levit, već upravo Samarjanin, time pokazujući da milosrđe prevazilazi sve granice i podele.
- Oci Crkve tumače da je taj milostivi Samarjanin sam Gospod Isus Hristos. Fariseji su Ga često nazivali Samarjaninom, omalovažavajući Njegovu svetost i nazivajući Ga pogrdnim imenima. Ipak, kroz ovu priču Gospod nas uči da moramo imati milosrđe, opraštati sagrešenja jedni drugima i tako ćemo se spasti. To je ključna poruka Božićnog posta, u kojem se pripremamo za praznik Rođenja Gospoda Isusa Hrista, radosno očekujući vest o dolasku Bogomladenca Hrista - rekao je vladika Jerotej.
Foto: SPC / Eparhija šabačka
Vladika šabački Jerotej sa sveštenstvom u hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bogatiću
U molitvenoj atmosferi hrama, uz sabranje vernog naroda Mačve i prisustvo učenika verske nastave, episkopu su sasluživali sveštenici arhijerejskog namesništva mačvanskog.
Poruka vladike Jeroteja poziva sve vernike da u duhu milosrđa i praštanja pripreme svoja srca za dolazak Spasitelja, jer je ljubav prema bližjnjem najuzvišeniji put ka Carstvu Božjem.
Arhijerejska liturgija i rukoproizvođenje u čin ipođakona Darka Stefanovića u hramu Svetih cara Konstantina i carice Jelene doneli su radost i duhovnu snagu, a nadahnute reči episkopa šabačkog o praštanju i ljubavi bile su podsećanje na suštinu pravoslavnog života.
Sveti Oci nas uče da Sveta tajna pričešća nije samo čin, već najdublji susret sa Bogom. Ko su oni koji ne mogu da pristupe putiru i zašto bi vernici trebalo češće da se sjedinjuju sa Telom i Krvlju Hristovom?
Dok su ratne strahote gutale Bosnu i Hercegovinu, protojerej-stavrofor Milorad Golijanin rizikovao je sve kako bi zaštitio dvojicu muslimanskih verskih vođa. Njegova vera u mir i ljudskost koštala ga je vida, ali njegova poruka o ljubavi i praštanju odzvanja i danas.
Žito koje se zaseje tri sedmice pre praznika posvećenog Rođenju Hristovom krasi hrišćanske domove, simbolizujući rodnost i blagostanje. Saznajte sve o običajima sadnje i simbolici svetlosti kandila među zelenim vlati pšenice.
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini Sveti Teofan Zatvornik, pišući o Siropusnoj nedelji, otkriva jednostavan, ali moćan put do spasenja – sve zavisi od tebe. Dan oproštenja nije običan dan, već prilika da svet postane nalik raju.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski pozvao je na radost i veru u spasenje kroz Hristovu ljubav, ističući da se svet može očuvati samo Jevanđeljem i Božijim prisustvom.
Iguman manastira Rukumija naglašava moć molitve, posta i pokajanja, upozorava na opasnost roditeljskih kletvi i objašnjava kako priprema za svetu tajnu pričešća donosi duhovni mir i blagodat.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
