Posle svete liturgije koju je služio u hramu Rođenja Presvete Bogorodice, episkop šabački Jerotej uputio je vernicima nadahnutu poruku o značaju ljubavi prema bližjnjem, uz tumačenje priče o milostivom Samarjaninu i pripremi srca za radostan praznik Hristovog rođenja.
Na 25. nedelju po Duhovima, episkop šabački služio je arhijerejsku liturgiju u hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bogatiću. U svojoj besedi, vladika je vernom narodu uputio važnu pouku o suštinskom pitanju koje svaki čovek sebi postavlja: „Šta nam je činiti da zadobijemo Carstvo Božje?“
- Gospod daje jasan odgovor – ljubiti Boga i bližnjega!
Foto: SPC / Eparhija šabačka
Verni narod na liturgiji u hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bogatiću
Vladika Jerotej osvrnuo se na priču o milostivom Samarjaninu iz današnjeg jevanđelskog odeljka, ukazujući na to da je bližnji onaj ko nam pomaže i ko pokazuje milosrđe:
- Zanimljivo je da su Samarjani, iako su imali jevrejsko poreklo, bili odbačeni od Jevreja zbog mešanja sa neznabožačkim narodima. Oni su držali Mojsijev zakon, ali nisu išli na poklonjenje u Jerusalimski hram, već su Bogu služili na Samarjanskoj gori. Upravo taj stepen prezira i podele Gospod prevazilazi, koristeći Samarjanina kao primer istinskog milosrđa.
Vladika je posebno naglasio da ranjenom čoveku u priči nisu pomogli ni sveštenik ni levit, već upravo Samarjanin, time pokazujući da milosrđe prevazilazi sve granice i podele.
- Oci Crkve tumače da je taj milostivi Samarjanin sam Gospod Isus Hristos. Fariseji su Ga često nazivali Samarjaninom, omalovažavajući Njegovu svetost i nazivajući Ga pogrdnim imenima. Ipak, kroz ovu priču Gospod nas uči da moramo imati milosrđe, opraštati sagrešenja jedni drugima i tako ćemo se spasti. To je ključna poruka Božićnog posta, u kojem se pripremamo za praznik Rođenja Gospoda Isusa Hrista, radosno očekujući vest o dolasku Bogomladenca Hrista - rekao je vladika Jerotej.
Foto: SPC / Eparhija šabačka
Vladika šabački Jerotej sa sveštenstvom u hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Bogatiću
U molitvenoj atmosferi hrama, uz sabranje vernog naroda Mačve i prisustvo učenika verske nastave, episkopu su sasluživali sveštenici arhijerejskog namesništva mačvanskog.
Poruka vladike Jeroteja poziva sve vernike da u duhu milosrđa i praštanja pripreme svoja srca za dolazak Spasitelja, jer je ljubav prema bližjnjem najuzvišeniji put ka Carstvu Božjem.
Arhijerejska liturgija i rukoproizvođenje u čin ipođakona Darka Stefanovića u hramu Svetih cara Konstantina i carice Jelene doneli su radost i duhovnu snagu, a nadahnute reči episkopa šabačkog o praštanju i ljubavi bile su podsećanje na suštinu pravoslavnog života.
Sveti Oci nas uče da Sveta tajna pričešća nije samo čin, već najdublji susret sa Bogom. Ko su oni koji ne mogu da pristupe putiru i zašto bi vernici trebalo češće da se sjedinjuju sa Telom i Krvlju Hristovom?
Dok su ratne strahote gutale Bosnu i Hercegovinu, protojerej-stavrofor Milorad Golijanin rizikovao je sve kako bi zaštitio dvojicu muslimanskih verskih vođa. Njegova vera u mir i ljudskost koštala ga je vida, ali njegova poruka o ljubavi i praštanju odzvanja i danas.
Žito koje se zaseje tri sedmice pre praznika posvećenog Rođenju Hristovom krasi hrišćanske domove, simbolizujući rodnost i blagostanje. Saznajte sve o običajima sadnje i simbolici svetlosti kandila među zelenim vlati pšenice.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini Sveti Teofan Zatvornik, pišući o Siropusnoj nedelji, otkriva jednostavan, ali moćan put do spasenja – sve zavisi od tebe. Dan oproštenja nije običan dan, već prilika da svet postane nalik raju.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski pozvao je na radost i veru u spasenje kroz Hristovu ljubav, ističući da se svet može očuvati samo Jevanđeljem i Božijim prisustvom.
Iguman manastira Rukumija naglašava moć molitve, posta i pokajanja, upozorava na opasnost roditeljskih kletvi i objašnjava kako priprema za svetu tajnu pričešća donosi duhovni mir i blagodat.
Kako pravilno doživeti Božićni post i kroz molitve, pokajanje i dobra dela doći do unutrašnjeg mira – paroh mladenovački, otac Marko nudi duhovnu podršku vernicima pred predstojeći praznik.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
