Sveti Oci nas uče da Sveta tajna pričešća nije samo čin, već najdublji susret sa Bogom. Ko su oni koji ne mogu da pristupe putiru i zašto bi vernici trebalo češće da se sjedinjuju sa Telom i Krvlju Hristovom?
Božićni post mnogi vernici doživljavaju kao period duhovne pripreme za pričešće na Božićnoj liturgiji. Nije mali broj onih koji Svetu tajnu pričešća primaju samo na praznik Hristovog Rođenja, eventualno još i na Vaskrs. Na taj način se oglušuju o reči duhovnih autoriteta, koji nas podsećaju da bi trebalo češće da se pričešćujemo.
SPC
Patrijarh srpski Porfirije
- Nikada post ni ispovest ne uslovljavaju Sveto pričešće, niti Sveto pričešće zavisi od posta i ispovesti - rekao je u jednoj od svojih beseda patrijarh Porfirije još dok je bio mitropolit, a potom je očinski objasnio:
- U pravoslavnom predanju, post je oduvek bio ustanovljen u skladu sa crkvenim propisima – kao prilika da se podvizavamo i duhovno uzrastamo kroz odricanje od strasti i greha, ali i kroz zadobijanje vrlina, s ljubavlju kao krajnjim ciljem. S druge strane, ispovest je uvek postojala kao Sveta tajna pokajanja. Međutim, pokajanje se ne može programirati, jer nije moguće veštački i mehanički izazvati u čoveku osećanje radosne tuge zbog sopstvenih padova.
Printscreen, Wikipedia
Sveti Oci su dali objašnjenja ko ne sme da se pričesti, svedena u pet osnovnih grupa ljudi
Dakle, svi verni bi trebalo češće da pristupaju putiru i da se sjedinjuju sa Telom i Krvlju Hristovom. Ali, kome nije dozvoljeno pričešće?
Na ovo pitanje, Sveti Oci su dali objašnjenja koja su svedena u pet osnovnih grupa ljudi:
1. Oglašeni
Oni koji još nisu kršteni. Na liturgiji i danas čujemo reči: „Oglašeni, izađite!“ Oglašeni mogu prisustvovati liturgiji, ali samo do određenog dela.
2. Oni koji su otpali od čistog života
U ovoj grupi su bludnici, ubice, zelenaši, varalice, kavgadžije, gordeljivci, zavidnici i zlopamtila. Oni, prema rečima Svetih Otaca, često ni ne osećaju da su udaljeni od Boga i da su u potrebi za pokajanjem.
3. Bezbožni i hulnici
Oni koji preziru Svetu tajnu pričešća i ismevaju je, duhovno su mrtvi i nedostojni ovog uzvišenog dara.
4. Pokajnici pod epitimijom
Oni koji su prestali da greše i ispovedili su svoje grehe, ali im je, radi duhovnog isceljenja, određena epitimija, tj. privremena zabrana pričešća.
5. Oni koji se nisu potpuno posvetili Bogu
U petoj, poslednjoj grupi su oni koji nisu spremni da posvete svoj život Bogu i da žive čistim, besprekornim hrišćanskim životom.
SPC
Sveta tajna pričešća
Pripadnici ovih pet grupa, prema tumačenju Svetih Otaca, nisu dostojni pričešća. Međutim, svi ostali, na poziv sveštenika: „Sa strahom Božijim, verom i ljubavlju pristupite“, trebalo bi da priđu sa skrušenošću i radosno prime Svetu tajnu pričešća, jer je ona izvor duhovne snage, očišćenja i jedinstva sa Gospodom.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Božićni post podrazumeva odricanje od poroka, stroga pravila o hrani, kao i važnost odlaska na bogosluženja i pričesti, a poglavar Srpske pravoslavne crkve posebno ističe značaj prisustva na liturgiji.
Pozivajući se na svešteničku praksu, protojerej Andrej Čiženko govori o pogrešnim stavovima, opasnim grehovima i svemu onome što nas udaljava od prave duhovnosti. Objašnjava kako da se pričestimo dostojno, u miru i strahu Božijem.
Dok većina otaca Crkve ističe značaj evharistijskog sabranja, jedan od najvećih duhovnika 19. veka, optinski starac Varsonufije, ukazao je na jutrenje kao trenutak kada mi sami prinosimo sebe Bogu, za razliku od službe kada nam se Isus Hristos prinosi na žrtvu.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Mnogi vernici su u nedoumici zbog različitih tumačenja o pripremi za Svetu tajnu pričešća. Osnivač Srpske pravoslavne crkve je u svom Nomokanonu ostavio precizne smernice koje i danas osvetljavaju put ka dostojnom pričešćivanju.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
