Sveti Oci nas uče da Sveta tajna pričešća nije samo čin, već najdublji susret sa Bogom. Ko su oni koji ne mogu da pristupe putiru i zašto bi vernici trebalo češće da se sjedinjuju sa Telom i Krvlju Hristovom?
Božićni post mnogi vernici doživljavaju kao period duhovne pripreme za pričešće na Božićnoj liturgiji. Nije mali broj onih koji Svetu tajnu pričešća primaju samo na praznik Hristovog Rođenja, eventualno još i na Vaskrs. Na taj način se oglušuju o reči duhovnih autoriteta, koji nas podsećaju da bi trebalo češće da se pričešćujemo.
SPC
Patrijarh srpski Porfirije
- Nikada post ni ispovest ne uslovljavaju Sveto pričešće, niti Sveto pričešće zavisi od posta i ispovesti - rekao je u jednoj od svojih beseda patrijarh Porfirije još dok je bio mitropolit, a potom je očinski objasnio:
- U pravoslavnom predanju, post je oduvek bio ustanovljen u skladu sa crkvenim propisima – kao prilika da se podvizavamo i duhovno uzrastamo kroz odricanje od strasti i greha, ali i kroz zadobijanje vrlina, s ljubavlju kao krajnjim ciljem. S druge strane, ispovest je uvek postojala kao Sveta tajna pokajanja. Međutim, pokajanje se ne može programirati, jer nije moguće veštački i mehanički izazvati u čoveku osećanje radosne tuge zbog sopstvenih padova.
Printscreen, Wikipedia
Sveti Oci su dali objašnjenja ko ne sme da se pričesti, svedena u pet osnovnih grupa ljudi
Dakle, svi verni bi trebalo češće da pristupaju putiru i da se sjedinjuju sa Telom i Krvlju Hristovom. Ali, kome nije dozvoljeno pričešće?
Na ovo pitanje, Sveti Oci su dali objašnjenja koja su svedena u pet osnovnih grupa ljudi:
1. Oglašeni
Oni koji još nisu kršteni. Na liturgiji i danas čujemo reči: „Oglašeni, izađite!“ Oglašeni mogu prisustvovati liturgiji, ali samo do određenog dela.
2. Oni koji su otpali od čistog života
U ovoj grupi su bludnici, ubice, zelenaši, varalice, kavgadžije, gordeljivci, zavidnici i zlopamtila. Oni, prema rečima Svetih Otaca, često ni ne osećaju da su udaljeni od Boga i da su u potrebi za pokajanjem.
3. Bezbožni i hulnici
Oni koji preziru Svetu tajnu pričešća i ismevaju je, duhovno su mrtvi i nedostojni ovog uzvišenog dara.
4. Pokajnici pod epitimijom
Oni koji su prestali da greše i ispovedili su svoje grehe, ali im je, radi duhovnog isceljenja, određena epitimija, tj. privremena zabrana pričešća.
5. Oni koji se nisu potpuno posvetili Bogu
U petoj, poslednjoj grupi su oni koji nisu spremni da posvete svoj život Bogu i da žive čistim, besprekornim hrišćanskim životom.
SPC
Sveta tajna pričešća
Pripadnici ovih pet grupa, prema tumačenju Svetih Otaca, nisu dostojni pričešća. Međutim, svi ostali, na poziv sveštenika: „Sa strahom Božijim, verom i ljubavlju pristupite“, trebalo bi da priđu sa skrušenošću i radosno prime Svetu tajnu pričešća, jer je ona izvor duhovne snage, očišćenja i jedinstva sa Gospodom.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Božićni post podrazumeva odricanje od poroka, stroga pravila o hrani, kao i važnost odlaska na bogosluženja i pričesti, a poglavar Srpske pravoslavne crkve posebno ističe značaj prisustva na liturgiji.
Pozivajući se na svešteničku praksu, protojerej Andrej Čiženko govori o pogrešnim stavovima, opasnim grehovima i svemu onome što nas udaljava od prave duhovnosti. Objašnjava kako da se pričestimo dostojno, u miru i strahu Božijem.
Dok većina otaca Crkve ističe značaj evharistijskog sabranja, jedan od najvećih duhovnika 19. veka, optinski starac Varsonufije, ukazao je na jutrenje kao trenutak kada mi sami prinosimo sebe Bogu, za razliku od službe kada nam se Isus Hristos prinosi na žrtvu.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Kako pravilno doživeti Božićni post i kroz molitve, pokajanje i dobra dela doći do unutrašnjeg mira – paroh mladenovački, otac Marko nudi duhovnu podršku vernicima pred predstojeći praznik.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Od zatvorenog oltara tokom posta do iznenadne otvorenosti koja briše granicu između čoveka i Boga, Svetla sedmica otkriva smisao koji mnogi primete tek kada zakorače unutra.
Snažna beseda arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinskog otvorila je pitanje suštine vere i upozorila da se susret sa Bogom ne svodi na spoljašnje oblike, već na živo učešće u liturgiji i delatnu ljubav prema Hristu.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
