Sveti Oci nas uče da Sveta tajna pričešća nije samo čin, već najdublji susret sa Bogom. Ko su oni koji ne mogu da pristupe putiru i zašto bi vernici trebalo češće da se sjedinjuju sa Telom i Krvlju Hristovom?
Božićni post mnogi vernici doživljavaju kao period duhovne pripreme za pričešće na Božićnoj liturgiji. Nije mali broj onih koji Svetu tajnu pričešća primaju samo na praznik Hristovog Rođenja, eventualno još i na Vaskrs. Na taj način se oglušuju o reči duhovnih autoriteta, koji nas podsećaju da bi trebalo češće da se pričešćujemo.
SPC
Patrijarh srpski Porfirije
- Nikada post ni ispovest ne uslovljavaju Sveto pričešće, niti Sveto pričešće zavisi od posta i ispovesti - rekao je u jednoj od svojih beseda patrijarh Porfirije još dok je bio mitropolit, a potom je očinski objasnio:
- U pravoslavnom predanju, post je oduvek bio ustanovljen u skladu sa crkvenim propisima – kao prilika da se podvizavamo i duhovno uzrastamo kroz odricanje od strasti i greha, ali i kroz zadobijanje vrlina, s ljubavlju kao krajnjim ciljem. S druge strane, ispovest je uvek postojala kao Sveta tajna pokajanja. Međutim, pokajanje se ne može programirati, jer nije moguće veštački i mehanički izazvati u čoveku osećanje radosne tuge zbog sopstvenih padova.
Printscreen, Wikipedia
Sveti Oci su dali objašnjenja ko ne sme da se pričesti, svedena u pet osnovnih grupa ljudi
Dakle, svi verni bi trebalo češće da pristupaju putiru i da se sjedinjuju sa Telom i Krvlju Hristovom. Ali, kome nije dozvoljeno pričešće?
Na ovo pitanje, Sveti Oci su dali objašnjenja koja su svedena u pet osnovnih grupa ljudi:
1. Oglašeni
Oni koji još nisu kršteni. Na liturgiji i danas čujemo reči: „Oglašeni, izađite!“ Oglašeni mogu prisustvovati liturgiji, ali samo do određenog dela.
2. Oni koji su otpali od čistog života
U ovoj grupi su bludnici, ubice, zelenaši, varalice, kavgadžije, gordeljivci, zavidnici i zlopamtila. Oni, prema rečima Svetih Otaca, često ni ne osećaju da su udaljeni od Boga i da su u potrebi za pokajanjem.
3. Bezbožni i hulnici
Oni koji preziru Svetu tajnu pričešća i ismevaju je, duhovno su mrtvi i nedostojni ovog uzvišenog dara.
4. Pokajnici pod epitimijom
Oni koji su prestali da greše i ispovedili su svoje grehe, ali im je, radi duhovnog isceljenja, određena epitimija, tj. privremena zabrana pričešća.
5. Oni koji se nisu potpuno posvetili Bogu
U petoj, poslednjoj grupi su oni koji nisu spremni da posvete svoj život Bogu i da žive čistim, besprekornim hrišćanskim životom.
SPC
Sveta tajna pričešća
Pripadnici ovih pet grupa, prema tumačenju Svetih Otaca, nisu dostojni pričešća. Međutim, svi ostali, na poziv sveštenika: „Sa strahom Božijim, verom i ljubavlju pristupite“, trebalo bi da priđu sa skrušenošću i radosno prime Svetu tajnu pričešća, jer je ona izvor duhovne snage, očišćenja i jedinstva sa Gospodom.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Božićni post podrazumeva odricanje od poroka, stroga pravila o hrani, kao i važnost odlaska na bogosluženja i pričesti, a poglavar Srpske pravoslavne crkve posebno ističe značaj prisustva na liturgiji.
Pozivajući se na svešteničku praksu, protojerej Andrej Čiženko govori o pogrešnim stavovima, opasnim grehovima i svemu onome što nas udaljava od prave duhovnosti. Objašnjava kako da se pričestimo dostojno, u miru i strahu Božijem.
Dok većina otaca Crkve ističe značaj evharistijskog sabranja, jedan od najvećih duhovnika 19. veka, optinski starac Varsonufije, ukazao je na jutrenje kao trenutak kada mi sami prinosimo sebe Bogu, za razliku od službe kada nam se Isus Hristos prinosi na žrtvu.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Mnogi vernici su u nedoumici zbog različitih tumačenja o pripremi za Svetu tajnu pričešća. Osnivač Srpske pravoslavne crkve je u svom Nomokanonu ostavio precizne smernice koje i danas osvetljavaju put ka dostojnom pričešćivanju.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
