Vladika Kirilo pozvao maturante da slede istinu, dobrotu i pravdu na svom budućem putu. Porodica Vucelić iz Amerike tradicionalno darivala najuspešnije učenike, dodatno osnažujući njihovu veru u sebe.
U predivnom ambijentu Srpske pravoslavne gimnazije „Kantakuzina Katarina Branković” u Zagrebu, održana je svečanost povodom završetka mature za 16. generaciju maturanata. Trinaest devojaka i sedam momaka, ispunjeni ponosom i radošću, primili su svedočanstva koja su potvrda njihovog predanog rada i učenja, ali i ulaznica za novi životni period ispunjen izazovima i prilikama za dalji rast i razvoj.
Na ovom značajnom događaju, učenicima, roditeljima i nastavnicima se obratio episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske. Njegovo prisustvo i reči ohrabrenja duboko su dirnule sve prisutne, posebno mlade maturante koji sada koračaju ka novim životnim stazama.
- Ulazite sada u novo razdoblje vašeg života. Novi su izazovi pred vama. Gde god se nalazili, Crkva je uvek uz vas, a vi uvek birajte Istinu, Dobro i Pravdu. Ako vam se ponekad učini da je prečica lakši put, da nosi više koristi, budite sigurni da se radi o privremenom zadovoljstvu koje brzo prolazi - kazao je episkop Kirilo, pružajući mladim dušama savete koje će nositi sa sobom kroz sve buduće izazove i iskušenja.
Posebnu radost ovom događaju donela je dodela novčanih nagrada porodice Vucelić iz Sjedinjenih Američkih Država, dugogodišnjih dobrotvora Gimnazije. Nagrade za najbolje maturante, Damjana M., Anđeliju O. i Vedranu M., uručio je Nikola Vucelić, unuk Milojka Vucelića, čije ime nosi ponos i uspomenu na porodicu koja je svojim nesebičnim delovanjem doprinela obrazovanju mnogih generacija.
- Biti ovde danas, među vama, mladima koji ste ponos naše zajednice, za mene predstavlja izuzetnu čast. Ove nagrade su simbol podrške i verovanja u vašu svetlu budućnost - rekao je Nikola Vucelić, podstičući mlade da ustraju u svojim ciljevima i snovima.
Svečanost je bila ispunjena pesmom, smehom i suzama radosnicama, dok su maturanti i njihovi roditelji delili trenutke ponosa i radosti. Ovo je bio trenutak kada su se svi prisutni setili važnosti zajedništva, podrške i vere u sebe i svoje bližnje.
Dok se 16. generacija maturanata sprema za nove izazove i avanture koje život nosi, uvereni smo da će sa sobom nositi poruke mudrosti, ljubavi i istine koje su im usađene tokom njihovog školovanja u Srpskoj pravoslavnoj gimnaziji „Kantakuzina Katarina Branković”. Njihov put je tek počeo, a sa takvim temeljima, pred njima je svetla i uspešna budućnost.
Litiju je predvodio mitropolit kruševački David, koji je služio liturgiju u hramu Svete Trojice.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U manastiru Svete Petke, na praznik Svetih vitlejemskih mladenaca, episkopi Jovan darovali su vernicima deo moštiju novomučenika, obeležavajući trenutak tuge, nade i duhovne snage pravoslavnih zajednica u Hrvatskoj.
Svetom liturgijom, akademijom i prisustvom visokih zvanica proslavljen je veliki hrišćanski praznik i 20 godina misije škole koja oblikuje mlade duše u duhu vere, nade i ljubavi.
Dok policija istražuje vandalizam nad pravoslavnim objektom, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke upozorava na atmosferu u javnom prostoru i ukazuje na širi društveni kontekst koji prati slučaj.
U Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg Svetu arhijerejsku Liturgiju služili su vladike Kirilo i Jovan.
Litiju je predvodio mitropolit kruševački David, koji je služio liturgiju u hramu Svete Trojice.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
