Uz prisustvo visokih crkvenih velikodostojnika, predstavnika državnih institucija i učesnika Letnje duhovne škole, vernici su se sabrali da odaju počast hercegovačkim mučenicima, dok je arhijerejsku liturgiju služio mitropolit Joanikije.
Na današnji dan, kada Srpska pravoslavna crkva sa pobožnošću obeležava praznik Svetih mučenika prebilovačkih i hercegovačkih, Hram Vaskrsenja Hristovog u Prebilovcima bio je svetilište duhovne radosti i utehe. U srcu hercegovačke zemlje, gde su se nekada čuli jecaji stradanja, danas je odjekivala himna vaskrsenja i života.
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, predvođen ljubavlju prema svetim precima i vernim narodom, služio je arhijerejsku lturgiju, dok su se duhovna snaga i molitve umnožavale prisustvom mitropolita nemačkog Grigorija, mihalovsko-košickog Georgija, zahumsko-hercegovačkog i stonsko-primorskog Dimitrija, kao i episkopa buenosajreskog i južno-centralnoameričkog Kirila i budimljansko-nikšićkog Metodija.
U svojoj jvanđeljskoj besedi, mitropolit Grigorije je podsetio prisutne na neiscrpnu ljubav Božiju i važnost sećanja na mučenike koji su svojom žrtvom posvedočili veru u vaskrslog Hrista.
Nakon otpusta, mitropolit Joanikije se, sa dubokom zahvalnošću, obratio sabranom vernom narodu, dok je domaćin vladika Dimitrije, u toplini svog blagoslova, poželeo dobrodošlicu svim prisutnima, među kojima su bili i studenti sa univerziteta iz Republike Srbije i Republike Srpske, učesnici Letnje duhovne škole.
Proslavi praznika prethodio je niz duhovnih događaja, među kojima se ističe beseda arhimandrita Rafaila, igumana manastira Podmaine, koji je, govoreći ispred hrama, produbio duhovnu svest prisutnih vernika. Uoči samog praznika, tokom večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom, vladika Dimitrije je u Muzeju žrtava otvorio izložbu „Prebilovci 1941“, koja svedoči o strašnoj sudbini mučenika.
Dok su hramom odjekivale molitve, duh Svetih mučenika prebilovačkih i hercegovačkih lebdeo je nad sabranima, podsećajući na snagu vere koja ne poznaje granice ni vremena.
Pravoslavlje tugu ne smatra strašnom, ali pravi razliku između prolazne žalosti i beznadežnog očajanja koje prelazi u uninije, a to jeste greh. Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore. Kroz priču o pravedniku iz Sodome, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. sredu po Duhovima pokazuje kako hrabrost i vera mogu odrediti sudbinu. Pravoslavni vernici po starom kalendaru proslavljaju Prepodobnog Danila Stolpnika, dok po novom kalendaru obeležavaju Badnji dan. Katolici takođe proslavljaju Badnji dan, dok Jevreji i muslimani taj dan posvećuju redovnim molitvama. Pet ajeta iz sure El Ala (87:1-5) podsećaju na povezanost čoveka i sveta i važnost introspektivnog razmišljanja. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
SPC/Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska
SPC/Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
11:00
ŠTA KAD TUGA POSTANE TOLIKO PREVELIKA, DA NE DA DA SE DIŠE: Otac Haralambos daje rešenje, ali i ističe da pre toga treba uraditi jednu veliku stvar
Katoličanstvo
10:01
BADNJI DAN I POST: Evo odgovora na večnu dilemu - da li Katolička crkva tog dana propisuje post i nemrs i da li se mora jesti riba ili je dozvoljeno meso
Duhovna riznica
07:30
STAJAO JE USPRAVNO DOK JE SVET PROPADAO: Vladika Nikolaj otkriva tajnu čoveka koji je hrabro ustao protiv svega što je bilo zlo
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA SREDU 24. DECEMBAR
Islam
02:00
OVE TAJNE VEĆINA IGNORIŠE: Skrivene sile koje oblikuju svet oko nas
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
