Molitveno sećanje na upokojenje majke Presvete Bogorodice podseća nas na snagu molitve i značaj svetosti u svakodnevnom životu, čineći ga posebnim trenutkom za duhovno uzdizanje.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Uspenije Svete Ane, majke Presvete Bogorodice. Ovaj praznik posvećen je blaženom upokojenju Svete Ane, koja se u dubokoj starosti preselila u večni život, nakon dugog i bogougodnog života.
Sveta Ana bila je kćerka sveštenika Matana i Marije iz Vitlejema. Imala je dve sestre: Mariju, majku Salomije, i Soviju, majku Svete Jelisavete, majke Svetog Jovana Krstitelja. Njena porodica je bila bogata verom i pobožnošću, pružajući primer svima kako se kroz veru i ljubav može ostvariti blagosloveno zajedništvo.
Printscreen
Ikona Svete Ane
Pored današnjeg praznika, Sveta Ana se praznuje još dva puta u godini. Prvi put 22. septembra, zajedno sa njenim mužem, Svetim pravednikom Joakimom, kada se sećamo njihovog bogougodnog života i molitvi koje su im donele blagoslov - rođenje Presvete Bogorodice. Drugi put 22. decembra, kada se obeležava Začeće Svete Ane, čime je započet put ka rođenju Bogorodice i, posredno, dolasku Spasitelja.
Danas se vernici u hramovima i domovima mole Svetoj Ani za njeno zastupništvo i zaštitu. Njeno ime je sinonim za pobožnost, strpljenje i veru, a njen život predstavlja nadahnuće svim vernicima da istraju u veri i pobožnom životu.
Praznik Uspenija Svete Ane nas podseća na važnost porodice, molitve i vere u životu svakog pravoslavnog hrišćanina, ukazujući na svetli primer majke Bogorodice, koja je kroz svoj život i delo zaslužila da bude ovenčana oreolom svetosti.
Po svedočenjima brojnih žena, osveštana traka donosi utehu i nadu parovima koji se bore da dobiju potomstvo. Kroz vekove, ovaj drevni običaj pokazuje snagu vere i božanskog blagoslova.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka isticao je da prava zaštita novorođenčeta dolazi kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i sveti čin krštenja, a ne kroz praznoverje i narodne običaje.
Veliki otac pustinje još pre 17 vekova upozorio je da će istina biti proglašavana ludošću, a laž mudrošću – njegova poruka nije bila zastrašivanje, već vapaj da se čovek vrati veri i Hristovoj istini dok nije kasno.
Ovo drevno jelo u srpskim domovima i manastirima pripremalo se u danima najstrožeg posta, a danas osvaja sve koji tragaju za laganim i okrepljujućim obrokom.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
Njegov život, od susreta sa Hristom i apostolom Petrom, pa do mučeničke smrti, svedoči o tome da istinska molitva ima snagu da sačuva čitav narod i porazi tamu ovoga sveta.
Car Likinije naredio je najstrašnije mučenje, ali ni vatra ni bol nisu slomili njihove reči – „Mi smo hrišćani“. Danas ih slavimo kao svetitelje čija hrabrost nadahnjuje vekovima.
Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
