Molitveno sećanje na upokojenje majke Presvete Bogorodice podseća nas na snagu molitve i značaj svetosti u svakodnevnom životu, čineći ga posebnim trenutkom za duhovno uzdizanje.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Uspenije Svete Ane, majke Presvete Bogorodice. Ovaj praznik posvećen je blaženom upokojenju Svete Ane, koja se u dubokoj starosti preselila u večni život, nakon dugog i bogougodnog života.
Sveta Ana bila je kćerka sveštenika Matana i Marije iz Vitlejema. Imala je dve sestre: Mariju, majku Salomije, i Soviju, majku Svete Jelisavete, majke Svetog Jovana Krstitelja. Njena porodica je bila bogata verom i pobožnošću, pružajući primer svima kako se kroz veru i ljubav može ostvariti blagosloveno zajedništvo.
Printscreen
Ikona Svete Ane
Pored današnjeg praznika, Sveta Ana se praznuje još dva puta u godini. Prvi put 22. septembra, zajedno sa njenim mužem, Svetim pravednikom Joakimom, kada se sećamo njihovog bogougodnog života i molitvi koje su im donele blagoslov - rođenje Presvete Bogorodice. Drugi put 22. decembra, kada se obeležava Začeće Svete Ane, čime je započet put ka rođenju Bogorodice i, posredno, dolasku Spasitelja.
Danas se vernici u hramovima i domovima mole Svetoj Ani za njeno zastupništvo i zaštitu. Njeno ime je sinonim za pobožnost, strpljenje i veru, a njen život predstavlja nadahnuće svim vernicima da istraju u veri i pobožnom životu.
Praznik Uspenija Svete Ane nas podseća na važnost porodice, molitve i vere u životu svakog pravoslavnog hrišćanina, ukazujući na svetli primer majke Bogorodice, koja je kroz svoj život i delo zaslužila da bude ovenčana oreolom svetosti.
Po svedočenjima brojnih žena, osveštana traka donosi utehu i nadu parovima koji se bore da dobiju potomstvo. Kroz vekove, ovaj drevni običaj pokazuje snagu vere i božanskog blagoslova.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka isticao je da prava zaštita novorođenčeta dolazi kroz Molitvu znamenja, osveštanu vodu i sveti čin krštenja, a ne kroz praznoverje i narodne običaje.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Jednostavan manastirski način pripreme, bez viška sastojaka i bez kulinarskih trikova, pokazuje kako skromna postna trpeza može biti zasitna i iznenađujuće bogata ukusom, čak i dan posle spremanja.
Crkva preporučuje supružnicima da se u dane posta, uz međusobnu saglasnost, uzdrže od telesnih odnosa, kako bi se bračna ljubav privremeno usmerila ka duhovnom zajedništvu i molitvi.
U besedi za 28. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas ka širem smislu Božjeg stvaranja, u kojem ništa nije slučajno i ništa nije uzaludno.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
