Sveti Otac je odao počast u "Vrtu anđela" na trećem najvećem rimskom groblju, gde su grobovi mrtvorođene i pobačene dece.
Papa Franja je na Dušni dan odavo počast nad grobovima mrtvorođene i pobačene dece. Sveti Otac je služio misu za Dušni dan na groblju Laurentino, na južnim predgrađima Rima. Pre mise, stao je i tiho se pomolio pored grobova dece koja nikada nisu rođena, koje čuvaju dve mermerne statue anđela u "Vrtu anđela", delu trećeg najvećeg rimskog groblja. Papa je položio buket belih ruža ispred grobova dece.
Poglavar katoličke crkve je ranije posetio ovo mesto u novembru 2018. godine, kada je prvi put služio misu na groblju Laurentino. Tokom subotnje mise, odlučio je da preskoči propoved i ostao je u molitvenoj tišini.
Grzegorz Galazka / Sipa Press / Profimedia
Papa Franja pored groblja u Rimu
U "Vrtu anđela" su, takođe, grobovie fetusa koji su umrli zbog medicinskih procedura, uključujući abortus. Papa Franja je nedavno snažno ponovio svoje tradicionalne stavove o abortusu.
Vraćajući se sa putovanja u Belgiju krajem septembra, nazvao je lekare koji obavljaju abortuse "ubicama".
Ranije u septembru, kada je upitan o predstojećim izborima u SAD, Papa Franja je rekao da bi birači trebali da izaberu "manje zlo" prilikom izbora između kandidata koji želi da deportuje migrante i onog koji podržava prava na abortus — što se odnosi na Donalda Trampa i Kamalu Haris.
Podsećamo, katolički vernici su juče proslavili Dan svih svetih, u spomen na kanonizovane svece, kao i na one koji nisu kanonizovani, ali su ostvarili ideal hrišćanskog života.
Poglavar katoličke crkve izjavio je da ova poseta ima za cilj da ojača veze između katoličke i pravoslavne crkve i pozvao istočne pravoslavce da svojim molitvama podrže jubilarnu godinu, ističući put ljubavi, dijaloga, pomirenja i milosrđa kao put Gospoda.
Predlog za istovremeno slavlje najvećeg hrišćanskog praznika pravoslavne i katoličke crkve podstakao je ozbiljne rasprave o očuvanju tradicije i mogućim posledicama na verski identitet pravoslavnih vernika.
Mitla (u prevodu "mesto mrtvih"), bio je grad u južnom Meksiku poznat po povezanosti s Pitaom Bezelaom, zapotečkim bogom smrti, a upravo tu se nalazi Crkva Svetog Pavla, ispod koje se proteže podzemni splet hodnika.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sveštenik Borislav Petrić je objasnio značenje tog praznika, ali i napomenuo šta tome prethodi, kako bi obuhvatio dublje i kompletno značenje Pobusanog ponedeljka.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
