Na komemoraciji u Narodnoj biblioteci Srbije, posvećenoj profesoru dr Jehudi Baueru, okupili su se predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Izraela i naučne zajednice, pri čemu je njegovo životno delo ponovo istaknuto kao opomena čovečanstvu na užase mržnje i zaborava.
U Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu održana je komemoracija posvećena profesoru dr Jehudi Baueru, jednom od najvećih svetskih autoriteta u oblasti proučavanja Holokausta i genocida. Njegov život, delo i neumorna potraga za istinom ostavili su neizbrisiv trag u nauci i humanosti, dok njegovo delo ostaje simbol nade i sećanja za mnoge.
Profesor Bauer, rođen 1926. godine u Pragu, napisao je više od 40 knjiga o Holokaustu i antisemitizmu, otkrivajući bolnu istinu o najmračnijim poglavljima ljudske istorije. Njegov životni put, ispunjen istraživanjem i svedočenjem, okončao se u 98. godini, ali njegova poruka ostaje večna.
Glavno predavanje na komemoraciji održao je vladika pakrački i slavonski Jovan, koji je podsetio na značaj profesorovog rada u izgradnji sećanja na žrtve Holokausta i opomenu budućim generacijama. Skupu je prisustvovao i vladika novobrdski Ilarion, vikar patrijarha srpskog, koji je svojim prisustvom dodatno istakao značaj ovog događaja.
Ambasadorka Izraela u Srbiji, gospođa Avivit Bar-Ilan, prenela je pozdravno pismo direktora Jad Vašema, Danija Dajana, u kojem su istaknute reči zahvalnosti i dubokog poštovanja prema profesoru Baueru. Okupljenima se video-porukom obratio i dr Efraim Zurof, donedavni direktor Centra Simona Vizentala iz Jerusalima, koji je svedočio o Bauerovom ogromnom uticaju na svetsku naučnu zajednicu.
Komemoracija u Beogradu predstavljala je drugi susret ovakve vrste u svetu, nakon skupa održanog u Jerusalimu prošle sedmice, na kojem je takođe bio prisutan vladika pakračko-slavonski Jovan.
Kroz ovaj čin sećanja, Narodna biblioteka Srbije i Muzej žrtava genocida istakli su važnost očuvanja istorijskog pamćenja i uloge koje ličnosti poput Jehude Bauera imaju u tom procesu. Njegovo nasleđe ostaje naš vodič u borbi protiv mržnje i zaborava, poput svetlosti koja obasjava tamu istorije.
"Staza suza" u Jerusalimu predstavlja emotivno putovanje vernika koji se suočavaju s bolom, tugom i nadom. Ova putanja se često povezuje s patnjom Isusa tokom njegovih poslednjih trenutaka na Zemlji.
Hram Vaskrsenja Hristovog, takođe poznat i kao hram Groba Gospodnjeg ili crkva Vaskrsenja Hristovog ili crkva Svetog Groba se nalazi unutar zidina starog grada Jerusalima.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
