Na komemoraciji u Narodnoj biblioteci Srbije, posvećenoj profesoru dr Jehudi Baueru, okupili su se predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Izraela i naučne zajednice, pri čemu je njegovo životno delo ponovo istaknuto kao opomena čovečanstvu na užase mržnje i zaborava.
U Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu održana je komemoracija posvećena profesoru dr Jehudi Baueru, jednom od najvećih svetskih autoriteta u oblasti proučavanja Holokausta i genocida. Njegov život, delo i neumorna potraga za istinom ostavili su neizbrisiv trag u nauci i humanosti, dok njegovo delo ostaje simbol nade i sećanja za mnoge.
Profesor Bauer, rođen 1926. godine u Pragu, napisao je više od 40 knjiga o Holokaustu i antisemitizmu, otkrivajući bolnu istinu o najmračnijim poglavljima ljudske istorije. Njegov životni put, ispunjen istraživanjem i svedočenjem, okončao se u 98. godini, ali njegova poruka ostaje večna.
Glavno predavanje na komemoraciji održao je vladika pakrački i slavonski Jovan, koji je podsetio na značaj profesorovog rada u izgradnji sećanja na žrtve Holokausta i opomenu budućim generacijama. Skupu je prisustvovao i vladika novobrdski Ilarion, vikar patrijarha srpskog, koji je svojim prisustvom dodatno istakao značaj ovog događaja.
Ambasadorka Izraela u Srbiji, gospođa Avivit Bar-Ilan, prenela je pozdravno pismo direktora Jad Vašema, Danija Dajana, u kojem su istaknute reči zahvalnosti i dubokog poštovanja prema profesoru Baueru. Okupljenima se video-porukom obratio i dr Efraim Zurof, donedavni direktor Centra Simona Vizentala iz Jerusalima, koji je svedočio o Bauerovom ogromnom uticaju na svetsku naučnu zajednicu.
Komemoracija u Beogradu predstavljala je drugi susret ovakve vrste u svetu, nakon skupa održanog u Jerusalimu prošle sedmice, na kojem je takođe bio prisutan vladika pakračko-slavonski Jovan.
Kroz ovaj čin sećanja, Narodna biblioteka Srbije i Muzej žrtava genocida istakli su važnost očuvanja istorijskog pamćenja i uloge koje ličnosti poput Jehude Bauera imaju u tom procesu. Njegovo nasleđe ostaje naš vodič u borbi protiv mržnje i zaborava, poput svetlosti koja obasjava tamu istorije.
"Staza suza" u Jerusalimu predstavlja emotivno putovanje vernika koji se suočavaju s bolom, tugom i nadom. Ova putanja se često povezuje s patnjom Isusa tokom njegovih poslednjih trenutaka na Zemlji.
Hram Vaskrsenja Hristovog, takođe poznat i kao hram Groba Gospodnjeg ili crkva Vaskrsenja Hristovog ili crkva Svetog Groba se nalazi unutar zidina starog grada Jerusalima.
Sura Ez-Zumer (39:53–59) i dnevni izbor iz knjige "Kuran – 365 izbora za svakodnevno čitanje" za 12. oktobar podsećaju da je duhovna obnova moguća u svakom trenutku, dok je pravovremena predaja Alahu ključ spasa.
Veliki rumunski duhovnik otkriva kako samo iskrena molitva u srcu čuva veru, snagu i jasnoću uma u vremenu duhovne zbrke.
Posle godina traganja za duhovnim pozivom, Laís i Džekson Dognini pronašli su ljubav jedno u drugom — na putu koji je vodio kroz samostan i bogosloviju.
Još u 18. veku, oslanjajući se na veru i Njutnove zakone, paroh Džon Mičel je zamislio postojanje nevidljivih zvezda koje gutaju svetlost — a savremena nauka je kasnije potvrdila da je bio u pravu.
S osamnaest godina, napustio je svoj rodni grad i uputio se u Jerusalim, gde je stupio u manastir.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bratski zagrljaj dve pravoslavne Crkve obeležio je posetu mitropolita mitilinskog, koji je preneo poruke ljubavi i molitvenog jedinstva grčkog naroda, a sve će biti krunisano zajedničkom liturgijom u Brodu.
Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke doneli su pomoć i nadu, a jedno krštenje pretvorilo zatvor u hram i simbol novog početka.
U Staroj crkvi na Baščaršiji obeležen je praznik ove ravnoapostolne svetiteljke, gde su se vernici uz molitvu poklonili svetoj relikviji.
Na praznik Prepodobne Efrosinije i Prepodobnog Sergija Radonješkog u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu služena je zaupokojena liturgija za pokoj duše oca Ilije.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Sveta Stolica ističe nepovredivost ljudskog dostojanstva od začeća do prirodne smrti i naglašava važnost humanih i pravednih krivičnih procedura.
U pravoslavlju, dete se ne posmatra samo kao mali čovek koji treba da odraste, već kao dragoceni dar Božiji.
Bosanski sevdidžan, nekada nezaobilazan na balkanskim trpezama, i danas se čuva u muslimanskim domovima kao dragocena porodična tajna i simbol topline i gostoprimstva.
