U krvavoj tragediji na Cetinju ugašeno je 12 života, među kojima su i deca. Mitropolit mileševski Atanasije poziva na molitvu, pružajući reči saučešća i podrške porodicama nastradalih.
Velika tragedija koja je zadesila Cetinje 1. januara 2025. godine ostavila je dubok i neizbrisiv trag u srcima svih nas. U tom nemilosrdnom zločinu, Aco Martinović je oduzeo živote 12 ljudi, dok su četiri osobe teško povređene. Među žrtvama su i nevina deca, stara 10 i 13 godina, što ovu tragediju čini još potresnijom. Stradali su bili bliski prijatelji, kumovi i rođaci ubice, što dodatno produbljuje osećaj tuge i neverice.
U ovim trenucima bola i neizvesnosti, mitropolit mileševski Atanasije uputio je reči utehe i saučešća porodicama nastradalih. Njegova poruka, duboko ukorenjena u pravoslavnoj veri i nadi, odjeknula je među vernicima i svima onima pogođenim ovim užasnim događajem:
- Povodom strašne tragedije koja se 1. januara 2025. godine dogodila na Cetinju, izražavamo najiskrenije saučešće porodicama postradalih i upućujemo naše molitve Gospodu da im pošalje snage i utehe u teškim trenucima i da zaustavi svako zlo u svetu i daruje mir Svoj, radi spasenja sviju nas.
Ove reči, prožete duhovnošću i molitvom, oslikavaju duboku empatiju i brigu Crkve za stradale i njihove bližnje. Mitropolit Atanasije podseća nas na važnost molitve i uzdanja u Gospoda, posebno u trenucima kada ljudska reč i razum teško mogu doneti utehu.
Cetinje, mesto sa bogatom duhovnom i istorijskom tradicijom, sada je obavijeno tamnim velom tuge. Ipak, vera nas uči da čak i u najtežim trenucima pronalazimo snagu za molitvu za duše onih koji su nas napustili, kao i za one koji su povređeni, bilo telesno, bilo duhovno.
Neka Gospod obasja Svojom svetlošću one koji tuguju, neka umiri duše stradalih i neka nam svima podari mir koji prevazilazi svako ljudsko shvatanje. U duhu pravoslavne vere, pozvani smo da se ujedinimo u molitvi i da, uprkos tragediji, nastavimo da tražimo Božju ljubav i milost za ceo svet.
U manastiru Svetog Nikolaja, na praznik posvećen ovom velikom svecu, služena je arhijerejska liturgija. Mitropolit mileševski ukazao je na snagu svetitelja kao duhovnih utočišta, a tom prilikom dodeljena su i visoka crkvena priznanja najzaslužnijima za obnovu manastira.
Posle praznične liturgije u Župskom manastiru, episkop budimljansko-nikšićki krstio je Kseniju Ostojić, potom je osveštao slavske darove, a u svojoj nadahnutoj besedi osvrnuo se na aktuelna dešavanja u eparhiji u kojoj služi.
Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
Užas koji je potresao ceo region – Aco Martinović ubio 12 ljudi, među njima i dvoje dece. Mitropolit crnogorsko-primorski pozvao na molitvu za stradale, ranjene i obnovu mira.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
Vernici su se na Božić sabrali u Cetinjskom manastiru da u molitvi pronađu utehu i snagu, dok su zajedno sa episkopom dioklijskim proslavili Rođenje Hristovo.
U crkvi Svetog Jovana Vladimira, uz molitve za nevino postradale, sveštenici i vernici izrazili duboko saosećanje i pozvali na povratak Bogu, kako bi se slične tragedije nikada više ne ponovile.
U potresnom zločinu koji je šokirao ceo region život je izgubilo dvanaestoro ljudi, među njima i dvoje dece. Patrijarh srpski Porfirije izrazio je iskrenu tugu i pozvao na molitvu za porodice nastradalih i duhovnu obnovu u vremenu pred Božić.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
