Posle praznične liturgije u Župskom manastiru, episkop budimljansko-nikšićki krstio je Kseniju Ostojić, potom je osveštao slavske darove, a u svojoj nadahnutoj besedi osvrnuo se na aktuelna dešavanja u eparhiji u kojoj služi.
Na praznik Svetog proroka Ageja i Svete Teofanije carice, kada Crkva proslavlja Materice, episkop budimljansko-nikšićki Metodije služio je liturgiju u manastiru Svetog apostola Luke u Župi Nikšićkoj, Crna Gora. Tokom liturgije vladika je krstio Kseniju Ostojić, a po završetku bogosluženja osveštani su slavski kolač i žito, u čast Svete carice Teofanije, a svoj imendan proslavila je monahinja Teofanija iz Župskog manastira.
- Ovdje počinje pravi, istinski život rađanjem u Hristu a onda hođenjem za Hristom i taj očekivani i dožudni preobražaj u Hristu, koji treba svi da postignemo blagodaću Božjom, a onda i na koncu tog puta i podviga ovozemaljskog i vaskrsenja u vaskrslom Hristu - kazao je vladika Metodije u svojoj besedi, a potom dodao:
- Danas slavimo i Praoce, njih pominjemo, ali pominjemo i materi naše. Materice danas proslavljamo i spremili smo veze i sveze da, na prvom mjestu, svežemo našu mati Jefimiju, a te su sveze sveze ljubavi. Ako sveze kojim druge vežemo nisu ljubav, onda ne možemo da dobijemo ništa zauzvrat, niti da možemo istinski, pravi odnos ostvarimo i postignemo na koji nas je Gospod prizvao u tom sveštenom hodu kojim idemo za njim.
Vladika je dalje istakao:
- Nikad ne smemo da zaboravimo da je ovo zemlja i prostor u kome se bez obzira kakve su spoljašnje životne okolnosti i prilike, jer se neprestani rat vodi, rat na duhovnom planu a ovo i ako se kad desi spolja, ne daj Bože, da dođe do rata i sukoba, to je samo posledica duhovne stvarnosti - istakao je episkop, a onda je upozorio:
- I kad je mir, rat je na duhovnom planu, jer kaže apostol Pavle: "Mi ne ratujemo protiv tela i krvi, nego ratujemo protiv sila tame i sila iz podnebesja, demonskih sila". Kažu da je najveće postignuće Satanino ako ubedi ljude da on ne postoji i da nema razloga da straže nad sobom i nad svojom dušom, nad svojim bićem sveukupnim koje nam je Bog darivao kad nas je poslao u ovaj svet s poverenjem da ćemo dobar rat ratovati i dobro ovaj put hrišćanski prohoditi - besedio je episkop budimljansko-nikšićki Metodije.
- Kad odavde izađemo - dodao je vladika Metodije - ohrabreni i oblagodaćeni silom Božjom, mi se protiv te tame borimo svetlošću Hristovom.
- To uvek zapamtite. Nikad svojom snagom i svojom silom, svojom veštinom, pameću, iskustvom, znanjem nego se borimo uvek i samo imenom Hristovim i tada nam je pobeda zagarantovana, jer je on onaj koji je pobedio ovaj svet, u smislu njegove palosti.
Vladika se osvrnuo na imendan nonahinje ove svetinje:
- Sestri Teofaniji na ovom njenom blagoslovenom monaškom putu da Gospod da kreposti i sile da kao i dosada istraje, do poslednjeg svog izdihanija služeći Hristu i svojim sestrama u ovoj svetoj porodici, Kseniji koja stupa na ovaj put u zajednici Crkve u životu Crkve da joj Bog da da uzraste u meru rasta visine Hristove, ono što je nama svima Hristos naznačio, a svima nama da da Gospod smirenja, krotosti, molitvenosti i nade u Gospoda da idemo i da nam da snage na ovom putu, a ponajpre ljubavi - poučavao je episkop budimljansko-nikšićki Metodije.
Ivan Crnogorčevića je sveštenik, a njegova supruga etno-pevačica Danica je izvela numeru koja je obišla čitav svet. Njihov brak je jedinstven, a ljubav prema Bogu ih je spojila.
Ova relikvija, čije se poreklo vezuje za Svetog apostola Luku, nosi bogatu istoriju i simbol je duhovne i kulturne baštine Crne Gore. Da li će ponovo naći svoje mesto pored ruke Svetog Jovana Krstitelja i kivota Svetog Petra Cetinjskog?
Na ročištu u Nikšiću, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o posledicama optužbi koje su, kako tvrdi, trajno narušile njegov ugled i odnose u sredini u kojoj živi i služi, osvrćući se i na širu društvenu pozadinu ovog slučaja.
U saopštenju se navodi da je Verska komisija, 1978. godine, Narodnom muzeju dala na čuvanje relikviju „gde je pod misterioznim okolnostima nestao njen najvredniji dragulj“.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 6. sedmice Velikog posta otkriva tajnu hrabrosti pred gonjenjem i smrću, pokazujući da Prvi i Poslednji vlada i nad prolaznim svetom i večnim životom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jakova Ispovednika po starom i Svetog Nikitu Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliki petak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Pouka optinskog starca otkriva kako da se ti znaci prepoznaju na vreme i zaustave pre nego što naruše mir u duši i domu.
U Kopronimovo vreme, ikonoborci su ga primoravali da se odrekne molitvenog poštovanja svetih ikona, ali on je to kategorički odbio.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Na Starom aerodromu svečano obavljen čin koji je okupio stotine vernika i dece – buduća svetinja dobila vidljive znakove vere, a mitropolit poručio da zajedništvo Crkve i škole vodi narod putem Hrista i svetosavskog predanja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 6. sedmice Velikog posta otkriva tajnu hrabrosti pred gonjenjem i smrću, pokazujući da Prvi i Poslednji vlada i nad prolaznim svetom i večnim životom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jakova Ispovednika po starom i Svetog Nikitu Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliki petak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Pouka optinskog starca otkriva kako da se ti znaci prepoznaju na vreme i zaustave pre nego što naruše mir u duši i domu.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Sutra će se u Manastiru Pokrova Presvete Bogorodice služiti zaupokojena liturgija i opijelo, a vekovna svetinja Gornji Brčeli čuva sećanje na monahinju koja je ostavila dubok duhovni trag.
Ova brza, zdrava poslastica očarava jednostavnošću i prirodnim aromama.
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
