Posle praznične liturgije u Župskom manastiru, episkop budimljansko-nikšićki krstio je Kseniju Ostojić, potom je osveštao slavske darove, a u svojoj nadahnutoj besedi osvrnuo se na aktuelna dešavanja u eparhiji u kojoj služi.
Na praznik Svetog proroka Ageja i Svete Teofanije carice, kada Crkva proslavlja Materice, episkop budimljansko-nikšićki Metodije služio je liturgiju u manastiru Svetog apostola Luke u Župi Nikšićkoj, Crna Gora. Tokom liturgije vladika je krstio Kseniju Ostojić, a po završetku bogosluženja osveštani su slavski kolač i žito, u čast Svete carice Teofanije, a svoj imendan proslavila je monahinja Teofanija iz Župskog manastira.
- Ovdje počinje pravi, istinski život rađanjem u Hristu a onda hođenjem za Hristom i taj očekivani i dožudni preobražaj u Hristu, koji treba svi da postignemo blagodaću Božjom, a onda i na koncu tog puta i podviga ovozemaljskog i vaskrsenja u vaskrslom Hristu - kazao je vladika Metodije u svojoj besedi, a potom dodao:
- Danas slavimo i Praoce, njih pominjemo, ali pominjemo i materi naše. Materice danas proslavljamo i spremili smo veze i sveze da, na prvom mjestu, svežemo našu mati Jefimiju, a te su sveze sveze ljubavi. Ako sveze kojim druge vežemo nisu ljubav, onda ne možemo da dobijemo ništa zauzvrat, niti da možemo istinski, pravi odnos ostvarimo i postignemo na koji nas je Gospod prizvao u tom sveštenom hodu kojim idemo za njim.
Vladika je dalje istakao:
- Nikad ne smemo da zaboravimo da je ovo zemlja i prostor u kome se bez obzira kakve su spoljašnje životne okolnosti i prilike, jer se neprestani rat vodi, rat na duhovnom planu a ovo i ako se kad desi spolja, ne daj Bože, da dođe do rata i sukoba, to je samo posledica duhovne stvarnosti - istakao je episkop, a onda je upozorio:
- I kad je mir, rat je na duhovnom planu, jer kaže apostol Pavle: "Mi ne ratujemo protiv tela i krvi, nego ratujemo protiv sila tame i sila iz podnebesja, demonskih sila". Kažu da je najveće postignuće Satanino ako ubedi ljude da on ne postoji i da nema razloga da straže nad sobom i nad svojom dušom, nad svojim bićem sveukupnim koje nam je Bog darivao kad nas je poslao u ovaj svet s poverenjem da ćemo dobar rat ratovati i dobro ovaj put hrišćanski prohoditi - besedio je episkop budimljansko-nikšićki Metodije.
- Kad odavde izađemo - dodao je vladika Metodije - ohrabreni i oblagodaćeni silom Božjom, mi se protiv te tame borimo svetlošću Hristovom.
- To uvek zapamtite. Nikad svojom snagom i svojom silom, svojom veštinom, pameću, iskustvom, znanjem nego se borimo uvek i samo imenom Hristovim i tada nam je pobeda zagarantovana, jer je on onaj koji je pobedio ovaj svet, u smislu njegove palosti.
Vladika se osvrnuo na imendan nonahinje ove svetinje:
- Sestri Teofaniji na ovom njenom blagoslovenom monaškom putu da Gospod da kreposti i sile da kao i dosada istraje, do poslednjeg svog izdihanija služeći Hristu i svojim sestrama u ovoj svetoj porodici, Kseniji koja stupa na ovaj put u zajednici Crkve u životu Crkve da joj Bog da da uzraste u meru rasta visine Hristove, ono što je nama svima Hristos naznačio, a svima nama da da Gospod smirenja, krotosti, molitvenosti i nade u Gospoda da idemo i da nam da snage na ovom putu, a ponajpre ljubavi - poučavao je episkop budimljansko-nikšićki Metodije.
Ivan Crnogorčevića je sveštenik, a njegova supruga etno-pevačica Danica je izvela numeru koja je obišla čitav svet. Njihov brak je jedinstven, a ljubav prema Bogu ih je spojila.
Ova relikvija, čije se poreklo vezuje za Svetog apostola Luku, nosi bogatu istoriju i simbol je duhovne i kulturne baštine Crne Gore. Da li će ponovo naći svoje mesto pored ruke Svetog Jovana Krstitelja i kivota Svetog Petra Cetinjskog?
Na ročištu u Nikšiću, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o posledicama optužbi koje su, kako tvrdi, trajno narušile njegov ugled i odnose u sredini u kojoj živi i služi, osvrćući se i na širu društvenu pozadinu ovog slučaja.
U saopštenju se navodi da je Verska komisija, 1978. godine, Narodnom muzeju dala na čuvanje relikviju „gde je pod misterioznim okolnostima nestao njen najvredniji dragulj“.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija okupljeni su u molitvi evocirali život i delo kralja Petra I, dok su članovi porodice Karađorđević i predstavnici države učestvovali u ovom jedinstvenom duhovnom događaju.
Otac Vasilije jasno ukazuje na zamku demona i na taj način jasno ukazuje kako da je prepoznamo, ako se i sami nađemo u njoj.
Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
U besedi za 11. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nijedan greh nije nepomirljiv – put ka unutrašnjem miru vodi kroz pokajanje, dobra dela i susret sa svetlošću Božjom.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Dok vatrena stihija preti ljudima, domovima i prirodi, a dim guši horizonte, u svim sabornim hramovima Mitropolije crnogorsko-primorske služen je moleban za kišu – drevni vapaj koji se pokreće samo u najtežim vremenima.
Otac Vasilije jasno ukazuje na zamku demona i na taj način jasno ukazuje kako da je prepoznamo, ako se i sami nađemo u njoj.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
U besedi za 11. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nijedan greh nije nepomirljiv – put ka unutrašnjem miru vodi kroz pokajanje, dobra dela i susret sa svetlošću Božjom.
Saznajte zašto je kandilo u pravoslavnom domu više od svetiljke i otkrijte molitvu koja osvetljava dušu.
Otac Vasilije jasno ukazuje na zamku demona i na taj način jasno ukazuje kako da je prepoznamo, ako se i sami nađemo u njoj.
Od tada sveštenik prima brojna svedočanstva o fizičkom i duhovnom isceljenju zajvaljujući Svetom Šarbelu.
Najveći broj vernika nalazi se u Indoneziji - oko 240 miliona (podatak iz 2020. godine).
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
U vreme Julijana Odstupnika, dva zavađena čoveka na ulici uzela su njega za sudiju. On dosudi pravdu pravome, zbog čega se ovaj drugi naljutio, pa je otišao kod cara i optužio Evsignija kao hrišćanina.
Sve što svakodnevno doživljavamo – iskušenja, praznična oblačenja i masovna zabava – u svetlu vere otkriva borbu anđela i demona koja oblikuje sudbinu svakog čoveka.
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
