Posle praznične liturgije u Župskom manastiru, episkop budimljansko-nikšićki krstio je Kseniju Ostojić, potom je osveštao slavske darove, a u svojoj nadahnutoj besedi osvrnuo se na aktuelna dešavanja u eparhiji u kojoj služi.
Na praznik Svetog proroka Ageja i Svete Teofanije carice, kada Crkva proslavlja Materice, episkop budimljansko-nikšićki Metodije služio je liturgiju u manastiru Svetog apostola Luke u Župi Nikšićkoj, Crna Gora. Tokom liturgije vladika je krstio Kseniju Ostojić, a po završetku bogosluženja osveštani su slavski kolač i žito, u čast Svete carice Teofanije, a svoj imendan proslavila je monahinja Teofanija iz Župskog manastira.
- Ovdje počinje pravi, istinski život rađanjem u Hristu a onda hođenjem za Hristom i taj očekivani i dožudni preobražaj u Hristu, koji treba svi da postignemo blagodaću Božjom, a onda i na koncu tog puta i podviga ovozemaljskog i vaskrsenja u vaskrslom Hristu - kazao je vladika Metodije u svojoj besedi, a potom dodao:
- Danas slavimo i Praoce, njih pominjemo, ali pominjemo i materi naše. Materice danas proslavljamo i spremili smo veze i sveze da, na prvom mjestu, svežemo našu mati Jefimiju, a te su sveze sveze ljubavi. Ako sveze kojim druge vežemo nisu ljubav, onda ne možemo da dobijemo ništa zauzvrat, niti da možemo istinski, pravi odnos ostvarimo i postignemo na koji nas je Gospod prizvao u tom sveštenom hodu kojim idemo za njim.
Vladika je dalje istakao:
- Nikad ne smemo da zaboravimo da je ovo zemlja i prostor u kome se bez obzira kakve su spoljašnje životne okolnosti i prilike, jer se neprestani rat vodi, rat na duhovnom planu a ovo i ako se kad desi spolja, ne daj Bože, da dođe do rata i sukoba, to je samo posledica duhovne stvarnosti - istakao je episkop, a onda je upozorio:
- I kad je mir, rat je na duhovnom planu, jer kaže apostol Pavle: "Mi ne ratujemo protiv tela i krvi, nego ratujemo protiv sila tame i sila iz podnebesja, demonskih sila". Kažu da je najveće postignuće Satanino ako ubedi ljude da on ne postoji i da nema razloga da straže nad sobom i nad svojom dušom, nad svojim bićem sveukupnim koje nam je Bog darivao kad nas je poslao u ovaj svet s poverenjem da ćemo dobar rat ratovati i dobro ovaj put hrišćanski prohoditi - besedio je episkop budimljansko-nikšićki Metodije.
- Kad odavde izađemo - dodao je vladika Metodije - ohrabreni i oblagodaćeni silom Božjom, mi se protiv te tame borimo svetlošću Hristovom.
- To uvek zapamtite. Nikad svojom snagom i svojom silom, svojom veštinom, pameću, iskustvom, znanjem nego se borimo uvek i samo imenom Hristovim i tada nam je pobeda zagarantovana, jer je on onaj koji je pobedio ovaj svet, u smislu njegove palosti.
Vladika se osvrnuo na imendan nonahinje ove svetinje:
- Sestri Teofaniji na ovom njenom blagoslovenom monaškom putu da Gospod da kreposti i sile da kao i dosada istraje, do poslednjeg svog izdihanija služeći Hristu i svojim sestrama u ovoj svetoj porodici, Kseniji koja stupa na ovaj put u zajednici Crkve u životu Crkve da joj Bog da da uzraste u meru rasta visine Hristove, ono što je nama svima Hristos naznačio, a svima nama da da Gospod smirenja, krotosti, molitvenosti i nade u Gospoda da idemo i da nam da snage na ovom putu, a ponajpre ljubavi - poučavao je episkop budimljansko-nikšićki Metodije.
Ivan Crnogorčevića je sveštenik, a njegova supruga etno-pevačica Danica je izvela numeru koja je obišla čitav svet. Njihov brak je jedinstven, a ljubav prema Bogu ih je spojila.
Ova relikvija, čije se poreklo vezuje za Svetog apostola Luku, nosi bogatu istoriju i simbol je duhovne i kulturne baštine Crne Gore. Da li će ponovo naći svoje mesto pored ruke Svetog Jovana Krstitelja i kivota Svetog Petra Cetinjskog?
Na ročištu u Nikšiću, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o posledicama optužbi koje su, kako tvrdi, trajno narušile njegov ugled i odnose u sredini u kojoj živi i služi, osvrćući se i na širu društvenu pozadinu ovog slučaja.
U saopštenju se navodi da je Verska komisija, 1978. godine, Narodnom muzeju dala na čuvanje relikviju „gde je pod misterioznim okolnostima nestao njen najvredniji dragulj“.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Saopštenje Mitropolije crnogorsko-primorske otvorilo je teška pitanja o "savremenom aparthejdu", zloupotrebi navodne zabrinutosti građana i granici iza koje administrativne odluke prestaju da budu neutralne.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Nedoumica pravoslavnih vernika pred 31. decembar i 1. januar dobija jasan i smiren odgovor sveštenika, koji podseća da se vreme ne „slavi“, već predaje Bogu.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
