Posle praznične liturgije u Župskom manastiru, episkop budimljansko-nikšićki krstio je Kseniju Ostojić, potom je osveštao slavske darove, a u svojoj nadahnutoj besedi osvrnuo se na aktuelna dešavanja u eparhiji u kojoj služi.
Na praznik Svetog proroka Ageja i Svete Teofanije carice, kada Crkva proslavlja Materice, episkop budimljansko-nikšićki Metodije služio je liturgiju u manastiru Svetog apostola Luke u Župi Nikšićkoj, Crna Gora. Tokom liturgije vladika je krstio Kseniju Ostojić, a po završetku bogosluženja osveštani su slavski kolač i žito, u čast Svete carice Teofanije, a svoj imendan proslavila je monahinja Teofanija iz Župskog manastira.
- Ovdje počinje pravi, istinski život rađanjem u Hristu a onda hođenjem za Hristom i taj očekivani i dožudni preobražaj u Hristu, koji treba svi da postignemo blagodaću Božjom, a onda i na koncu tog puta i podviga ovozemaljskog i vaskrsenja u vaskrslom Hristu - kazao je vladika Metodije u svojoj besedi, a potom dodao:
- Danas slavimo i Praoce, njih pominjemo, ali pominjemo i materi naše. Materice danas proslavljamo i spremili smo veze i sveze da, na prvom mjestu, svežemo našu mati Jefimiju, a te su sveze sveze ljubavi. Ako sveze kojim druge vežemo nisu ljubav, onda ne možemo da dobijemo ništa zauzvrat, niti da možemo istinski, pravi odnos ostvarimo i postignemo na koji nas je Gospod prizvao u tom sveštenom hodu kojim idemo za njim.
Vladika je dalje istakao:
- Nikad ne smemo da zaboravimo da je ovo zemlja i prostor u kome se bez obzira kakve su spoljašnje životne okolnosti i prilike, jer se neprestani rat vodi, rat na duhovnom planu a ovo i ako se kad desi spolja, ne daj Bože, da dođe do rata i sukoba, to je samo posledica duhovne stvarnosti - istakao je episkop, a onda je upozorio:
- I kad je mir, rat je na duhovnom planu, jer kaže apostol Pavle: "Mi ne ratujemo protiv tela i krvi, nego ratujemo protiv sila tame i sila iz podnebesja, demonskih sila". Kažu da je najveće postignuće Satanino ako ubedi ljude da on ne postoji i da nema razloga da straže nad sobom i nad svojom dušom, nad svojim bićem sveukupnim koje nam je Bog darivao kad nas je poslao u ovaj svet s poverenjem da ćemo dobar rat ratovati i dobro ovaj put hrišćanski prohoditi - besedio je episkop budimljansko-nikšićki Metodije.
- Kad odavde izađemo - dodao je vladika Metodije - ohrabreni i oblagodaćeni silom Božjom, mi se protiv te tame borimo svetlošću Hristovom.
- To uvek zapamtite. Nikad svojom snagom i svojom silom, svojom veštinom, pameću, iskustvom, znanjem nego se borimo uvek i samo imenom Hristovim i tada nam je pobeda zagarantovana, jer je on onaj koji je pobedio ovaj svet, u smislu njegove palosti.
Vladika se osvrnuo na imendan nonahinje ove svetinje:
- Sestri Teofaniji na ovom njenom blagoslovenom monaškom putu da Gospod da kreposti i sile da kao i dosada istraje, do poslednjeg svog izdihanija služeći Hristu i svojim sestrama u ovoj svetoj porodici, Kseniji koja stupa na ovaj put u zajednici Crkve u životu Crkve da joj Bog da da uzraste u meru rasta visine Hristove, ono što je nama svima Hristos naznačio, a svima nama da da Gospod smirenja, krotosti, molitvenosti i nade u Gospoda da idemo i da nam da snage na ovom putu, a ponajpre ljubavi - poučavao je episkop budimljansko-nikšićki Metodije.
Ivan Crnogorčevića je sveštenik, a njegova supruga etno-pevačica Danica je izvela numeru koja je obišla čitav svet. Njihov brak je jedinstven, a ljubav prema Bogu ih je spojila.
Ova relikvija, čije se poreklo vezuje za Svetog apostola Luku, nosi bogatu istoriju i simbol je duhovne i kulturne baštine Crne Gore. Da li će ponovo naći svoje mesto pored ruke Svetog Jovana Krstitelja i kivota Svetog Petra Cetinjskog?
Na ročištu u Nikšiću, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o posledicama optužbi koje su, kako tvrdi, trajno narušile njegov ugled i odnose u sredini u kojoj živi i služi, osvrćući se i na širu društvenu pozadinu ovog slučaja.
U saopštenju se navodi da je Verska komisija, 1978. godine, Narodnom muzeju dala na čuvanje relikviju „gde je pod misterioznim okolnostima nestao njen najvredniji dragulj“.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Među sabranim narodom bilo je dosta bolesnih i nemoćnih, koji su u ovu svetinju došli na molitvu.
U crkvenom kalendaru, nedelja nije dan kada se "ne radi“ zato što je to zabranjeno, već zato što je posvećena višem cilju.
Na ostacima hrišćanskog hrama iz VI veka služena je liturgija u okviru Dana Svetog Jovana Vladimira, a sabranje je obeležio dramatičan apel sveštenika zbog skrnavljenja svetog mesta koje propada pred očima svih.
U vremenu kada mnogi žeđ gase prolaznim stvarima, poglavar Srpske pravoslavne crkve poziva: ostavimo krčage i dođimo na izvor večnosti.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News