U crkvi Svetog Jovana Vladimira, uz molitve za nevino postradale, sveštenici i vernici izrazili duboko saosećanje i pozvali na povratak Bogu, kako bi se slične tragedije nikada više ne ponovile.
U svetom miru Saborne crkve Svetog Jovana Vladimira u Baru, posle službe i akatista Majci Božijoj, održan je pomen nevinim žrtvama strašne tragedije na Cetinju, koja je, poput tamnog oblaka, obeležila početak nove 2025. godine. U sabornosti, protojerej-stavrofor Slobodan Zeković, protojerej Mladen Tomović i protojerej Nikola Radović, starešina Crkve Svetog Nikole u Starom Baru, prineli su molitve za duše postradalih u masakru na Cetinju.
Nakon pomena, obraćajući se okupljenim vernicima, otac Slobodan je potresnim rečima izrazio duboki bol i saosećanje zbog ovog nezamislivog gubitka:
- Kad god nas ima dosta sabranih u ovoj svetinji i u drugim hramovima, onda i naša molitva biva jača i moćnija. Sabrali smo se da se svi zajedno Bogu pomolimo za pokoj duša nevino postradalih, naše braće i sestara i nevine dece, koji su pre dve noći mučenički i nevino postradali na Cetinju.
U nadahnutoj besedi u crkvi na Staroj Bežaniji, patrijarh srpski Porfirije govorio o izazovima savremenog života, univerzalnoj Božjoj ljubavi i putevima koji vode ka istinskom pomirenju sa sobom, bližnjima i Bogom.
Nepoznate osobe ispisale „UČK“ ispred manastira Banjska, dok vernici i monaštvo osećaju porast nesigurnosti uoči praznika Rođenja Hristovog. Reakcija nadležnih organa izostaje.
U sabornom hramu Svetog Đorđa u Prizrenu vernici su svedočili neobičnom čudu - suze su počele teku iz očiju Isusa na ikoni, podsećajući nas na neprestanu Božiju prisutnost i ljubav prema narodu na Kosovu i Metohiji.
Povodom najradosnijeg praznika Božića sveštenik Marko Jeftić je za čitaoce portala religija.rs odgovorio je na najčešća pitanja sa kojima se susreći vernici.
U jubilarnoj godini posvećenoj 850. godišnjici rođenja Svetog Save, patrijarhova božićna poslanica osvetljava put jedinstva, ljubavi i bratoljublja, uz apel za mir na Kosovu i Metohiji i podsećanje na značaj poštovanja mladosti i zajedništva.
Liturgiji Svetog Vasilija Velikog se služi samo u određene dane - u nedelje Velike Četrdesetnice, osim Cvetne nedelje, na Veliki četvrtak i Veliku Subotu, uoči praznika Roždestva Hristova i Bogojavljenja, kao i na sam praznik ovog svetitelje.
Badnji dan je dobio naziv po badnjaku koji se na taj dan seče i pali, a koji simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koji je Josif, Isusov zemaljski otac, založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.