Sa ikonom Presvete Bogorodice i rečima utehe i podrške, poglavar Srpske pravoslavne crkve ohrabrio mladu Sonju Ponjavić i njenu porodicu u teškim trenucima oporavka.
Patrijarh srpski Porfirije sinoć je, sa roditeljima Ratkom i Snežanom Ponjavić, posetio povređenu studentkinju Sonju Ponjavić u Kliničkom centru Srbije. U ovom trenutku stradanja i iščekivanja ozdravljenja, studentkinji prve godine Pravnog fakulteta patrijarh je darovao svetu ikonu Presvete Bogorodice sa Hristom, uz najdublje molitvene želje za brzo ozdravljenje i potpuni oporavak.
Ovaj čin utehe i pastirske brige donekle je ublažio bol Sonjine porodice, koja sa čvrstom verom u Božju pomoć iščekuje trenutak kada će se njihova kćer vratiti domu u Kraljevu. Susret je bio ispunjen toplinom i molitvenom nadom, a patrijarh je svojom očinskom rečju i blagoslovom ulio snagu povređenoj devojci i njenoj porodici.
Podsećamo da je prethodnog dana, u saopštenju za javnost, izrazio duboko uznemirenje zbog tragičnog događaja u Beogradu, kada je studentkinju Pravnog fakulteta teško povredio automobil. Patrijarh je tom prilikom uputio snažnu poruku:
- Duboko sam potresen današnjim događajem u Beogradu, kada ju je automobil udario i teško povredio. Očekujem da vinovnici ovog čina odgovaraju pred zakonom. Molim se Gospodu Iscelitelju za Sonjin brzi oporavak od povreda. Opet i opet upozoravam da agresija i nasilje nikome neće doneti dobro, a sve pozivam na mir i međusobno uvažavanje - poručio je patrijarh Porfirije.
Ovaj susret patrijarha sa povređenom studentkinjom bio je svedočanstvo ljubavi i saosećanja, poziv na mir i razumevanje u vremenu kada je društvu neophodno više empatije i zajedništva. Njegove reči ohrabrenja i ikona Presvete Bogorodice ostaju kao zalog nade da će Sonja uskoro biti među svojima, a njeno zdravlje obnovljeno molitvama i Božjom milošću
Patrijarh Porfirije je uputio reči blagodarnosti episkopu topličkom Petru i njegovim saradnicima iz Verskog dobrotovornog starateljstva.
Otvaranje centra u Grockoj predstavlja značajan korak u podršci osobama sa zavisnostima, kroz terapijske i duhovne metode, uz stalnu pomoć Crkve i zajednice.
U uzvišenoj atmosferi Kolarčeve zadužbine, uz zvuke Mokranjčeve muzike i blagoslov patrijarha srpskog Porfirija, obeleženo je 110 godina od upokojenja velikog kompozitora i 180 godina od osvećenja Saborne crkve Svetog Arhangela Mihaila.
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije rekao je da je duboko potresen zbog toga što je teško povređena studentkinja koju je udario automobil u Beogradu i dodao da "agresija i nasilje nikome neće doneti dobro".
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
U svetu prepunom iskušenja, pouke ovog ugodnika Božjeg pokazuju da istinska sloboda dolazi kroz čistoću srca i disciplinu duše.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
U vreme Velikog posta, kada smo pozvani na smirenje i praštanje, u svim crkvama Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke služiće se akatist Majci Božijoj – kao snaga, uteha i put ka duhovnoj obnovi.
U hramu Svetog Save, odjekivale su molitve Majci Božjoj, dok su se vernici sabirali oko izvora božanske utehe i milosti.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Prof. dr Borivoj Anđelković radio je za Srpsku pravoslavnu crkvu kao za svoj drugi dom, ostavljajući velika dela koja će nadživeti svaku biografiju.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
