Nakon što su se pojavile ozbiljne optužbe protiv sveštenika Nikole Simića, Eparhija šumadijska izdala je saopštenje u kojem jasno iznosi stav Crkve, ne ostavljajući mesta sumnji u donetu odluku.
U danima kada su se pravoslavni vernici pripremali za Veliki post, u duhu praštanja i duhovne sabranosti, Eparhija šumadijska suočila se sa nesvakidašnjim izazovima, koje je u svom saopštenju za javnost nazvala "medijskom hajkom" i "nedopustivim ponašanjem pojedinaca".
Kako se navodi u saopštenju, 27. i 28. februara 2025. godine, u portama crkava u Vučkovici i Kragujevcu, održani su skupovi podrške razrešenom svešteniku Nikoli Simiću, na kojima su učesnici, koristeći rečnik nedostojan svetih prostora, tražili objašnjenje razloga za njegovu smenu, uprkos tome što su ti razlozi već javno obelodanjeni.
Pokajanje kao preduslov oproštaja
Eparhija šumadijska je u svom saopštenju istakla značaj duhovne celovitosti, iskrenosti i ljubavi, naglašavajući da „nas ljubav vodi ka istini koja je za hrišćane susret sa Hristom do koga se dolazi tek onda kada jedni drugima oprostimo. Naravno, oproštaj podrazumeva pokajanje, priznanje svoga greha, jer onaj ko ne priznaje svoj greh, ne može ni primiti ni darovati oproštaj.“
Upravo je put pokajanja i priznanja greha ono što je obeležilo ranije postupke sveštenika Nikole Simića, koji je u više navrata bio pod crkvenim sankcijama. Eparhija je u saopštenju podsetila da je sveštenik Simić još 2015. godine bio podvrgnut crkvenosudskom postupku, te da su mu i 2021. i 2024. godine izricane crkvene mere zbog različitih prestupa, među kojima su navedeni: gaženje svešteničke zakletve, vređanje drugih sveštenika, pijanstvo, nepristojno izražavanje, falsifikovanje dokumenata i neovlašćeno korišćenje crkvenih podataka.
Priznanje greha i obaveza pokajanja
U više navrata, Simić je, kako se navodi u saopštenju, izražavao pokajanje i pisanim putem tražio oproštaj, čak i potvrđujući da bi, ukoliko ponovi prestupe, trebalo da bude trajno razrešen službe. Ipak, nakon novog crkvenosudskog postupka, pokrenutog na osnovu izveštaja Komisije Eparhije šumadijske za materijalno-finansijsko poslovanje, ustanovljene su nove nepravilnosti u upravljanju crkvenim sredstvima, što je dodatno ugrozilo njegov položaj.
Eparhija je detaljno obrazložila ozbiljne propuste u finansijskom poslovanju, među kojima se navode nevođenje evidencije o prikupljenim donacijama, izdavanje netačnih zapisnika, izvođenje radova bez odobrenja i nepoštovanje odluka nadležnih crkvenih tela. Komisija je jasno naglasila da pitanje upravljanja crkvenim dobrima nije stvar lične slobode, već strogog poštovanja kanonskih propisa, gde svaka odluka mora biti doneta u saglasju sa episkopom.
Odgovor Eparhije na proteste i značaj crkvene discipline
Eparhija je u svom saopštenju istakla da su mere koje Crkva preduzima prema sveštenicima isključivo u cilju njihovog duhovnog isceljenja, a ne kazne, naglašavajući da crkveni kanoni predviđaju i najstrože mere, uključujući trajno razrešenje dužnosti i isključenje iz crkvene zajednice ukoliko se prestupi nastave.
Uprkos javnim protestima, koji su, kako navodi Eparhija, u pojedinim trenucima poprimili oblik nepriličnih i necrkvenih ispada, Crkva ostaje dosledna svom pozivu na mir, ljubav i praštanje, ali i na odgovornost i pokajanje kao ključne uslove za istinsku obnovu vere i svešteničke službe.
U zaključku svog saopštenja, Eparhija šumadijska ponavlja poziv svim vernicima da, u danima Velikog posta, umesto podela i nemira, biraju put molitve i praštanja, podsećajući na reči apostola Pavla: „Neka sve među vama biva u ljubavi.“
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za treći mesec 2025. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima. Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima. Onaj ko nije kršten nema pravo na otkivanje ostalih Svetih tajni, ali i ni na eventualno spasenje na kraju svog života.
Foto: SPC
Praznici i sveci
00:01 | 01.03.2025
CRKVENI KALENDAR ZA MART 2025.
Aktuelno iz SPC
20:35 | 02.03.2025
„PRAŠTAJTE!": Odjeknula poruka patrijarha Porfirija iz hrama Svetog Save
Duhovna riznica
21:14 | 06.03.2025
VAŽNA PORUKA IGUMANA HILANDARA: Bez ovoga nema pravog posta!
Duhovna riznica
14:11 | 07.03.2025
DA LI JE DOZVOLJENO KRŠTENJE ZA VREME VELIKOG POSTA: Sveštenik otkriva da se sa ovim ne sme igrati
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Zamor je postao opšte stanje, gotovo nova normalnost savremenog čoveka.
Mnogi danas žive u dubokom uverenju da je za njih "već kasno" i da su sopstvenim greškama zauvek zatvorili vrata budućnosti.
Po sastojcima skroman, a po ukusu raskošan desert, idealan za dane kada tipik dopušta beli mrs, sa slojevima vanile, keksa i čokolade koji se tope u ustima.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Jevanđeljska priča koja se čita na bogosluženjima uvodi vernike u drugi korak pripreme za Veliki post i otvara pitanje povratka, oproštaja i radosti koja ne liči ni na jednu ljudsku pravdu.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Na praznik Prepodobnog Davida Solunskog, mitropolit šumadijski Jovan služio je Liturgiju i poručio da ljubav prema bližnjima ne postoji bez ljubavi prema Bogu, a tokom bogosluženja uručio je i visoka crkvena odlikovanja.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Festival crkvenih horova u crkvi Svetog Đorđa pretvorio se u retko duhovno sabranje, gde su molitva i pesma u isti glas progovorile o veri, zajedništvu i svetosti svakodnevnog života.
Praznična liturgija i radni sastanak osnažili su zajedništvo i rasvetlili pitanja značajna za budućnost Eparhije šumadijske.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
Ona je bila luda Hrista radi, a to je najveća ljubav, i proživela je svoj život u velikom poniženju i stradanju, odbačena od ljudi, ali prihvaćena od Boga, poručio je vladika.
Jedan apel poglavara Srpske pravoslavne crkve pretvara molitvu u konkretno delo: krv koja se daruje u beogradskim hramovima postaje nada za nečiji novi početak.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Ksenofonta i Mariju po starom kalendaru i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Jeronima Emilijanija, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Koordinator Odseka za dijalog u javnoj sferi Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objašnjava kako pokušaji brisanja crkvene tradicije otkrivaju sukob između iskonskih vrednosti i kvazi „napretka“.
