MARKOVDANSKA LITIJA U PODGORICI OKUPILA HILJADE VERNIKA: Mitropolit Joanikije poslao snažnu poruku pomirenja i nade

U svetlosti vaskršnje radosti i pod svodovima blagodati, na Markovdan, Podgorica je ponovo otkucavala srcem pravoslavlja. Od Crkve Svetog Georgija pod Goricom, kao iz izvora drevne molitve, potekla je Markovdanska litija — drevni litijski hod u čast nebeskog pokrovitelja grada, Svetog apostola i jevanđelista Marka. U tom tihom hodu vere i pokajanja sabralo se brojno sveštenstvo, monaštvo, verni narod, kao i predstavnici državne i gradske vlasti, svedočeći da duh svetosti nije zaboravljen, već traje, diše i obnavlja se.

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

Na čelu litije bili su mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i episkop dioklijski Pajsije, noseći mošti Prepodobnog Simeona Dajbabskog — sveca molitve, tišine i blagosti. Na tri mesta, kako nalaže predanje, litija se zaustavila radi čitanja Svetog jevanđelja, da bi se Reč Božja izlila na grad i njegove stanovnike, kao rosa neba na žednu zemlju.

Na mestu gde je nekada stajao manastir Svetog Marka, mitropolit Joanikije obratio se sabranima rečima koje su dotakle same dubine narodne duše:

— Sveti Marko bio je propovednik Vaskrsenja Hristovog i svete pravoslavne vere po celom svetu, od Jerusalima do Antiohije i Rima, od Aleksandrije do Venecije. Svojom slavom i blagodatnim zastupništvom stigao je još u davna vremena i do Podgorice, gde je postojao veliki i slavni manastir njemu posvećen. Iako ga danas ne vidimo telesnim očima, on je sačuvan za naše duhovne oči i za pamćenje Božje.

Foto: preuzeto sa spc.rs

 

Ove reči prizvale su iz večnosti sećanje na manastir koji je nestao iz pogleda, ali ne i iz srca. Kao svetlost koja nikad ne gasne, manastir Svetog Marka živi u duhu litije, u molitvi vernog naroda, u tišini poklonjenja.

Mitropolit Joanikije podsetio je na istorijski kontinuitet litije, naglasivši kako je narod i između dva svetska rata sa dubokim poštovanjem učestvovao u njoj:
— Govori se da su tada ljudi iznosili bolesnike na ulicu, da litija prođe pored njih, da celivaju Časni krst i ruku episkopa ili sveštenika, i da su mnogi dobijali isceljenje. A svakako, svi koji su sa verom izlazili dobijali su duhovnu silu i utehu.

Litija je duhovni most između prošlosti i sadašnjosti, između neba i zemlje. U tom duhovnom hodu, mitropolit Joanikije osvrnuo se i na obnovu Markovdanske litije koju je, po dolasku u Crnu Goru, započeo blaženopočivši mitropolit Amfilohije, gradeći i duboko prijateljstvo sa porodicom Đečević:

— Donosio je kosovski božur od Đečevića kao dar kivotu Svetog Petra Cetinjskog. I mi danas nastavljamo ono što su preci utemeljili, što je mitropolit Amfilohije obnovio. Nastavljamo u ljubavi, veri i zahvalnosti.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara