Uoči praznika Vratnjanske ikone Presvete Bogorodice Domostrojiteljnice, mitropolit Ilarion zamonašio je novu sestru ove svetinje, a prazničnu radost upotpunile su duhovne pesme, molitve i velika dobročinstva.
Uoči velikog praznika Vratnjanske ikone Presvete Bogorodice Domostrojiteljnice i Prepodobnog Atanasija Atonskog, manastir Vratna bio je ispunjen tihom i dubokom radošću. Na večernjoj službi, koju je sa pastirskom ljubavlju služio mitropolit timočki g. Ilarion, iskušenica Radmila primila je sveti monaški postrig i dobila ime Nikodima, po Svetom Nikodimu Osvećenom, osnivaču manastira Vratne i Manastirice, ali i velikih svetinja Tismana i Vodice u Rumuniji.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika timočki Ilarion
Dirljiv čin monašenja
Monaštvo, sveštenstvo i verni narod sa skrušenošću su učestvovali u bogosluženju, a nakon čitanja akatista i litijskog ophoda oko hrama, usledio je svečani i dirljivi čin monašenja. U nadahnutoj besedi mitropolit Ilarion uputio je duboku zahvalnost Presvetoj Bogorodici na ovom duhovnom daru i uvećanju sestrinstva vratnjanske obitelji:
– Mi smo svi danas zajedno prineli Gospodu dar – smirenost i poslušnost. Prineli smo Gospodu bivšu iskušenicu, a sada monahinju Nikodimu, kao uzvratne radosne darove Gospodu, a sve je Njegovo i Njegovom voljom biva, ali i molitvenim zastupništvom Svetog Nikodima Vratnjanskog i Tismanskog, osnivača ove svete obitelji, kao i Manastirice, Tismana, Vodica i mnogih drugih poznatih i nepoznatih isposničkih mesta – besedio je vladika i dodao:
– Ovo je plod mnogih trudova sestrinstva ove svete obitelji, na čelu sa nastojateljicom monahinjom Anastasijom, za koju znam da se mnogo trudila, da se pela do isposnice Svetog Nikodima, da je kolenopreklono tamo molitve uznosila, sate provodila u suznim vapajima, da Gospod i nju sačuva i umnoži sestrinstvo, a takođe izlije milost na sve koji dolaze u ovu svetinju – poručio je vladika timočki Ilarion.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Praznična liturgija i pouke mitropolita Ilariona
Sutradan, na dan praznika Vratnjanske ikone Presvete Bogorodice Domostrojiteljnice, svetu liturgiju u manastiru Vratna služio je mitropolit Ilarion. Tokom liturgijskog sabranja osvećeni su slavski darovi i uzdignute molitve Presvetoj Bogorodici, čudotvornoj zaštitnici ovog drevnog manastira, čija se sveta ikona Domostrojiteljnica čuva kao najdragoceniji biser ove svetinje.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Liturgija u hramu manastira Vratna
U svojoj besedi mitropolit je posebno istakao neizmernu vrednost monaškog života:
– Najveći dar koji čovek ima je dar života i, sledstveno tome, najveći dar koji čovek može da daruje Gospodu je dar samog života posvećen Njegovoj službi. Zato je monaštvo tako specifično, toliko različito od svakog drugog prizvanja. Iako je sveštenstvo u nekom smislu i u crkvenoj hijerarhiji uzvišenije od monaštva, monaštvo je posebnije od svega drugog zato što izobražava anđeosku prirodu i apsolutnu posvećenost Bogu – istakao je mitropolit Ilarion.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika timočki Ilarion
Duhovna pesma, ugledni gosti i dobročinstva
Praznično slavlje oplemenila je i gošća manastira, Milica Dosković, član hora Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, koja je svojim pojanjem i duhovnim pesmama unela posebnu toplinu i svečanost i u navečerje praznika i na sam praznični dan. Među mnogobrojnim poklonicima bio je i akademik prof. dr Darko Tanasković, koji je po prvi put posetio manastir Vratnu nakon predavanja održanog prethodne večeri u Negotinu.
Dobrotvorne inicijative za duhovno uzrastanje mladih
Radost ovog svetog praznika dodatno su uvećale plodotvorne dobrotvorne inicijative. Podstaknuta neiscrpnim duhovnim trudom nastojateljice manastira, monahinje Anastasije, posebno u sabiranju dece i vaspitnom radu povodom Savindana, Suzana Purdić, predsednica Humanitarnog udruženja za Skandinaviju „Sveti Sava“, uručila je novčanu pomoć manastiru Vratna, kako bi se nastavila briga o deci i njihovo duhovno uzrastanje. Isti dar upućen je i manastiru Suvodolu, radi negovanja živog duhovnog života i verskog vaspitanja mladih naraštaja.
U manastiru za koji mnogi nikada nisu čuli, iako vekovima postoji, na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog zbili su se duhovni trenuci koji svedoče o neprekidnosti monaškog predanja i otvaraju novo poglavlje ove skrivene svetinje.
Jeromonah Evgenije, rodom iz Novog Sada, postavljen je na praznik Svetih Kozme i Damjana za igumana manastira Rakovac, a vladika sremski Vasilije poverio mu je vođstvo ove drevne svetinje sa željom da nastavi putevima poslušnosti, molitve i bratoljublja.
Na mestima gde je istorija bila teška, okupljanje vernika nosi poruku nade i nepokolebljivosti, dok vladika Heruvim poziva na hrabrost i jedinstvo u vremenu iskušenja.
Na saboru u Bilješevu kod Kaknja mitropoliti i verni narod iz svih krajeva sveta otkrivaju neispričane priče o hrabrosti i neuništivoj veri sveštenomučenika koji su izabrali večni život, ostavljajući neizbrisiv trag u duhovnoj istoriji Srba.
Posle bogosluženja u Sabornom hramu i molitve za učenike, prvi čas istorije održan je u manastiru Svetih arhangela, gde počiva car Dušan, u simboličnom spoju vere i predanja.
Oboje su živeli u nevinosti sve dok Eva nije podlegla iskušenju zlog zmijskog zavodnika i okusila zabranjeni plod, a zatim joj se pridružio i Adam. Tada su spoznali svoju nagost i prekrili se smokvinim lišćem.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Na praznik posvećen Svetom proroku Naumu, u ovoj drevnoj svetinji obavljen je čin monašenja, kojim je bratstvo obogaćeno novim monasima – Efrosinom i Nikolajem, a ovaj događaj donosi novu duhovnu snagu celoj Eparhiji timočkoj.
Sabran narod, reč mitropolita Ilariona, večernje bogosluženje i litija oko hrama Svete Trojice učinili su da Negotin, uoči hramovne slave, postane svedok živog susreta neba i zemlje.
Zahvaljujući podršci opštine Majdanpek, blagoslovu vladike Ilariona i pomoći vernog naroda, hram u Donjem Milanovcu dobio je novi živopis, ozvučenje, rasvetu i gorionik.
Liturgijskim sabranjem i bratskom ljubavlju, u Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice, udruženje Bogorodičino bratstvo proslavilo je praznik Živonosnog Istočnika, uz blagoslov mitropolita timočkog i sveštenstva.
Posle bogosluženja u Sabornom hramu i molitve za učenike, prvi čas istorije održan je u manastiru Svetih arhangela, gde počiva car Dušan, u simboličnom spoju vere i predanja.
Na obali između Herceg Novog i Prevlake verni su se okupili u jedinstvenom molitvenom pohodu, prisećajući se mučenika i istorije svetinje, ali i svedočili da se Božije ime proslavlja i sa mora i sa gora.
Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
Liturgiju je služio Mitropolit Fotije, dok su hilandarski pojci, litija i molitve stvorili nezaboravnu duhovnu atmosferu, a vernici svih generacija proslavljali 143. krsnu slavu hrama Uspenja Presvete Bogorodice.
Oboje su živeli u nevinosti sve dok Eva nije podlegla iskušenju zlog zmijskog zavodnika i okusila zabranjeni plod, a zatim joj se pridružio i Adam. Tada su spoznali svoju nagost i prekrili se smokvinim lišćem.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Proročanstvo Isaije, koje sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači u svojoj besedi za 13. sredu po Duhovima, otkriva Hrista kao temelj bez koga nema ni spasenja, ni smisla ljudskog postojanja.
