Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Hodnici dečje bolnice odjekuju tišinom u kojoj se krije svakodnevna borba – strah i nada prožimaju svaki korak, a svaki osmeh deteta postaje mali znak pobede.
Upravo u takvu tišinu, ispunjenu životom, zakoračio je patrijarh srpski Porfirije, koji je zajedno sa protojerejem Đorđem Stojisavljevićem, šefom Kabineta patrijarha, posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Beogradu.
Dočekan bez velike pompe, ali sa iskrenom radošću, patrijarh je najpre razgovarao sa lekarima i upravom ove ustanove, čiji rad već decenijama predstavlja oslonac dečjeg zdravstva u Srbiji. Sa istorijom koja počinje još 1924. godine, a zgradom dovršenom 1940. zahvaljujući ličnim sredstvima kraljice Marije Karađorđević i projektu arhitekte Milana Zlokovića, ova klinika nosi i težinu tradicije i odgovornost savremenog lečenja.
Direktor ustanove, profesor dr Siniša Dučić, upoznao je patrijarha sa obimom i značajem rada klinike, ističući da je reč o visokospecijalizovanoj državnoj zdravstvenoj ustanovi koja pruža najsavremenije usluge u oblasti pedijatrije i dečje hirurgije. Posebno mesto zauzima činjenica da je to jedina pedijatrijska ustanova tercijarnog tipa u Srbiji koja ima odeljenje hemodijalize i transplantacije bubrega, kao i službu neurohirurgije.
Ali, iza brojki i medicinskih dostignuća, ostaje ono najvažnije – odnos prema detetu. „Uz posvećenost i brigu o obolelom detetu i podršku porodici, naša klinika je i vodeća u uvođenju novih tehnologija“, naglasio je dr Dučić, ukazujući na stalnu težnju da se medicina razvija, ali da čovek ostane u njenom središtu.
Patrijarh Porfirije je, u pratnji direktora i glavne sestre Milice Pavićević, obišao bolnička odeljenja. Zadržavao se kraj kreveta malih pacijenata, darujući ih prigodnim poklonima, ali i onim što se ne može zapakovati – pažnjom, blagim rečima i prisustvom koje umiruje.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U takvim susretima, bez mnogo izgovorenih rečenica, otkriva se suština hrišćanske brige za bližnjeg. Poseta nije bila samo čin podrške zdravstvenim radnicima, već i podsećanje da Crkva ostaje uz one koji trpe, naročito kada su u pitanju najmlađi.
Danas ova klinika okuplja gotovo 700 zaposlenih, među kojima je 128 lekara, od kojih su mnogi i nastavnici Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Godišnje se ovde leči oko 15.000 dece, obavi desetine hiljada pregleda i hiljade operacija. Iza svakog tog broja stoji jedno ime, jedna porodica i jedna borba.
U tom prostoru, gde se medicina i nada svakodnevno susreću, poseta patrijarha nije promenila tok lečenja, ali jeste donela nešto što se ne meri aparatima – osećaj da niko nije zaboravljen.
U Vranju je služen pomen stradalima, dok su reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o ubijenim devojčicama, izgubljenom miru i savesti čovečanstva otvorile pitanje - kuda ide svet ako zaboravi vrednost života.
Susret u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu otvorio teme pravnog položaja verskih zajednica, zaštite kulturne baštine i unapređenja saradnje Crkve i države.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
Iz Srpske pravoslavne crkve poručuju da Memorandum ne znači osnivanje univerziteta, već okvir za saradnju, uz upozorenje na pogrešna tumačenja u medijima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Mališani u Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu obradovani gestom Eparhije bačke i učenika, uz molitve za brzo ozdravljenje.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Strah roditelja da su zakasnili često izgleda nepodnošljivo, ali reči starca Serafima otkrivaju zašto se put vere ne prekida - čak i kad se čini da je zauvek napušten.
Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
