Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
Radosna vest stigla je iz Srpske pravoslavne crkve u trenutku kada se pravoslavni vernici pripremaju za najsvetlije dane crkvene godine. Patrijarh srpski Porfirije, pošto je obavešten da su izraelske vlasti ukinule zabranu posete svetim mestima u Jerusalimu, odmah je dao blagoslov da nadležne crkvene službe preduzmu sve potrebne korake kako bi i ove godine Sveti i blagodatni oganj sa Hristovog groba bio donet u Beograd.
Kako je saopšteno, u prestonici Srbije sve je spremno za jedan od najsvečanijih trenutaka Vaskršnjeg bogosluženja. Na početku Vaskršnjeg jutrenja, tačno u 23.00 časa, u hramu Svetog Save na Vračaru načalstvujući arhijerej upaliće prvu sveću upravo ognjem pristiglim iz Jerusalima. Od tog trenutka, plamen će se prenositi među vernicima, koji će svojim svećama poneti simbol svetlosti Vaskrsenja u lični prostor molitve i tišine.
Ovaj čin, koji se ponavlja iz godine u godinu, za mnoge vernike predstavlja ne samo liturgijski trenutak, već i neposredno svedočanstvo o kontinuitetu vere koja povezuje Jerusalim i Beograd, Grob Hristov i hram posvećen Njegovom imenu.
Svake godine na Veliku subotu, dan između Raspeća i Vaskrsenja, u Jerusalimu se događa događaj koji vernici doživljavaju kao naročito znamenje blagoslova. Tog dana, u času kada je telo Hristovo počivalo u Grobu, u Kuvukliji, kapeli Groba Gospodnjeg unutar hrama Vaskrsenja, okupljeni očekuju silazak Blagodatnog ognja.
Prema predanju, u subotu kada služi jerusalimski patrijarh Teofil, nakon što su prethodno pogašena sva kandila i zapečaćen ulaz u Grob, patrijarh ulazi u Kuvukliju sa 33 sveće, simbolično noseći broj godina Hristovog života. Posle molitve, u tišini koja sabira hiljade prisutnih, dolazi trenutak kada se u unutrašnjosti Groba pojavljuje svetlost.
Svedočanstva hodočasnika opisuju da se plamen potom prenosi neverovatnom brzinom među prisutnima, dok hram ispunjava svetlucavi, beloplavi sjaj. Vernici taj trenutak doživljavaju kao susret sa svetlošću koja ne sagoreva, već obasjava i umiruje.
Zabeleženi su i opisi prema kojima se oganj u prvim trenucima ne ponaša kao obična vatra. Tek nakon kratkog vremena postaje materijalan u svom uobičajenom obliku. Upravo ta pojava vekovima izaziva pažnju i podstiče različita tumačenja, dok vernici u njoj prepoznaju znak blagodati.
Tokom vekova, o Blagodatnom ognju pisali su crkveni oci i hodočasnici, ostavljajući zapise o događaju koji se, kako svedoče, ponavlja sa izuzetnom postojanošću. U tim opisima ponavlja se ista slika: tišina Groba, molitva patrijarha i iznenadni bljesak svetlosti koji se širi kroz hram.
U Jerusalimu ovaj trenutak ne pripada samo jednom narodu ili jednoj crkvi. On okuplja hodočasnike različitih jezika i tradicija, koji zajedno čekaju silazak svetlosti, svako sa svojom molitvom i nadom.
Događaj se, prema dostupnim opisima, odvija uz stroge mere civilnih vlasti: hram se prethodno pregleda, sveće se gase, a Kuvuklija pečati. Tek nakon toga patrijarh ulazi u prostor Groba, gde se, posle molitve, vernici nadaju pojavi ognja koji se potom prenosi okupljenima.
Za pravoslavne vernike, dolazak Blagodatnog ognja u Beograd ima snažnu simboliku. On ne predstavlja samo prenos plamena iz jednog grada u drugi, već i liturgijski most između Jerusalima i prestonice, između mesta Vaskrsenja i hrama posvećenog Hristu.
Ovogodišnji dolazak ognja u hram Svetog Save, u noći Vaskrsa, biće još jedan trenutak u kojem se svetlost, prema crkvenom razumevanju, ne posmatra samo očima, već prima i čuva u tišini lične vere.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa. Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene. Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Foto: SPC
Duhovna riznica
22:39 | 22.03.2026
RUSKI SVEŠTENIK OTKRIVA HOĆE LI OVE GODINE BITI CEREMONIJE SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Prekinuta neizvesnost izazvana zatvaranjem svetinje u Jerusalimu
Duhovna riznica
10:07 | 31.03.2026
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
Duhovna riznica
23:19 | 31.03.2026
KONAČNO ODLUČENO KAKO ĆE OVE GODINE IZGLEDATI BOGOSLUŽENJE UOČI SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Ovo su ograničenja i plan vaskršnjih službi u Jerusalimu
Duhovna riznica
11:23 | 07.04.2026
PRAVILA POSTA ZA POSLEDNJU SEDMICU PRED VASKRS: Evo zbog čega se ove godine na Blagovesti ne jede riba
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
Pravoslavno učenje vekovima opominje da bez Boga nijedno spoljašnje dobro ne može ispuniti prazninu u čovekovom srcu.
Hodočasnici, sveštenstvo i vernici ponovo su prošli Put Stradanja ka Crkvi Svetog Groba, u atmosferi duboke napetosti i duhovnog povratka, dok su ulice Jerusalima odzvanjale molitvama.
Dok se širom pravoslavnog sveta pripremaju različite vrste pogača, svetogorski monasi čuvaju recept koji spaja bogat ukus, simboliku i monašku tradiciju.
Redosled bogoslužbenih radnji, čitanja iz Jevanđelja, litijski hod oko hrama, pojanje žalopojnih tropara i poreklo običaja u srednjovekovnom hrišćanskom Istoku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Uprkos napetostima i izazovima, palestinski hrišćani u Crkvi Rođenja Hristovog dočekali Blagodatni oganj, potvrđujući da vera nije slomljiva ni pod težinom rata.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Dok traje žustra javna rasprava o osnivanju Univerziteta "Sveti Sava", vladika bački podseća na istorijske korene evropskog obrazovanja i postavlja pitanje dvostrukih aršina.
Parohija tvrdi da ikone nisu pravoslavne, a sav prikupljeni novac završava kod pojedinaca.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Serija vandalskih napada ispred Hrama Svetog Simeona Mirotočivog otvara pitanja o bezbednosti crkvene imovine i odgovornosti nadležnih organa.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
