Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
Radosna vest stigla je iz Srpske pravoslavne crkve u trenutku kada se pravoslavni vernici pripremaju za najsvetlije dane crkvene godine. Patrijarh srpski Porfirije, pošto je obavešten da su izraelske vlasti ukinule zabranu posete svetim mestima u Jerusalimu, odmah je dao blagoslov da nadležne crkvene službe preduzmu sve potrebne korake kako bi i ove godine Sveti i blagodatni oganj sa Hristovog groba bio donet u Beograd.
Kako je saopšteno, u prestonici Srbije sve je spremno za jedan od najsvečanijih trenutaka Vaskršnjeg bogosluženja. Na početku Vaskršnjeg jutrenja, tačno u 23.00 časa, u hramu Svetog Save na Vračaru načalstvujući arhijerej upaliće prvu sveću upravo ognjem pristiglim iz Jerusalima. Od tog trenutka, plamen će se prenositi među vernicima, koji će svojim svećama poneti simbol svetlosti Vaskrsenja u lični prostor molitve i tišine.
Ovaj čin, koji se ponavlja iz godine u godinu, za mnoge vernike predstavlja ne samo liturgijski trenutak, već i neposredno svedočanstvo o kontinuitetu vere koja povezuje Jerusalim i Beograd, Grob Hristov i hram posvećen Njegovom imenu.
Svake godine na Veliku subotu, dan između Raspeća i Vaskrsenja, u Jerusalimu se događa događaj koji vernici doživljavaju kao naročito znamenje blagoslova. Tog dana, u času kada je telo Hristovo počivalo u Grobu, u Kuvukliji, kapeli Groba Gospodnjeg unutar hrama Vaskrsenja, okupljeni očekuju silazak Blagodatnog ognja.
Prema predanju, u subotu kada služi jerusalimski patrijarh Teofil, nakon što su prethodno pogašena sva kandila i zapečaćen ulaz u Grob, patrijarh ulazi u Kuvukliju sa 33 sveće, simbolično noseći broj godina Hristovog života. Posle molitve, u tišini koja sabira hiljade prisutnih, dolazi trenutak kada se u unutrašnjosti Groba pojavljuje svetlost.
Svedočanstva hodočasnika opisuju da se plamen potom prenosi neverovatnom brzinom među prisutnima, dok hram ispunjava svetlucavi, beloplavi sjaj. Vernici taj trenutak doživljavaju kao susret sa svetlošću koja ne sagoreva, već obasjava i umiruje.
Zabeleženi su i opisi prema kojima se oganj u prvim trenucima ne ponaša kao obična vatra. Tek nakon kratkog vremena postaje materijalan u svom uobičajenom obliku. Upravo ta pojava vekovima izaziva pažnju i podstiče različita tumačenja, dok vernici u njoj prepoznaju znak blagodati.
Tokom vekova, o Blagodatnom ognju pisali su crkveni oci i hodočasnici, ostavljajući zapise o događaju koji se, kako svedoče, ponavlja sa izuzetnom postojanošću. U tim opisima ponavlja se ista slika: tišina Groba, molitva patrijarha i iznenadni bljesak svetlosti koji se širi kroz hram.
U Jerusalimu ovaj trenutak ne pripada samo jednom narodu ili jednoj crkvi. On okuplja hodočasnike različitih jezika i tradicija, koji zajedno čekaju silazak svetlosti, svako sa svojom molitvom i nadom.
Događaj se, prema dostupnim opisima, odvija uz stroge mere civilnih vlasti: hram se prethodno pregleda, sveće se gase, a Kuvuklija pečati. Tek nakon toga patrijarh ulazi u prostor Groba, gde se, posle molitve, vernici nadaju pojavi ognja koji se potom prenosi okupljenima.
Za pravoslavne vernike, dolazak Blagodatnog ognja u Beograd ima snažnu simboliku. On ne predstavlja samo prenos plamena iz jednog grada u drugi, već i liturgijski most između Jerusalima i prestonice, između mesta Vaskrsenja i hrama posvećenog Hristu.
Ovogodišnji dolazak ognja u hram Svetog Save, u noći Vaskrsa, biće još jedan trenutak u kojem se svetlost, prema crkvenom razumevanju, ne posmatra samo očima, već prima i čuva u tišini lične vere.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa. Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene. Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Foto: SPC
Duhovna riznica
22:39 | 22.03.2026
RUSKI SVEŠTENIK OTKRIVA HOĆE LI OVE GODINE BITI CEREMONIJE SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Prekinuta neizvesnost izazvana zatvaranjem svetinje u Jerusalimu
Duhovna riznica
10:07 | 31.03.2026
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
Duhovna riznica
23:19 | 31.03.2026
KONAČNO ODLUČENO KAKO ĆE OVE GODINE IZGLEDATI BOGOSLUŽENJE UOČI SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Ovo su ograničenja i plan vaskršnjih službi u Jerusalimu
Duhovna riznica
11:23 | 07.04.2026
PRAVILA POSTA ZA POSLEDNJU SEDMICU PRED VASKRS: Evo zbog čega se ove godine na Blagovesti ne jede riba
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Molitva sabranih vernika, bogosluženje i poruke o pokajanju, nadi i duhovnoj odgovornosti u drevnoj svetinji na Kosovu i Metohiji.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Na praznik Svetog kralja Vladislava, na ktitorskoj slavi u Mileševi okupili su se arhijereji, sveštenstvo, monaštvo, vernici i brojni ugledni gosti.
Mitropolit Siluan poručio je da dolazak poglavara Crkve okuplja duhovnu decu rasutu hiljadama kilometara od matice, dok su folkloraši u narodnim nošnjama uveličali svečani doček.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
