Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
Radosna vest stigla je iz Srpske pravoslavne crkve u trenutku kada se pravoslavni vernici pripremaju za najsvetlije dane crkvene godine. Patrijarh srpski Porfirije, pošto je obavešten da su izraelske vlasti ukinule zabranu posete svetim mestima u Jerusalimu, odmah je dao blagoslov da nadležne crkvene službe preduzmu sve potrebne korake kako bi i ove godine Sveti i blagodatni oganj sa Hristovog groba bio donet u Beograd.
Kako je saopšteno, u prestonici Srbije sve je spremno za jedan od najsvečanijih trenutaka Vaskršnjeg bogosluženja. Na početku Vaskršnjeg jutrenja, tačno u 23.00 časa, u hramu Svetog Save na Vračaru načalstvujući arhijerej upaliće prvu sveću upravo ognjem pristiglim iz Jerusalima. Od tog trenutka, plamen će se prenositi među vernicima, koji će svojim svećama poneti simbol svetlosti Vaskrsenja u lični prostor molitve i tišine.
Ovaj čin, koji se ponavlja iz godine u godinu, za mnoge vernike predstavlja ne samo liturgijski trenutak, već i neposredno svedočanstvo o kontinuitetu vere koja povezuje Jerusalim i Beograd, Grob Hristov i hram posvećen Njegovom imenu.
Svake godine na Veliku subotu, dan između Raspeća i Vaskrsenja, u Jerusalimu se događa događaj koji vernici doživljavaju kao naročito znamenje blagoslova. Tog dana, u času kada je telo Hristovo počivalo u Grobu, u Kuvukliji, kapeli Groba Gospodnjeg unutar hrama Vaskrsenja, okupljeni očekuju silazak Blagodatnog ognja.
Prema predanju, u subotu kada služi jerusalimski patrijarh Teofil, nakon što su prethodno pogašena sva kandila i zapečaćen ulaz u Grob, patrijarh ulazi u Kuvukliju sa 33 sveće, simbolično noseći broj godina Hristovog života. Posle molitve, u tišini koja sabira hiljade prisutnih, dolazi trenutak kada se u unutrašnjosti Groba pojavljuje svetlost.
Svedočanstva hodočasnika opisuju da se plamen potom prenosi neverovatnom brzinom među prisutnima, dok hram ispunjava svetlucavi, beloplavi sjaj. Vernici taj trenutak doživljavaju kao susret sa svetlošću koja ne sagoreva, već obasjava i umiruje.
Zabeleženi su i opisi prema kojima se oganj u prvim trenucima ne ponaša kao obična vatra. Tek nakon kratkog vremena postaje materijalan u svom uobičajenom obliku. Upravo ta pojava vekovima izaziva pažnju i podstiče različita tumačenja, dok vernici u njoj prepoznaju znak blagodati.
Tokom vekova, o Blagodatnom ognju pisali su crkveni oci i hodočasnici, ostavljajući zapise o događaju koji se, kako svedoče, ponavlja sa izuzetnom postojanošću. U tim opisima ponavlja se ista slika: tišina Groba, molitva patrijarha i iznenadni bljesak svetlosti koji se širi kroz hram.
U Jerusalimu ovaj trenutak ne pripada samo jednom narodu ili jednoj crkvi. On okuplja hodočasnike različitih jezika i tradicija, koji zajedno čekaju silazak svetlosti, svako sa svojom molitvom i nadom.
Događaj se, prema dostupnim opisima, odvija uz stroge mere civilnih vlasti: hram se prethodno pregleda, sveće se gase, a Kuvuklija pečati. Tek nakon toga patrijarh ulazi u prostor Groba, gde se, posle molitve, vernici nadaju pojavi ognja koji se potom prenosi okupljenima.
Za pravoslavne vernike, dolazak Blagodatnog ognja u Beograd ima snažnu simboliku. On ne predstavlja samo prenos plamena iz jednog grada u drugi, već i liturgijski most između Jerusalima i prestonice, između mesta Vaskrsenja i hrama posvećenog Hristu.
Ovogodišnji dolazak ognja u hram Svetog Save, u noći Vaskrsa, biće još jedan trenutak u kojem se svetlost, prema crkvenom razumevanju, ne posmatra samo očima, već prima i čuva u tišini lične vere.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa. Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene. Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Foto: SPC
Duhovna riznica
22:39 | 22.03.2026
RUSKI SVEŠTENIK OTKRIVA HOĆE LI OVE GODINE BITI CEREMONIJE SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Prekinuta neizvesnost izazvana zatvaranjem svetinje u Jerusalimu
Duhovna riznica
10:07 | 31.03.2026
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
Duhovna riznica
23:19 | 31.03.2026
KONAČNO ODLUČENO KAKO ĆE OVE GODINE IZGLEDATI BOGOSLUŽENJE UOČI SILASKA BLAGODATNOG OGNJA: Ovo su ograničenja i plan vaskršnjih službi u Jerusalimu
Duhovna riznica
11:23 | 07.04.2026
PRAVILA POSTA ZA POSLEDNJU SEDMICU PRED VASKRS: Evo zbog čega se ove godine na Blagovesti ne jede riba
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Uprkos napetostima i izazovima, palestinski hrišćani u Crkvi Rođenja Hristovog dočekali Blagodatni oganj, potvrđujući da vera nije slomljiva ni pod težinom rata.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Vernici iz čitavog regiona satima čekaju ispred Hrama Svetog Save kako bi se poklonili svetinji i dobili trakice osveštane iznad kivota
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Dok sukobi i nestabilnost i dalje potresaju region, milioni vernika pristižu u Meku, gde je večeras zvanično počeo hadž i gde se odvija jedno od najvećih okupljanja na planeti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
