Manastir je u svojoj viševekovnoj istoriji nekoliko puta ostajao pust i bivao obnavljan.
Nad ulazom u Bokokotorski zaliv, manastir Savina, između neba, zemlje i mora, postojano, vekovima svedoči o suštini pravoslavlja, koje se u Savinom imenu i delu ogleda.
Pitanje starosti manastira Savine nije sa sigurnošću utvrđeno niti se može pouzdano reći ko ga je osnovao. Po predanju, mala crkva Uspenja Presvete Bogorodice potiče iz 1030. godine a sasvim je izvesno da je ovakva kakva je danas podignuta u 15.veku, kao i crkva Svetog Save za koju predanje govori da je temelje osveštao sam Sveti Sava u 13. veku.
Manastir je u svojoj viševekovnoj istoriji nekoliko puta ostajao pust i bivao obnavljan. Najznačajnija obnova dogodila se krajem 17. veka kada se u Savini nastanjuju monasi iz porušenog hercegovačkog manastira Tvrdoš na čelu sa episkopom Savatijem Ljubibratićem.
Ovom velikom obnovom otpočinje novi manastirski život koji će svoj vrhunac dostići u drugoj polovini 18. veka.
Biblioteka
You tube video printscreen
Pogled na manastir Savine
Manastir Savina sa svojom bogatom bibliotekom zauzima ugledno mesto u srpskoj kulturi. Ovde se, osim štampanih knjiga, čuva prebogata zbirka starih rukopisa iz vremenskog razdoblja od 14. do 18. veka.
Tu su četvorojevanđelja, oktoisi, služebnici, trebnici, akatisnici, kanonici i irmologije, tipik i krmčija, hronograf, egzegetski i omilitički spisi svetih otaca, zbornici, posebno apokrifni zbornici i molitvenici, pomjanici i slično.
Najznačajnija je Savinska krmčija, jedan od prepisa Zakonopravila Svetog Save iz 16. veka. Po svom sadržaju ovaj prepis je potpuniji i bogatiji od ostalih prepisa.
Najznačajniji svešteni predmet koji se čuva u manastirskoj riznici je krst Svetog Save, okovan srebrom i zlatom.
Ovo je, koliko je poznato, jedini krst koji je pripadao Svetom Savi a koji je ostao sačuvan u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.
Pretpostavlja se da je iz Mileševe prenet u Tvrdoš a zatim u Savinu, mada se ne isključuje ni mogućnost da ga je sam Sveti Sava ostavio ovde onda kada je pohodio ove krajeve i kada je osvetio temelje manastirske crkve Svetog Save koju je posvetio svom nebeskom zaštitniku Svetom Savi Osvećenom, piše na sajtu manastira.
- Sveti Sava bio izmiritelj, prosvetitelj, znači sve su to izvori ljubavi božje. A ljubav božja jeste Hristos, sami Bog. Ovde je osnovao Zetsku episkopiju u Stonu, i po predanju, moguće je da je taj krst, od tada ovde, u Savini, da se čuva. Drugo predanje govori da je moguće da je došao sa doseljavanjem kaluđera iz manastira Tvrdoš, kada su pod pritiskom Turaka 1693-1694. prešli ovde, u manastir Savinu, a do Tvrdoša, moguće da je taj krst došao čak iz Mileševe - ispričao je iguman Makarije.
You tube video printscreen RTS
Iguman Makarije
U velikoj crkvi je i čudesna ikona Majke Božje, a tu se čuva i deo moštiju - ruka carice Jelene, supruge cara Dušana. U manastirskom arhivu su vredne povelje, Krmčija - zakonopravilo Svetog Save, ovde je grob Njegoševog učitelja, jeromonaha Josifa Tropovića...
Posle službe u ovom manastiru, krenuo je, ka Marselju, na svoje poslednje putovanje, kralj Aleksandar Karađorđević, a njegov potpis, poslednji, sačuvan je u manastirskoj knjizi.
I savinska istorija i sva tri manastirska hrama, ne svedoče samo trajanjem o snazi i temeljima Srpske pravoslavne crkve. Njihov zavet živi u narodu.
Zato, Savina, vekovima ugneždena u Savinskoj dubravi, slovi za "pravoslavnu dušu Boke".
Visoki predstavnici Crkve i države svedočili su istorijskoj ceremoniji u Rimu, u kojoj je duhovna pesma posvećena prvom srpskom arhiepiskopu odzvanjala u srcu katoličkog sveta, u prisustvu pape Franje i visokih predstavnika Srbije.
Uz svečanost u Makedonskom narodnom pozorištu obeležen Savindan uz poruke jedinstva, ljubavi i duhovne snage, uz prisustvo patrijarha Porfirija i visokih zvaničnika regiona.
Vernici su se okupili u Sabornom hramu u Novom Sadu na molitvenom slavlju u čast Svetog Save, dok su mitropolit bački Irinej i episkop Tihon govorili o njegovom delu i duhovnoj zaostavštini.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Verni narod prisustvovao osvećenju lokacije za budući hram Svetog Save - konaci po uzoru na srpsku carsku lavru stvoriće svetogorsku atmosferu u celom kompleksu.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
