Manastir je u svojoj viševekovnoj istoriji nekoliko puta ostajao pust i bivao obnavljan.
Nad ulazom u Bokokotorski zaliv, manastir Savina, između neba, zemlje i mora, postojano, vekovima svedoči o suštini pravoslavlja, koje se u Savinom imenu i delu ogleda.
Pitanje starosti manastira Savine nije sa sigurnošću utvrđeno niti se može pouzdano reći ko ga je osnovao. Po predanju, mala crkva Uspenja Presvete Bogorodice potiče iz 1030. godine a sasvim je izvesno da je ovakva kakva je danas podignuta u 15.veku, kao i crkva Svetog Save za koju predanje govori da je temelje osveštao sam Sveti Sava u 13. veku.
Manastir je u svojoj viševekovnoj istoriji nekoliko puta ostajao pust i bivao obnavljan. Najznačajnija obnova dogodila se krajem 17. veka kada se u Savini nastanjuju monasi iz porušenog hercegovačkog manastira Tvrdoš na čelu sa episkopom Savatijem Ljubibratićem.
Ovom velikom obnovom otpočinje novi manastirski život koji će svoj vrhunac dostići u drugoj polovini 18. veka.
Biblioteka
You tube video printscreen
Pogled na manastir Savine
Manastir Savina sa svojom bogatom bibliotekom zauzima ugledno mesto u srpskoj kulturi. Ovde se, osim štampanih knjiga, čuva prebogata zbirka starih rukopisa iz vremenskog razdoblja od 14. do 18. veka.
Tu su četvorojevanđelja, oktoisi, služebnici, trebnici, akatisnici, kanonici i irmologije, tipik i krmčija, hronograf, egzegetski i omilitički spisi svetih otaca, zbornici, posebno apokrifni zbornici i molitvenici, pomjanici i slično.
Najznačajnija je Savinska krmčija, jedan od prepisa Zakonopravila Svetog Save iz 16. veka. Po svom sadržaju ovaj prepis je potpuniji i bogatiji od ostalih prepisa.
Najznačajniji svešteni predmet koji se čuva u manastirskoj riznici je krst Svetog Save, okovan srebrom i zlatom.
Ovo je, koliko je poznato, jedini krst koji je pripadao Svetom Savi a koji je ostao sačuvan u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.
Pretpostavlja se da je iz Mileševe prenet u Tvrdoš a zatim u Savinu, mada se ne isključuje ni mogućnost da ga je sam Sveti Sava ostavio ovde onda kada je pohodio ove krajeve i kada je osvetio temelje manastirske crkve Svetog Save koju je posvetio svom nebeskom zaštitniku Svetom Savi Osvećenom, piše na sajtu manastira.
- Sveti Sava bio izmiritelj, prosvetitelj, znači sve su to izvori ljubavi božje. A ljubav božja jeste Hristos, sami Bog. Ovde je osnovao Zetsku episkopiju u Stonu, i po predanju, moguće je da je taj krst, od tada ovde, u Savini, da se čuva. Drugo predanje govori da je moguće da je došao sa doseljavanjem kaluđera iz manastira Tvrdoš, kada su pod pritiskom Turaka 1693-1694. prešli ovde, u manastir Savinu, a do Tvrdoša, moguće da je taj krst došao čak iz Mileševe - ispričao je iguman Makarije.
You tube video printscreen RTS
Iguman Makarije
U velikoj crkvi je i čudesna ikona Majke Božje, a tu se čuva i deo moštiju - ruka carice Jelene, supruge cara Dušana. U manastirskom arhivu su vredne povelje, Krmčija - zakonopravilo Svetog Save, ovde je grob Njegoševog učitelja, jeromonaha Josifa Tropovića...
Posle službe u ovom manastiru, krenuo je, ka Marselju, na svoje poslednje putovanje, kralj Aleksandar Karađorđević, a njegov potpis, poslednji, sačuvan je u manastirskoj knjizi.
I savinska istorija i sva tri manastirska hrama, ne svedoče samo trajanjem o snazi i temeljima Srpske pravoslavne crkve. Njihov zavet živi u narodu.
Zato, Savina, vekovima ugneždena u Savinskoj dubravi, slovi za "pravoslavnu dušu Boke".
Visoki predstavnici Crkve i države svedočili su istorijskoj ceremoniji u Rimu, u kojoj je duhovna pesma posvećena prvom srpskom arhiepiskopu odzvanjala u srcu katoličkog sveta, u prisustvu pape Franje i visokih predstavnika Srbije.
Uz svečanost u Makedonskom narodnom pozorištu obeležen Savindan uz poruke jedinstva, ljubavi i duhovne snage, uz prisustvo patrijarha Porfirija i visokih zvaničnika regiona.
Vernici su se okupili u Sabornom hramu u Novom Sadu na molitvenom slavlju u čast Svetog Save, dok su mitropolit bački Irinej i episkop Tihon govorili o njegovom delu i duhovnoj zaostavštini.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog 1993. godine, u tišini drevne Optinske pustinje, dogodio se svirepi zločin koji je ostavio neizbrisiv trag na savremenoj crkvenoj istoriji. Ubistvo trojice krotkih slugu Božijih otvorilo je pitanja o duhovnoj borbi, zlu koje vreba i svetosti koja ne umire — čak ni u smrti.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
U blagodatnoj atmosferi Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, obavljeno je zajedničko krštenje gotovo pedeset vernika, uz snažne poruke o večnom životu koje su dotakle srca prisutnih.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Tokom Vaskršnjeg posta, vernici iz Koprivne odlučili su da veru pretoče u delo i mališanima s afričkog tla daruju najvredniji dar – vodu i osećaj da nisu zaboravljeni.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
Pravoslavna crkva podseća vernike da se posle vaskršnje liturgije osvećuju darovi pripremljeni za prazničnu trpezu – od ofarbanih jaja do sira i mesa, kako bi u svoje domove uneli ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov
