Stope utisnute na dragačevskoj steni svedoče o istoriji jednog vremena koje je utemeljilo pravoslavlje i ovog dela zemlje.
Ušuškano u Dragačevu, selo Goračići koje broji oko hiljadu stanovnika po mnogo čemu je posebno. U njemu se nalazi najstarija crkva tog kraja, ali po narodnom predanju tu su ostale stope Svetog Save koje su još od davnina primetili meštani.
Ti tragovi u kamenu za njih su svetinja, a svetom nazivaju i bistru, pitku vodu koja izvire u neposrednoj blizini.
- Tri kilometra je otprilike udaljena Savina voda od centra Goračića, mi to mesto smatramo velikom našom svetinjom, koju mi izuzetno cenimo i poštujemo, mi ga još zovemo i izvorom Svetog Save. Ovde uprkos minusu izvire topla voda, što je pravo čudo - rekao je za Vladimir Stevanović iz Goračića.
Meštani dragačevskog kraja ne kriju ponos što i danas gaze stazama i stopama kojima je hodio prvi srpski prosvetitelj u srcu planine Jelice.
Stope utisnute na dragačevskoj steni svedoče o istoriji jednog vremena koje je utemeljilo pravoslavlje i ovog dela zemlje.
- Prema narodnom verovanju tu su stope konja od Svetog Save i vide se sve četiri, tu je i otisak štapa, kada je hodajući planinom Jelicom seo da predahne i odmori, te lupio svojim štapom u stenu i tada je voda potekla - prepričao je jedan od meštana.
Milivoje Plazinić, takođe ponosno objašnjava blagodat Savinog izvora, on je roditelj četvoro dece i tvrdi da on svoju decu ovde dovodi redovno i govori im o prvom srpskom utemeljiuvaču, prosvetitelju i učitelju, te tvrdi da su oni duhovno veoma bogati, jer imaju Svetog Savu za najvećeg zaštitnika u kraju.
Svake godine 27. januara kada se slavi Sveti Sava meštani ovog kraja na traktorima dolaze do ovog za njih svetog mesta, kako bi se okrepili, Bogu i svecu pomilili za zdravlje i rodnu godinu, ali i osveštali Savine vode.
Nakon osvećenja , propovedi i svečanog obreda dragačevskog paroha, narod se sa verom u srcu krepio svetom vodom koja izvire iz stopa Svetog Save i u čiju lekovitost i moć duboko veruju.
Sveti Sava je bio najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje, koji je kasnije krenuo stopama svog sina i sam se zamonašio dobijajući ime Simeon. Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova. Patrijarh Porfirije služio je liturgiju u Hramu Svetog Save, a u nadahnutoj besedi poslao je snažnu poruku o veri, jedinstvu i večnosti svetosavskog nasleđa - blagočestivim vernicima koji su se sabrali da u molitvi proslave ime utemeljitelja Srpske Pravoslavne Crkve. Na Savindan, koji se proslavlja i kao školska slava, portal religija.rs pokreće novu akciju u kojoj ćemo objavljivati pripovetke za najmlađe. U narednom periodu očekujte nove tekstualne i video verzije priča nadahnutim pravoslavnim predanjem, koje donose mudrost, ljubav i veru.
RINA
Praznici i sveci
12:05 | 27.01.2025
ŠTA JE STEFAN NEMANJA NA SAMRTI REKAO SVOM SINU SVETOM SAVI: Čedo moje slatko, ja dajem ovu zapoved...
Duhovna riznica
13:25 | 27.01.2025
"NEKA SE NE UNESE OVA ZLA I PROKLETA REČ: MOJE I TVOJE, VEĆE I MANJE"! Deset mudrosti Svetog Save
Aktuelno iz SPC
17:08 | 27.01.2025
MOŠTI SU SPALJENE, ALI SVETI SAVA ŽIVI U NARODU: Savindan u zavetnom hramu srpskog roda na Vračaru (FOTO GALERIJA)
Duhovna riznica
19:15 | 27.01.2025
SVETI SAVA I IZGUBLJENI VUK: Pravoslavna priča za decu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnomučenicu Paraskevu (Svetu Petku) Rimljanku po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Emilijan Ispovednik. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Dominika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Posle smrti roditelja donela je odluku koja je obeležila čitav njen život - razdelila je celokupno porodično imanje siromašnima, odrekla se zemaljskog bogatstva i zamonašila se.
Okupljanje povodom sećanja na pokojnika nije samo porodični običaj, već pre svega trenutak molitve, sećanja i utehe
Iako traje kratko, ovaj post ima veliki duhovni značaj i vekovima okuplja vernike u pripremi za praznik posvećen Presvetoj Bogorodici.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ruski svetitelj je upozoravao na stanje koje čoveka navodi da izgubi veru u Božiju milost, oproštaj i mogućnost da se posle svakog pada ponovo vrati na pravi put.
Okupljanje povodom sećanja na pokojnika nije samo porodični običaj, već pre svega trenutak molitve, sećanja i utehe
Iako traje kratko, ovaj post ima veliki duhovni značaj i vekovima okuplja vernike u pripremi za praznik posvećen Presvetoj Bogorodici.
Crkva vekovima uči da odgovor na svakodnevni nemir ne počinje u boljoj organizaciji vremena, već u odnosu čoveka sa Bogom.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Pašteta od prirodnih sastojaka priprema se jednostavno, a u sebi spaja ukuse i blagodeti biljaka koje su naše bake dobro poznavale.
Crkva vekovima uči da odgovor na svakodnevni nemir ne počinje u boljoj organizaciji vremena, već u odnosu čoveka sa Bogom.
Praznik Svetih prebilovačkih i ostalih hercegovačkih mučenika okupio je Crkvu i narod u selu koje je prošlo kroz najteža iskušenja 1941. godine, ali je iz pepela ponovo vaskrslo kao simbol vere, nade i nepokolebljivog pamćenja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
