Stope utisnute na dragačevskoj steni svedoče o istoriji jednog vremena koje je utemeljilo pravoslavlje i ovog dela zemlje.
Ušuškano u Dragačevu, selo Goračići koje broji oko hiljadu stanovnika po mnogo čemu je posebno. U njemu se nalazi najstarija crkva tog kraja, ali po narodnom predanju tu su ostale stope Svetog Save koje su još od davnina primetili meštani.
Ti tragovi u kamenu za njih su svetinja, a svetom nazivaju i bistru, pitku vodu koja izvire u neposrednoj blizini.
- Tri kilometra je otprilike udaljena Savina voda od centra Goračića, mi to mesto smatramo velikom našom svetinjom, koju mi izuzetno cenimo i poštujemo, mi ga još zovemo i izvorom Svetog Save. Ovde uprkos minusu izvire topla voda, što je pravo čudo - rekao je za Vladimir Stevanović iz Goračića.
Meštani dragačevskog kraja ne kriju ponos što i danas gaze stazama i stopama kojima je hodio prvi srpski prosvetitelj u srcu planine Jelice.
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udaljio se u pustinju, na obale Crvenog mora, gde je "kao zatvorenik" proveo dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje.
Verni narod imaće retku priliku da se pokloni i celiva svetinju – ikonu „Umekšanje zlih srca“, koja već 25 godina mirotoči i donosi blagodat i isceljenje, a prošle godine su je dočekale nepregledne kolone vernika.
Otac Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, govori o istorijskoj ulozi Crkve, njenoj misiji danas i o angažmanu koji treba da ima u javnom životu.
Proglašena je za sveticu od strane Svetog sinoda Ekumenskog Patrijarhata, 16. januara 2004. Tom prilikom kanonizovani su i Marijin sin Jurij, Ilja Fondaminski i Otac Dimitrije u Katedrali Svetog Aleksandra Nevskog u Parizu.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Liturgijom, slavskim darovima i dečjom akademijom obeležen Savindan, praznik svetitelja koji je srpskom narodu ostavio neprolazno nasleđe vere, znanja i ljubavi
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Proglašena je za sveticu od strane Svetog sinoda Ekumenskog Patrijarhata, 16. januara 2004. Tom prilikom kanonizovani su i Marijin sin Jurij, Ilja Fondaminski i Otac Dimitrije u Katedrali Svetog Aleksandra Nevskog u Parizu.
Uz zvuke crkvenih zvona i uprkos kiši, narod iz svih krajeva Albanije okuplja se u Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog kako bi odao počast i poslednji put poljubio arhiepiskopa koji je pravoslavlje u Albaniji podigao iz pepela.
Uz zvuke crkvenih zvona i uprkos kiši, narod iz svih krajeva Albanije okuplja se u Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog kako bi odao počast i poslednji put poljubio arhiepiskopa koji je pravoslavlje u Albaniji podigao iz pepela.
Vernici su se okupili u Sabornom hramu u Novom Sadu na molitvenom slavlju u čast Svetog Save, dok su mitropolit bački Irinej i episkop Tihon govorili o njegovom delu i duhovnoj zaostavštini.
Visoki predstavnici Crkve i države svedočili su istorijskoj ceremoniji u Rimu, u kojoj je duhovna pesma posvećena prvom srpskom arhiepiskopu odzvanjala u srcu katoličkog sveta, u prisustvu pape Franje i visokih predstavnika Srbije.
Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.