Religija/Miloš ŠkrbićPogled na manastirski kompleks Tumane
Portal Religija.rs imao je privilegiju da među prvima, još pre zvaničnog otvaranja zakazanog za 1. jun ove godine, poseti novi konak manastira Tumane.
Manastir Tumane privlači sve veći broj vernika, koje u ovu svetinju dovodi priča o čudima nad moštima dvojice svetitelja.
Usled učestalih neobjašnjivih isceljenja i širenja dobrog glasa, u pojedinim trenucima, a naročito kada se presvlače mošti Svetog Zosima i Jakova - manastir posećuje na desetine hiljada ljudi, a tih dana gotovo je nemoguće pronaći parking ispred svetinje.
Sve to je ukazalo na potrebu za izgradnjom konaka, u kojem bi vernici mogli da provedu jednu ili više noći, ukoliko za tim postoji potreba. Izgradnja konaka započela je 2021. godine, a zahvaljujući dobrotvornim prilozima i mudrom upravom nad njima, nastao je objekat sa tri sprata i vinskim podrumom.
Portal Religija.rs imao je privilegiju da među prvima, još pre zvaničnog otvaranja zakazanog za 1. jun ove godine, poseti novi konak manastira Tumane - građevinu koja već duže vreme budi veliko interesovanje vernika.
U porti nas je dočekao iguman manastira, otac Dimitrije, koji nam je objasnio da se radovi privode kraju i da su, u najvećoj meri, već završeni. Konak će, kako je rekao, biti potpuno spreman da primi posetioce na dan svečanog otvaranja.
Pravoslavna četvrt
Religija/Miloš Škrbić
Pogled na manastirski kompleks Tumane sa terase konaka
I zaista je manastir Tumane jedinstven po svom idejnom rešenju, pa u njega ulazite kao u kakav mali pravoslavni centar. Tu je mesto za obedovanje, tu su konaci gde monasi spavaju - a kada pređete Tumansku reku, koja teče tik uz bedem manastira možete odmoriti na uređenom platou pijući kafu ili čaj, dok u rečnoj lokvi pored vas plivaju labudovi - koje monasi svakodnevno hrane.
Pogled će vam tada prirodno pasti i na dve novoizrađene zgrade između kojih je oko 50 metara prostora, prva zgrada je konak, čija je izgradnja počela 2021. godine, a nešto dalje je i objekat - planiran da bude kuhinja i trpezarija za obedovanje.
Ova "pravoslavna četvrt" namenjana za privremeni borakav vernika će dodatno osvežiti verski turizam golubačkog kraja.
U svetinju hrle iz čitavog sveta
Gotovo milion ljudi poseti manastir tokom jedne godine i to ne samo iz Srbije, već iz svih krajeva sveta.
Pojedinosti konaka
Religija/Miloš Škrbić
Konak manastira Tumane
Moderna, ali izgledom umerena bela zgrada, na kamenom temelju je osmišljena kao savremen konak.
Apartmani i kapacitet
Konak manastira Tumane ima četiri apartmana za jednu osobu, jednu jednokrevetnu sobu, 25 dvokrevetnih soba, dve četvorokrevetne i šest petokrevetnih soba.
Bratija je vodila računa da konak bude pristupačan svima, a o tome je za portal religija.rs govorio i otac Dimitrije.
- Ovaj konak ima četiri etaže. Počinjemo od vinskog podruma, budući da je nadaleko poznato da se u manastiru Tumane peče rakija i proizvodi domaći visinski destilat, poznat kao konjak, kojeg ima u desetinama hiljada litara. Dve naredne etaže su stambene i sastoje se od 38 opremljenih soba. Poslednja etaža je prelepa biblioteka, sa kapacitetom da primi 50.000 naslova.
- Postoje i sobe namenjene osobama sa invaliditetom, koje ispunjavaju sve standarde pristupačnosti. Inače, trudimo se da ceo manastirski kompleks bude prilagođen i osobama sa poteškoćama, jer i njih treba uvažiti - one nisu ništa manje važne niti drugačije od nas ostalih - pojašnjava iguman.
Da je zaista sve uređeno i prilagođeno imali smo priliku da se uverimo obilaskom konaka, polazeći od vinskog podruma. Uredne i funkcionalne sobe sa savremenim toaletom se nalaze na sledeća dva sprata, a duž celog konaka vas sprovodi lift.
Mermerni pod i fotografije patrijarha Pavla, sveštenstva i svetinja širom Srbije - okačene na zidu su podsetnik da se nalazite u pravoslavnom konaku, a čiste, prozračne i sa pažnjom uređene sobe biće u upotrebi prvog juna.
Udobrni kreveti, papuče za jednokratno korišćenje, čista čaša, zavese na prozorima bele i ispeglane posteljine još neraspokovane stoje spremne da dočekaju prve goste.
Poslednji sprat konaka zauzima elegantna i prostrana sala za konferencije, koja je ujedno predviđena i kao buduća biblioteka. U njenom središtu nalazi se veliki sto, a sam prostor je očigledno osmišljen za sastanke, konferencije i poslovne pregovore. Sve to upotpunjuje balkon sa pogledom na manastir Tumane, koji se pruža sa ovog najvišeg nivoa zgrade.
Nova radna mesta
Budući da je konak tek pred otvaranje, cene će se formirati tako što će biti određen minimalan iznos, a vernici će moći da uplate i preko toga. U konaku će svoj posao obavljati mladi i ljudi, koji su ostali da žive u Golupcu tj. okolini manastira.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Nakon razgovora u Požarevcu, dvojica arhijereja obišla su drevnu svetinju, poklonila se ikoni Presvete Bogorodice Kurske i posetila isposnicu Svetog Zosima, a potom je episkop bihaćko-petrovački nastavio put ka Eparhiji timočkoj.
Manastir Dajbabe kod Podgorice, u kojem počivaju mošti Svetog Simeona Dajbabskog, spolja izgleda kao skromna crkva uz planinu, dok se unutra kriju pećinski hodnici i freske naslikane na kamenu.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
