Portal Religija.rs imao je privilegiju da među prvima, još pre zvaničnog otvaranja zakazanog za 1. jun ove godine, poseti novi konak manastira Tumane.
Manastir Tumane privlači sve veći broj vernika, koje u ovu svetinju dovodi priča o čudima nad moštima dvojice svetitelja.
Usled učestalih neobjašnjivih isceljenja i širenja dobrog glasa, u pojedinim trenucima, a naročito kada se presvlače mošti Svetog Zosima i Jakova - manastir posećuje na desetine hiljada ljudi, a tih dana gotovo je nemoguće pronaći parking ispred svetinje.
Sve to je ukazalo na potrebu za izgradnjom konaka, u kojem bi vernici mogli da provedu jednu ili više noći, ukoliko za tim postoji potreba. Izgradnja konaka započela je 2021. godine, a zahvaljujući dobrotvornim prilozima i mudrom upravom nad njima, nastao je objekat sa tri sprata i vinskim podrumom.
Portal Religija.rs imao je privilegiju da među prvima, još pre zvaničnog otvaranja zakazanog za 1. jun ove godine, poseti novi konak manastira Tumane - građevinu koja već duže vreme budi veliko interesovanje vernika.
U porti nas je dočekao iguman manastira, otac Dimitrije, koji nam je objasnio da se radovi privode kraju i da su, u najvećoj meri, već završeni. Konak će, kako je rekao, biti potpuno spreman da primi posetioce na dan svečanog otvaranja.
I zaista je manastir Tumane jedinstven po svom idejnom rešenju, pa u njega ulazite kao u kakav mali pravoslavni centar. Tu je mesto za obedovanje, tu su konaci gde monasi spavaju - a kada pređete Tumansku reku, koja teče tik uz bedem manastira možete odmoriti na uređenom platou pijući kafu ili čaj, dok u rečnoj lokvi pored vas plivaju labudovi - koje monasi svakodnevno hrane.
Pogled će vam tada prirodno pasti i na dve novoizrađene zgrade između kojih je oko 50 metara prostora, prva zgrada je konak, čija je izgradnja počela 2021. godine, a nešto dalje je i objekat - planiran da bude kuhinja i trpezarija za obedovanje.
Ova "pravoslavna četvrt" namenjana za privremeni borakav vernika će dodatno osvežiti verski turizam golubačkog kraja.
Gotovo milion ljudi poseti manastir tokom jedne godine i to ne samo iz Srbije, već iz svih krajeva sveta.
Moderna, ali izgledom umerena bela zgrada, na kamenom temelju je osmišljena kao savremen konak.
Konak manastira Tumane ima četiri apartmana za jednu osobu, jednu jednokrevetnu sobu, 25 dvokrevetnih soba, dve četvorokrevetne i šest petokrevetnih soba.
Bratija je vodila računa da konak bude pristupačan svima, a o tome je za portal religija.rs govorio i otac Dimitrije.
- Ovaj konak ima četiri etaže. Počinjemo od vinskog podruma, budući da je nadaleko poznato da se u manastiru Tumane peče rakija i proizvodi domaći visinski destilat, poznat kao konjak, kojeg ima u desetinama hiljada litara. Dve naredne etaže su stambene i sastoje se od 38 opremljenih soba. Poslednja etaža je prelepa biblioteka, sa kapacitetom da primi 50.000 naslova.
- Postoje i sobe namenjene osobama sa invaliditetom, koje ispunjavaju sve standarde pristupačnosti. Inače, trudimo se da ceo manastirski kompleks bude prilagođen i osobama sa poteškoćama, jer i njih treba uvažiti - one nisu ništa manje važne niti drugačije od nas ostalih - pojašnjava iguman.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Da je zaista sve uređeno i prilagođeno imali smo priliku da se uverimo obilaskom konaka, polazeći od vinskog podruma. Uredne i funkcionalne sobe sa savremenim toaletom se nalaze na sledeća dva sprata, a duž celog konaka vas sprovodi lift.
Mermerni pod i fotografije patrijarha Pavla, sveštenstva i svetinja širom Srbije - okačene na zidu su podsetnik da se nalazite u pravoslavnom konaku, a čiste, prozračne i sa pažnjom uređene sobe biće u upotrebi prvog juna.
Udobrni kreveti, papuče za jednokratno korišćenje, čista čaša, zavese na prozorima bele i ispeglane posteljine još neraspokovane stoje spremne da dočekaju prve goste.
Poslednji sprat konaka zauzima elegantna i prostrana sala za konferencije, koja je ujedno predviđena i kao buduća biblioteka. U njenom središtu nalazi se veliki sto, a sam prostor je očigledno osmišljen za sastanke, konferencije i poslovne pregovore. Sve to upotpunjuje balkon sa pogledom na manastir Tumane, koji se pruža sa ovog najvišeg nivoa zgrade.
Budući da je konak tek pred otvaranje, cene će se formirati tako što će biti određen minimalan iznos, a vernici će moći da uplate i preko toga. U konaku će svoj posao obavljati mladi i ljudi, koji su ostali da žive u Golupcu tj. okolini manastira.
Kada su lekari nemoćno širili ruke, iskrena vera i molitve su suze vapaja pretvorile u suze radosnice.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Bolesni uvek mogu da se pričeste, jer kako se smatra, njihova duša traži i potrebuje isceljenje.
Liturgije, večernja bogosluženja i čestice svetih moštiju spojili su duhovnost, istoriju i tradiciju u nezaboravnom slavlju ovog praznika.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Manastir Tumane je najposećeniji manastir 21. veka i iz godine u godinu privlači sve veći broj vernika.
Iguman Dimitrije, je za sajt religija.rs izneo detalje o pojedinostima konak navodeći koliko gosti najduže mogu ostati.
Nakon razgovora u Požarevcu, dvojica arhijereja obišla su drevnu svetinju, poklonila se ikoni Presvete Bogorodice Kurske i posetila isposnicu Svetog Zosima, a potom je episkop bihaćko-petrovački nastavio put ka Eparhiji timočkoj.
Predanje o neobičnoj smrti tumanskog svetitelja vekovima se prenosi u braničevskom kraju, a njegova svetinja i danas okuplja veliki broj vernika.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Za verni narod ovaj prizor je posebno bolan jer Crkva Svetog Nikole nije obična stara građevina.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
