Portal Religija.rs imao je privilegiju da među prvima, još pre zvaničnog otvaranja zakazanog za 1. jun ove godine, poseti novi konak manastira Tumane.
Manastir Tumane privlači sve veći broj vernika, koje u ovu svetinju dovodi priča o čudima nad moštima dvojice svetitelja.
Usled učestalih neobjašnjivih isceljenja i širenja dobrog glasa, u pojedinim trenucima, a naročito kada se presvlače mošti Svetog Zosima i Jakova - manastir posećuje na desetine hiljada ljudi, a tih dana gotovo je nemoguće pronaći parking ispred svetinje.
Sve to je ukazalo na potrebu za izgradnjom konaka, u kojem bi vernici mogli da provedu jednu ili više noći, ukoliko za tim postoji potreba. Izgradnja konaka započela je 2021. godine, a zahvaljujući dobrotvornim prilozima i mudrom upravom nad njima, nastao je objekat sa tri sprata i vinskim podrumom.
Portal Religija.rs imao je privilegiju da među prvima, još pre zvaničnog otvaranja zakazanog za 1. jun ove godine, poseti novi konak manastira Tumane - građevinu koja već duže vreme budi veliko interesovanje vernika.
U porti nas je dočekao iguman manastira, otac Dimitrije, koji nam je objasnio da se radovi privode kraju i da su, u najvećoj meri, već završeni. Konak će, kako je rekao, biti potpuno spreman da primi posetioce na dan svečanog otvaranja.
I zaista je manastir Tumane jedinstven po svom idejnom rešenju, pa u njega ulazite kao u kakav mali pravoslavni centar. Tu je mesto za obedovanje, tu su konaci gde monasi spavaju - a kada pređete Tumansku reku, koja teče tik uz bedem manastira možete odmoriti na uređenom platou pijući kafu ili čaj, dok u rečnoj lokvi pored vas plivaju labudovi - koje monasi svakodnevno hrane.
Pogled će vam tada prirodno pasti i na dve novoizrađene zgrade između kojih je oko 50 metara prostora, prva zgrada je konak, čija je izgradnja počela 2021. godine, a nešto dalje je i objekat - planiran da bude kuhinja i trpezarija za obedovanje.
Ova "pravoslavna četvrt" namenjana za privremeni borakav vernika će dodatno osvežiti verski turizam golubačkog kraja.
Gotovo milion ljudi poseti manastir tokom jedne godine i to ne samo iz Srbije, već iz svih krajeva sveta.
Moderna, ali izgledom umerena bela zgrada, na kamenom temelju je osmišljena kao savremen konak.
Konak manastira Tumane ima četiri apartmana za jednu osobu, jednu jednokrevetnu sobu, 25 dvokrevetnih soba, dve četvorokrevetne i šest petokrevetnih soba.
Bratija je vodila računa da konak bude pristupačan svima, a o tome je za portal religija.rs govorio i otac Dimitrije.
- Ovaj konak ima četiri etaže. Počinjemo od vinskog podruma, budući da je nadaleko poznato da se u manastiru Tumane peče rakija i proizvodi domaći visinski destilat, poznat kao konjak, kojeg ima u desetinama hiljada litara. Dve naredne etaže su stambene i sastoje se od 38 opremljenih soba. Poslednja etaža je prelepa biblioteka, sa kapacitetom da primi 50.000 naslova.
- Postoje i sobe namenjene osobama sa invaliditetom, koje ispunjavaju sve standarde pristupačnosti. Inače, trudimo se da ceo manastirski kompleks bude prilagođen i osobama sa poteškoćama, jer i njih treba uvažiti - one nisu ništa manje važne niti drugačije od nas ostalih - pojašnjava iguman.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Da je zaista sve uređeno i prilagođeno imali smo priliku da se uverimo obilaskom konaka, polazeći od vinskog podruma. Uredne i funkcionalne sobe sa savremenim toaletom se nalaze na sledeća dva sprata, a duž celog konaka vas sprovodi lift.
Mermerni pod i fotografije patrijarha Pavla, sveštenstva i svetinja širom Srbije - okačene na zidu su podsetnik da se nalazite u pravoslavnom konaku, a čiste, prozračne i sa pažnjom uređene sobe biće u upotrebi prvog juna.
Udobrni kreveti, papuče za jednokratno korišćenje, čista čaša, zavese na prozorima bele i ispeglane posteljine još neraspokovane stoje spremne da dočekaju prve goste.
Poslednji sprat konaka zauzima elegantna i prostrana sala za konferencije, koja je ujedno predviđena i kao buduća biblioteka. U njenom središtu nalazi se veliki sto, a sam prostor je očigledno osmišljen za sastanke, konferencije i poslovne pregovore. Sve to upotpunjuje balkon sa pogledom na manastir Tumane, koji se pruža sa ovog najvišeg nivoa zgrade.
Budući da je konak tek pred otvaranje, cene će se formirati tako što će biti određen minimalan iznos, a vernici će moći da uplate i preko toga. U konaku će svoj posao obavljati mladi i ljudi, koji su ostali da žive u Golupcu tj. okolini manastira.
Kada su lekari nemoćno širili ruke, iskrena vera i molitve su suze vapaja pretvorile u suze radosnice.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Bolesni uvek mogu da se pričeste, jer kako se smatra, njihova duša traži i potrebuje isceljenje.
Liturgije, večernja bogosluženja i čestice svetih moštiju spojili su duhovnost, istoriju i tradiciju u nezaboravnom slavlju ovog praznika.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
