Paroh pri Crkvi Svetog Đorđa u Podgorici i arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski poručuje da može niko da kaže da je zaslužio da se pričesti, nego da se pričešću prilazi sa stavom da smo grešni. Bogu ne treba ništa, ni to što postimo, ni to što se molimo, on je Gospod jednostavno i bez toga. Samo jedan tip ljudi nije zaslužio da bude pričešćen, a to su oni koji misle da su dostojni. Pričešće Bog daje iz svoje ljubavi.
Vaskršnji post smatra se najstrožim i stoga se svetoj tajni pričesti pristupa sa velikom strepnjom. Evo šta o tome govori otac Gojko Perović. Njegove besede prosvetljuju, dok ga vernici pažljivo slušaju. O pripremi za pričest otac Gojko kaže:
- Pred pričešće čovek treba ipak da se pripremi. Ne može niko da kaže da je zaslužio da se pričesti. Pričešću se prilazi sa stavom da sam grešan. Kažem: "Ja nedostojni sluga Božji Gojko, prilazim da se pričestim."
Ako sam došao pred pričešće i kažem: "Evo me Bože, postio sam i došao sam da se pričestim, dobar sam, pravedan sam..." E ti Gojko, skloni se! Ti si već sveti čovek, tebi ne treba ništa.
Samo jedan tip ljudi nije zaslužio da bude pričešćen, a to su oni koji misle da su dostojni.
Šta, postio si post, ispovedio si se, nisi ništa ni jeo ni pio od ponoći i misliš da si dostojan? Ne, to treba da te podseti koliko si grešan. I to što si primio pričešće dobijaš ga ne zato što si zaradio, već zato što ti Bog daje po svojoj ljubavi.
Srpska pravoslavna crkva
Pričešće
Ali opet, kada je već tako kada Bog daje po ljubavi, red je da se pripremimo za to pričešće.
Kada nam dolaze gosti, žena sprema ručak, pravi tortu, pere zavese, a taj gost ne dolazi da bi jeo, pio i gledao zavese, već zato što smo prijatelji i lepo mu je da se družimo. Ali ne spremam ja to da bi on mene pohvalio, nego zato što ga volim i što želim da ima u kući svega da ga počastim i zato da mu bude lepo. Iz ljubavi, a ne zato što će neko da me boduje.
Isto tako: Bogu ne treba ništa, ni to što postimo, ni to što se molimo, on je Bog jednostavno i bez toga. Nego nas poziva u svoju blizinu zato što nas voli. A mi već kad idemo kod njega red je da se malo sredimo, da se namestimo. Red je da izađem pred njega najbolji mogući. I kad izađem pred njega - nikakav sam. I opet, kad sam nikakav, ne znači da treba da budem krmeljav, raščupan i flekav.
Zato, sutra kada odete u crkvu da se pričestite, blagoslov imaju pre svega oni koji su kršteni, oni koji su postili post od srca, oni koji su postili post da bi Bogu ugodio, a ne da posti da priča ljudima i hvali se.
Tumačeći drevno proročanstvo proroka Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je došao iz Davidovog roda i otkriva zašto je Njegovo božanstvo ostalo skriveno pod ljudskom prirodom, čak i pred onima koji su Mu bili najbliži.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Nerukotvorenu ikonu Gospoda Isusa Hrista po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Katolička crkva obeležava spomendan Mučeništva Svetog Jovana Krstitelja, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na snagu njenog „da“ Bogu, istakavši da nam Majka Božja svojim primerom otkriva kako se prihvatanjem Njegove volje dolazi do istinske slobode i spasenja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Tumačeći drevno proročanstvo proroka Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je došao iz Davidovog roda i otkriva zašto je Njegovo božanstvo ostalo skriveno pod ljudskom prirodom, čak i pred onima koji su Mu bili najbliži.
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Iako ga je život odveo daleko od rodnog kraja, meštani svedoče da ga velika crkvena služba nikada nije udaljila od ljudi i mesta iz kojeg je potekao, kojem se rado vraćao i koje je nosio u srcu do kraja života.
Crkveno predanje govori o čudesnom okupljanju Hristovih učenika u Jerusalimu, dok jedan od apostola nije uspeo da stigne na vremem a ovaj neobični prizor vekovima je nadahnjivao pravoslavne ikonopisce.
Dar srpskih iseljenika postao je više od ukrasa, noseći snažnu poruku ljubavi prema rodnom gradu, vernosti svetinji i zajedništvu koje ne prekida ni velika udaljenost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
