Paroh pri Crkvi Svetog Đorđa u Podgorici i arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski poručuje da može niko da kaže da je zaslužio da se pričesti, nego da se pričešću prilazi sa stavom da smo grešni. Bogu ne treba ništa, ni to što postimo, ni to što se molimo, on je Gospod jednostavno i bez toga. Samo jedan tip ljudi nije zaslužio da bude pričešćen, a to su oni koji misle da su dostojni. Pričešće Bog daje iz svoje ljubavi.
Vaskršnji post smatra se najstrožim i stoga se svetoj tajni pričesti pristupa sa velikom strepnjom. Evo šta o tome govori otac Gojko Perović. Njegove besede prosvetljuju, dok ga vernici pažljivo slušaju. O pripremi za pričest otac Gojko kaže:
- Pred pričešće čovek treba ipak da se pripremi. Ne može niko da kaže da je zaslužio da se pričesti. Pričešću se prilazi sa stavom da sam grešan. Kažem: "Ja nedostojni sluga Božji Gojko, prilazim da se pričestim."
Ako sam došao pred pričešće i kažem: "Evo me Bože, postio sam i došao sam da se pričestim, dobar sam, pravedan sam..." E ti Gojko, skloni se! Ti si već sveti čovek, tebi ne treba ništa.
Ali opet, kada je već tako kada Bog daje po ljubavi, red je da se pripremimo za to pričešće.
Kada nam dolaze gosti, žena sprema ručak, pravi tortu, pere zavese, a taj gost ne dolazi da bi jeo, pio i gledao zavese, već zato što smo prijatelji i lepo mu je da se družimo. Ali ne spremam ja to da bi on mene pohvalio, nego zato što ga volim i što želim da ima u kući svega da ga počastim i zato da mu bude lepo. Iz ljubavi, a ne zato što će neko da me boduje.
Isto tako: Bogu ne treba ništa, ni to što postimo, ni to što se molimo, on je Bog jednostavno i bez toga. Nego nas poziva u svoju blizinu zato što nas voli. A mi već kad idemo kod njega red je da se malo sredimo, da se namestimo. Red je da izađem pred njega najbolji mogući. I kad izađem pred njega - nikakav sam. I opet, kad sam nikakav, ne znači da treba da budem krmeljav, raščupan i flekav.
Zato, sutra kada odete u crkvu da se pričestite, blagoslov imaju pre svega oni koji su kršteni, oni koji su postili post od srca, oni koji su postili post da bi Bogu ugodio, a ne da posti da priča ljudima i hvali se.
U besedi za ponedeljak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se žalost Hristovih učenika preobražava u radost tek kada se Isus pokaže kao pobednik smrti i Živi Gospod.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaskršnji (Svetli) ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Martina I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
Praznik je posvećen posetama, gostoprimstvu i radosti, te se nastavljaju porodična okupljanja i gozbe.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Svrha pričešća jeste duhovno očišćenje, isceljenje duše i tela, učvršćenje vere i priprema za večni život.
Demoni mogu da utiču na čoveka kroz misli i osećanja, navodeći ga na mržnju, zavist, lenjost ili očaj.
U crkvenoj praksi naglašava se da pričešće ne sme postati radnja koja se obavlja po navici, niti obred kojem se pristupa bez pripreme.
Pravoslavlje jasno ističe da vera nije samo unutrašnje osećanje, niti puko intelektualno priznanje da Bog postoji već da podrazumeva delanje, trud, promenu života, rast u vrlini i stalnu borbu sa sopstvenim slabostima.
U besedi za ponedeljak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se žalost Hristovih učenika preobražava u radost tek kada se Isus pokaže kao pobednik smrti i Živi Gospod.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaskršnji (Svetli) ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Martina I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku.
Mitropolit mileševski pod svetlošću Belog Anđela govori o Vaskrsu kao sili koja ulazi u tamu ljudskog postojanja, razbija strah od smrti i poziva čoveka da postane učesnik i svedok nove, pobedonosne stvarnosti.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
