Greh nije neko imaginarno stanje, već se težina greha direktno odražava u našem životu, jer je on bolest volje. Ne radi se o tome da Bog ne može da oprosti neki greh, već o tome da je zauzeti stav prema jevanđelju Hristovom isključiv da ne ostavlja prostor za promenu i pokajanje.
Da bi se shvatili težina i ozbiljnost greha, prvo je potrebno pojasniti značenje tog stanja, ističu sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta.
Nemanja Pančić
Molitva donosi mir
- Greh se definiše kao bolest volje. Volja ima projekciju u stvarnosti, tako da greh nije neko imaginarno stanje loše sentimentalnosti, nego se njegova težina direktno obelođanjuje u našem životu. Iz svakodnevnog života znamo koliko je kolebljiva volja problematična i kakve posledice ostavlja na nas. Svaka podeljenost odluka i podvojenost razmišljanja dovodi čoveka u konflikt sa samim sobom, a potom i sa drugima. Ovakvo stanje razmimoilaženja sa sobom i mimoilaženja sa drugim je stanje greha - kaže Nikola Lukić, asistent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
Greh, dakle, nije isključivo neka duhovna katerogija koju s vremena na vreme konstatujemo, nego stvaran problem našeg postojanja i odluke šta želimo da budemo, dodaje on.
Najveći greh je naša upornost da se ne pokajemo
- Reči Svetog Pisma: "Svaki greh i hula oprostiće se ljudima, a hula na Duha Svetoga neće se oprostiti ljudima", nemaju za cilj da nas zaplaše, nego da obelodane istinsku brigu za čovekovo postojanje, kako u ovom tako i u budućem vremenu. Setimo se primera neke poročnosti i zavisnosti i bice nam jasno koja je posledica bolesti volje tj. greha. Hula na Duha Svetoga predstavlja negativni unutrašnji stav prema delu Hristovom koji je nepromenljiv, a shodno tome neoprostiv. Ne radi se o tome da Bog ne može oprostiti neki greh, već o tome da je zauzeti stav prema Jevanđelju Hristovom do te mere pervertiran i isključiv da ne ostavlja prostor za promenu i pokajanje. Hula na Duha Svetoga je naše trajno "ne" pozivu Božijem i naša uporna i svesna nepokajanost i istrajavanje na putu samodovoljnosti - ističe Lukić.
Shutterstock
Sveće za oprost
Sedam smrtnih grehova
Postavlja se pitanje kakav je onda status sedam smrtnih grehova? I zašto su oni smrtni ili su smrtniji od drugih?
- U pitanju su: gordost, srebroljublje, blud, zavist, prejedanje, zlopamćenje i lenjost. Apostol Pavle nam jasno svedoči: "Plata za greh je smrt". Smrt je prirodna posledica greha, kao što je propast prirodna posledica loših odluka. Dakle svaki greh je potencijalno smrtan zato što istrajavanje u njemu trajno oštećuje naše biće. To je virus koji napada naš sistem i ako se taj virus umnoži ili ne onemogući na vreme, sistem će pasti sa svim neizbežnim posledicama koje su nam poznate - objašnjava on i dodaje da se u ovom slučaju pominje i gnev, ali da je gnev zapravo moguća posledica bilo kog od pobrojanih grehova, nerazumevanja i nemoći.
Ipak, postoji razlog što se baš ovi gresi naglašavaju i nazivaju smrtnim, dodaje.
- Zato što se oni ne čine po nemoci, nego uvek sa vlastitom voljom i namerom. Oni su i uzrok mnogih drugih grehova. Njihovu ozbiljnost najbolje shvatamo u antitezi sa vrlinama koje su im suprotstavljene. Za gordost, to je smirenje. Gordost je stanje u kome čovek nepravilno procenjuje svoj odnos prema drugome, smatrajući se boljim ili poželjnijim. Smirenjem se čisti zamagljeno ogledalo spoznanja i naši nam nedostaci postaju vidljiviji, a samim tim se preporučuju za ispravljanje.
Srebroljublje ili gramzivost trajno oštećuje naš osećaj za drugog, a pravo viđenje situacije je "gde je blago vaše, onde je i srce vaše".
Blud poništava svetinju tela, insistirajući na prenaglašenoj čulnosti i strasti i traži od čoveka da se poistoveti sa nagonom.
shutterstock
Molitva pred ikonom
Zavist nas razboljeva svojim prisustvom, jer zavideći drugom mi mučimo sebe, a ne onoga kome zavidimo. Zavist se rada iz osećanja da ne želimo da priznamo da postoji neko bolji od nas u onome što radimo. Da, ipak postoji bolji! "Čašću činite jedan drugoga većim od sebe" je lek za samoljublje.
Prejedanje nas i fizički oštećuje i jasno pokazuje da greh ima i fizičke posledice.
Zlopamćenje je izricanje suda samom sebi. U molitvi Očenaš kažemo: "I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim". Da li opraštamo ili da nam se sudi po našoj nemilosti? I kako to da mi ne želimo da razgovaramo sa nekim, a želimo da Bog sluša nas?
Lenjost je osnovni problem. Hrišćanski život je dinamična realnost koja uvažava promene i realno i hrabro se susreće sa problemima, a ne maskira ih pasivnošću. U osnovi nepokajanja leži lenjost - objašnjava on.
Uživajte u lako pripremljenim i hranljivim jelima koje su savršene za dane posta: ukusna čorbu od griza i praziluka, aromatičan rižoto sa prazilukom, hrskave ćufte od pahuljica i povrća, te osvežavajući sos od kiselih krastavaca i belog luka.
Priče o čudima jedne od najpoštovanijih svetiteljki u Rusiji brižljivo su čuvane u narodu, prenosile su se s kolena na koleno i neprestano se umnožavale jer pomoć ove svetiteljke u životu vernika ne prestaje ni posle njene smrti.
U Svetogeorgijevskom manastiru iz 14. veka održan je svečani skup koji je predvodio episkop bihaćko-petrovački Sergije, podsećajući sabrane na važnost molitvenog zajedništva. Posle blagosiljanja slavskih darova, vernici su uživali u svečanoj trpezi u manastirskoj porti.
Bugarska pravoslavna crkva izabrala je mitropolita Danila za novog patrijarha, a poglavar SPC pozdravio je ovaj svečani čin, ističući duhovnu povezanost i bratstvo između dve crkve, kao i važnost zajedničkog svedočenja Hristove vere i propovedanja Jevanđelja.
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
Mnogi veruju u moć Svetog Vasilija Ostroškog i zbog toga se odlučuju da krste svoje naslednike u njegovoj svetinji, a kumove ili dovode ili ih nalaze među posetiocima koji nikada ne odbijaju ovaj čin, jer je to velika čast za svakog pravoslavca. Da bi neko bio kum na krštenju mora da bude i sam kršten u nekoj od pravoslavnih crkava ili manastira.
U nedelji koja je cela praznična, treći dan Duhova slavi se kroz molitve, liturgije i porodična okupljanja, a vernici slave Duha Svetoga izražavajući svoju zahvalnost.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
U svojoj besedi iguman Manastira Podmaine podseća na istinsku suštinu hrišćanskog života - ljubav prema Bogu i bližnjem, naglašavajući kako formalna ispunjenja verskih obaveza nisu dovoljna bez prave ljubavi.
Da bi naša ispovest bila ugodna Bogu, ona mora biti iskrena, istinita, bez preuveličavanja, prožeta smirenjem. Otac Nektarije u svojoj knjizi “Pokajanje i ispovest - Povratak čoveka Bogu” objašnjava šta treba imati na umu pre nego što primimo svetu tajnu pokajanja.
Priče o čudima jedne od najpoštovanijih svetiteljki u Rusiji brižljivo su čuvane u narodu, prenosile su se s kolena na koleno i neprestano se umnožavale jer pomoć ove svetiteljke u životu vernika ne prestaje ni posle njene smrti.
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
U Nedelju Svih Svetih, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da Crkva, posle silaska Svetoga Duha, proslavlja sve one koji su postali svetitelji blagodaću Duha Svetoga, koja donosi pokajanje, oprost grehova i vodi kroz borbu sa strastima do čistote.
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
U Nedelju Svih Svetih, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da Crkva, posle silaska Svetoga Duha, proslavlja sve one koji su postali svetitelji blagodaću Duha Svetoga, koja donosi pokajanje, oprost grehova i vodi kroz borbu sa strastima do čistote.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Ulaskom u ovaj sveti period, u narodu poznat i kao Petrovski post, pravoslavni hrišćani se podsećaju na važnost duhovne discipline, pokajanja i molitve, dok se pripremaju za proslavu velikih svetitelja i nastavljaju put vere koji su započeli apostoli.
Uz molitveno učešće patrijarha srpskog Porfirija, arhiepiskopa ohridskog i makedonskog Stefana, kao i brojnih arhijereja, vernici su Hramu Svetog Dimitrija u Bitolju prisustvovali svečanom činu kanonizacije velike podvižnice koja je svetionik vere i nade za sve generacije.
Vojvoda rimske vojske Leontije u prvom veku postao je simbol postojane vere u Hrista, a njegovo mučeništvo, čuda i neprestana molitva zajedno sa obraćenim vojnicima Ipatijem i Teodulom, predstavlja nadahnuće kroz vekove.
Srpska dijaspora u Francuskoj, uz blagoslov vladike zapadnoevropskoj Justina, okupila se u Sabornoj crkvi Svetog Save u francuskoj prestonici, da kroz reči, pesmu i prisustvo podseti na snagu zajedništva, očuvanja kulturnog nasleđa i zaveta Svetog kneza Lazara i kosovskih mučenika.
