shutterstock.comOni vode evidenciju o krštenjima, venčanjima i sahranama, upravljaju crkvenim finansijama i održavaju crkvene objekte.
Greh nije neko imaginarno stanje, već se težina greha direktno odražava u našem životu, jer je on bolest volje. Ne radi se o tome da Bog ne može da oprosti neki greh, već o tome da je zauzeti stav prema jevanđelju Hristovom isključiv da ne ostavlja prostor za promenu i pokajanje.
Za odrednicu "Sedam smrtnih grehova" mnogi su čuli, ali zašto ih je baš sedam i šta zaista znači "smrtni greh", ako se za sve što učinimo, osim za samoubistvo, imamo šansu da se iskreno pokajemo, dodatno zbunjuje vernike.
Da bi se shvatili težina i ozbiljnost greha, prvo je potrebno pojasniti značenje tog stanja, ističu sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta.
Nemanja Pančić
Molitva donosi mir
- Greh se definiše kao bolest volje. Volja ima projekciju u stvarnosti, tako da greh nije neko imaginarno stanje loše sentimentalnosti, nego se njegova težina direktno obelođanjuje u našem životu. Iz svakodnevnog života znamo koliko je kolebljiva volja problematična i kakve posledice ostavlja na nas. Svaka podeljenost odluka i podvojenost razmišljanja dovodi čoveka u konflikt sa samim sobom, a potom i sa drugima. Ovakvo stanje razmimoilaženja sa sobom i mimoilaženja sa drugim je stanje greha - kaže Nikola Lukić, asistent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
Greh, dakle, nije isključivo neka duhovna katerogija koju s vremena na vreme konstatujemo, nego stvaran problem našeg postojanja i odluke šta želimo da budemo, dodaje on.
Najveći greh je naša upornost da se ne pokajemo
- Reči Svetog Pisma: "Svaki greh i hula oprostiće se ljudima, a hula na Duha Svetoga neće se oprostiti ljudima", nemaju za cilj da nas zaplaše, nego da obelodane istinsku brigu za čovekovo postojanje, kako u ovom tako i u budućem vremenu. Setimo se primera neke poročnosti i zavisnosti i bice nam jasno koja je posledica bolesti volje tj. greha. Hula na Duha Svetoga predstavlja negativni unutrašnji stav prema delu Hristovom koji je nepromenljiv, a shodno tome neoprostiv. Ne radi se o tome da Bog ne može oprostiti neki greh, već o tome da je zauzeti stav prema Jevanđelju Hristovom do te mere pervertiran i isključiv da ne ostavlja prostor za promenu i pokajanje. Hula na Duha Svetoga je naše trajno "ne" pozivu Božijem i naša uporna i svesna nepokajanost i istrajavanje na putu samodovoljnosti - ističe Lukić.
Shutterstock
Sveće za oprost
Sedam smrtnih grehova
Postavlja se pitanje kakav je onda status sedam smrtnih grehova? I zašto su oni smrtni ili su smrtniji od drugih?
- U pitanju su: gordost, srebroljublje, blud, zavist, prejedanje, zlopamćenje i lenjost. Apostol Pavle nam jasno svedoči: "Plata za greh je smrt". Smrt je prirodna posledica greha, kao što je propast prirodna posledica loših odluka. Dakle svaki greh je potencijalno smrtan zato što istrajavanje u njemu trajno oštećuje naše biće. To je virus koji napada naš sistem i ako se taj virus umnoži ili ne onemogući na vreme, sistem će pasti sa svim neizbežnim posledicama koje su nam poznate - objašnjava on i dodaje da se u ovom slučaju pominje i gnev, ali da je gnev zapravo moguća posledica bilo kog od pobrojanih grehova, nerazumevanja i nemoći.
Ipak, postoji razlog što se baš ovi gresi naglašavaju i nazivaju smrtnim, dodaje.
- Zato što se oni ne čine po nemoci, nego uvek sa vlastitom voljom i namerom. Oni su i uzrok mnogih drugih grehova. Njihovu ozbiljnost najbolje shvatamo u antitezi sa vrlinama koje su im suprotstavljene. Za gordost, to je smirenje. Gordost je stanje u kome čovek nepravilno procenjuje svoj odnos prema drugome, smatrajući se boljim ili poželjnijim. Smirenjem se čisti zamagljeno ogledalo spoznanja i naši nam nedostaci postaju vidljiviji, a samim tim se preporučuju za ispravljanje.
Srebroljublje ili gramzivost trajno oštećuje naš osećaj za drugog, a pravo viđenje situacije je "gde je blago vaše, onde je i srce vaše".
Blud poništava svetinju tela, insistirajući na prenaglašenoj čulnosti i strasti i traži od čoveka da se poistoveti sa nagonom.
shutterstock
Molitva pred ikonom
Zavist nas razboljeva svojim prisustvom, jer zavideći drugom mi mučimo sebe, a ne onoga kome zavidimo. Zavist se rada iz osećanja da ne želimo da priznamo da postoji neko bolji od nas u onome što radimo. Da, ipak postoji bolji! "Čašću činite jedan drugoga većim od sebe" je lek za samoljublje.
Prejedanje nas i fizički oštećuje i jasno pokazuje da greh ima i fizičke posledice.
Zlopamćenje je izricanje suda samom sebi. U molitvi Očenaš kažemo: "I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim". Da li opraštamo ili da nam se sudi po našoj nemilosti? I kako to da mi ne želimo da razgovaramo sa nekim, a želimo da Bog sluša nas?
Lenjost je osnovni problem. Hrišćanski život je dinamična realnost koja uvažava promene i realno i hrabro se susreće sa problemima, a ne maskira ih pasivnošću. U osnovi nepokajanja leži lenjost - objašnjava on.
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Eparhija u saopštenju poziva vernike na razboritost i poštovanje crkvenog poretka, dok pojedinačni istupi ne odražavaju stav Crkve u celini i mogu narušiti jedinstvo među vernicima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
