Živimo u vreme kada su strah i anksioznost naša svakodnevnica i kada nam je duša bombardovana sa svih strana mračnim informacijama. Teško je sačuvati mir kada svakodnevno vodimo razne bitke od ličnih do svetskih. Spasenje je u mirovanju i molitvi. Treba ostati sam sa sobom i ćutati dok nam telo i duša ulaze u smiraj.
Smirenje vodi ka dobrim osećajima. Ka dobroti i dobrim delima. Kada smo u miru, naš um može racionalno da razmišlja i da nas podstiče da donosimo dobre odluke.
- Živimo u vremenu kada nam sa svih strana dolaze razne informacije, o ubistvima, mučenjima, stradanjima ljudi u ratovima... U prirodi je čoveka da se golica po najnižim strastima svoga bića, da čuje nešto strašno. Nešto što će ga preneraziti, uplašiti...Zašto smo tome skloni? Zato što nam je duša ranjena, razrovana. Te rane su, što bi naš narod rekao, tumori koji mogu da budu u bilo kom našem organu, pa i na duši. Kako lečiti upravo taj kancer na duši? Te rane, te uboje koji razaraju našu duhovnu strukturu - pita se otac Ljuba na svom Jutjub kanalu i kaže:
- Knjiga Sveto pismo je apoteka duhovnih lekova. Ona ukazuje kako da se čovek vrati sebi i Bogu. Smirenje i ćutanje su početak svega. A onda poštovanje, uslužnost prema bližnjima, pažnja...Treba otići u crkvu, pomoliti se, prisustvovati liturgiji, svetom pričešću, ispovediti se.Sve to potire mržnju, pakost, zlobu, ogovaranje, loše misli... Ako nekada na vas nasrnu ljubomora, pakost i zavist stanite i saberite se. Pomolite se i zahvalite se Bogu za sve što imate.
Molitva je odagnati svu zavist i ljubomoru koje mogu da se jave kod čoveka. Ako ostanu u nama izazvaće ranu na duši, a ona će rasti i postati kancer, kao na bilo kom drugom organu u našem telu.
Foto Nebojša Mandić
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pravoslavna tradicija uči da se Bog otkriva kroz ljubav, milosrđe i nepokolebljivu vernost, kao onaj koji ne napušta svoje stvorenje čak ni onda kada se ono udalji od njega.
Veliki duhovnik sa Svete gore objašnjava zašto se u braku često susretnu karakteri koji na prvi pogled ne idu zajedno i kako se upravo u tim odnosima krije put ka duhovnoj zrelosti.
Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji.
Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos i kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge.
Smirenje, strpljenje i prihvatanje su put kojim se stiče pravi mir, dok želja da utičemo na tuđe ponašanje često samo otkriva naše nedostatke.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
