Živimo u vreme kada su strah i anksioznost naša svakodnevnica i kada nam je duša bombardovana sa svih strana mračnim informacijama. Teško je sačuvati mir kada svakodnevno vodimo razne bitke od ličnih do svetskih. Spasenje je u mirovanju i molitvi. Treba ostati sam sa sobom i ćutati dok nam telo i duša ulaze u smiraj.
Smirenje vodi ka dobrim osećajima. Ka dobroti i dobrim delima. Kada smo u miru, naš um može racionalno da razmišlja i da nas podstiče da donosimo dobre odluke.
- Živimo u vremenu kada nam sa svih strana dolaze razne informacije, o ubistvima, mučenjima, stradanjima ljudi u ratovima... U prirodi je čoveka da se golica po najnižim strastima svoga bića, da čuje nešto strašno. Nešto što će ga preneraziti, uplašiti...Zašto smo tome skloni? Zato što nam je duša ranjena, razrovana. Te rane su, što bi naš narod rekao, tumori koji mogu da budu u bilo kom našem organu, pa i na duši. Kako lečiti upravo taj kancer na duši? Te rane, te uboje koji razaraju našu duhovnu strukturu - pita se otac Ljuba na svom Jutjub kanalu i kaže:
Foto Nebojša Mandić
Molitva u crkvi
- Knjiga Sveto pismo je apoteka duhovnih lekova. Ona ukazuje kako da se čovek vrati sebi i Bogu. Smirenje i ćutanje su početak svega. A onda poštovanje, uslužnost prema bližnjima, pažnja...Treba otići u crkvu, pomoliti se, prisustvovati liturgiji, svetom pričešću, ispovediti se.Sve to potire mržnju, pakost, zlobu, ogovaranje, loše misli... Ako nekada na vas nasrnu ljubomora, pakost i zavist stanite i saberite se. Pomolite se i zahvalite se Bogu za sve što imate.
Molitva je odagnati svu zavist i ljubomoru koje mogu da se jave kod čoveka. Ako ostanu u nama izazvaće ranu na duši, a ona će rasti i postati kancer, kao na bilo kom drugom organu u našem telu.
Povodom nedavnog terorističkog čina u glavnom gradu Srbije, Mešihat u svom saopštenju ističe da je islam vera mira, suživota i tolerancije, te da je napad posledica zloupotrebe onih koji žele da poremete dobre međususedske odnose hrišćana i pripadnika islama.
U Nedelju Svih Svetih, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da Crkva, posle silaska Svetoga Duha, proslavlja sve one koji su postali svetitelji blagodaću Duha Svetoga, koja donosi pokajanje, oprost grehova i vodi kroz borbu sa strastima do čistote.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Srpska dijaspora u Francuskoj, uz blagoslov vladike zapadnoevropskoj Justina, okupila se u Sabornoj crkvi Svetog Save u francuskoj prestonici, da kroz reči, pesmu i prisustvo podseti na snagu zajedništva, očuvanja kulturnog nasleđa i zaveta Svetog kneza Lazara i kosovskih mučenika.
Ulaskom u ovaj sveti period, u narodu poznat i kao Petrovski post, pravoslavni hrišćani se podsećaju na važnost duhovne discipline, pokajanja i molitve, dok se pripremaju za proslavu velikih svetitelja i nastavljaju put vere koji su započeli apostoli.
Mnogi veruju u moć Svetog Vasilija Ostroškog i zbog toga se odlučuju da krste svoje naslednike u njegovoj svetinji, a kumove ili dovode ili ih nalaze među posetiocima koji nikada ne odbijaju ovaj čin, jer je to velika čast za svakog pravoslavca. Da bi neko bio kum na krštenju mora da bude i sam kršten u nekoj od pravoslavnih crkava ili manastira.
U nedelji koja je cela praznična, treći dan Duhova slavi se kroz molitve, liturgije i porodična okupljanja, a vernici slave Duha Svetoga izražavajući svoju zahvalnost.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
U svojoj besedi iguman Manastira Podmaine podseća na istinsku suštinu hrišćanskog života - ljubav prema Bogu i bližnjem, naglašavajući kako formalna ispunjenja verskih obaveza nisu dovoljna bez prave ljubavi.
Nekada su teškoće i gubici s kojima se suočavamo veliki, pa je i naša tuga ogromna. Ipak, svako od nas mora da ide dalje, ma koliki bol da osećamo. U pomoć priskaču psiholozi, ali i sveštenici kako da se nosimo s najtužnijim trenucima. Zajednički savet i jednih i drugih je da tugu treba izdržati. To je i savet patrijarha Pavla.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve naglasio da je reč božja jasna i precizna, a pre svega blaga. U isto vreme je lekovita i gorka, jer zahteva trud i podvig. Treba da postimo i da se molimo, jer je to naše prirodno stanje.
Samo majka može da nađe nešto dobro i u najgorem sinu i u najgoroj ćerki , kao što je Hristos u svakom grešniku video neko dobro. Poklonimo se zato materinstvu jer su slika ljubavi Božje. Kako kaže vladika Nikolaj Velimirović, da nije bilo svetih majki, mnogi svetitelji i svetiteljke, i stubovi pravoslavlja, ne bi bili upisani u naš kalendar.
Manastir Ravanica je zadužbina kneza Lazara Hrebeljanovića, gde su posle pogibije prenete njegove mošti i od tada je mesto hodočašća. U njemu se prepliću istorija i vera. Ravanica je ženski manastir u koji dolaze vernici da uz molitvu i veru pronađu isceljenje i mir. Turisti ovu srpsku svetinju obilaze jer je krase brojne freske. U kupolama su freske Hrista, Bogorodice, Anđela i proroka, u oltaru su predstave Hristovog stradanja i ovaploćenja, dok su u naosu ciklusi Velikih praznika, Čuda i jevanđelskih pripovesti kao i sveti ratnici i monasi.
Na Fruškoj gori nalazi se veliki broj manastira koji pružaju utočište vernicima za molitvu u tišini stoletnih šuma. U ove svetinje koje nazivaju i drugim Hilandarom dolazi se na tihovanje, pronalaženje duševnog mira i isceljenja. Mnogi ostanu i provedu dane ili mesece u potrazi za rešenjem svojih problema. Turisti rado svraćaju u fruškogorske manastire da ih razgledaju i okrepe se hranom i pićem koji se prave u ovim svetinjama.
U Nedelju Svih Svetih, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da Crkva, posle silaska Svetoga Duha, proslavlja sve one koji su postali svetitelji blagodaću Duha Svetoga, koja donosi pokajanje, oprost grehova i vodi kroz borbu sa strastima do čistote.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Ulaskom u ovaj sveti period, u narodu poznat i kao Petrovski post, pravoslavni hrišćani se podsećaju na važnost duhovne discipline, pokajanja i molitve, dok se pripremaju za proslavu velikih svetitelja i nastavljaju put vere koji su započeli apostoli.
Kroz mudre reči koje je zapisao u svojoj knjizi za prvu subotu posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik ističe da nas Gospod poziva da ljubimo neprijatelje svoje, da blagosiljamo one koji nas kunu, da činimo dobro onima koji nas mrze i da se molimo za one koji nas gone.
Povodom nedavnog terorističkog čina u glavnom gradu Srbije, Mešihat u svom saopštenju ističe da je islam vera mira, suživota i tolerancije, te da je napad posledica zloupotrebe onih koji žele da poremete dobre međususedske odnose hrišćana i pripadnika islama.
Poglavar katoličke crkve izjavio je da ova poseta ima za cilj da ojača veze između katoličke i pravoslavne crkve i pozvao istočne pravoslavce da svojim molitvama podrže jubilarnu godinu, ističući put ljubavi, dijaloga, pomirenja i milosrđa kao put Gospoda.
