Večeras je, uoči sutrašnjeg praznika Silaska Svetog Duha na apostole, u mnogim hramovima SPC na večernjem služena i ova posebna molitva koja podseća vernike na Hristovo čudo, kada je sa pet hlebova i dve ribe nahranio mnoštvo gladnih.
U pravoslavnom bogosluženju, petohlebnica zauzima posebno mesto, podsećajući vernike na čudo Hristovog umnožavanja hlebova i riba, čudo koje je nahranilo pet hiljada gladnih duša. Ova molitva, čije ime dolazi od grčkih reči "pente" (pet) i "artos" (hleb), simbolizuje izobilje Božijeg blagoslova i njegovu brigu za svoj narod.
Petohljebnica se najčešće služi tokom svečanih večernjih bogosluženja, naročito na velikim praznicima kao što su Božić, Vaskrs, Duhovi praznici posvećeni Bogorodici. Ova molitva se izvodi kao deo večernje službe, kada sveštenik blagosilja pet hlebova, pšenicu, vino i ulje. Ovi darovi predstavljaju osnovne elemente hrišćanskog života, simbole Božije brige i ljubavi prema vernicima.
Blagoslov pet hlebova posebno je značajan jer podseća na Hristovo čudo, kada je sa pet hlebova i dve ribe nahranio mnoštvo. Ovo čudo naglašava Božiju sposobnost da iz malog izvora stvori izobilje, a petohljebnica nam ukazuje na to da Bog može umnožiti naše skromne darove i učiniti ih dovoljnim za sve naše potrebe.
Sama služba petohlebnice ističe važnost zajedništva i bratske ljubavi unutar pravoslavne zajednice. Blagosloveni hlebovi se nakon molitve dele vernicima, simbolizujući zajedničku duhovnu hranu i blagoslov. Ovaj čin je podsetnik na međusobnu pomoć i deljenje dobara, što je suština hrišćanskog života.
Petohlebnica ima duboko duhovno značenje i da nas povezuje sa čudesnim delima Hristovim. Kroz ovu molitvu, pravoslavni vernici se oslanjaju na Božiju milost i ljubav, verujući da će on uvek biti prisutan i da će se njegovi blagoslovi neprestano izlivati na one koji ga verno slede.
Petohlebnica nije samo molitva, već je i živi izraz vere i nade. U svetu punom izazova i neizvesnosti, ova sveta služba podseća nas da je Božija ljubav neiscrpna, i da, poput umnožavanja hlebova, može ispuniti naše živote izobiljem dobara i duhovne radosti.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu. Pravoslavni vernici danas slave Svete mučenike Jermila i Stratonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava spomen na prepodobne Ksenofonta, Mariju i njihove sinove Arkadija i Jovana. Katolici danas slave Svete Timoteja i Tita, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći. Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo. U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Shutterstock
ST/Nikola Mutić
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
07:30
ZAŠTO SE NEKI RADIJE BAVE DRUGIMA NEGO SOBOM: Vladika Nikolaj otkriva gde grešimo svi mi
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA PONEDELJAK 26. JANUAR
Islam
02:00
TAJNA ŽIVOTA KOJU MNOGI NE PRIMETE: Svaki trenutak našeg postojanja već je oblikovan - pogledajte kako i zašto
Duhovna riznica
00:01
SVI MISLIMO DA SMO U PRAVU, A MOŽDA GREŠIMO U NAJVAŽNIJOJ STVARI: Starac Siluan otkriva ono šta skoro niko ne voli da čuje - a može da pomogne svima
Aktuelno iz SPC
23:53 | 25.01.2026
KAKO SVETI SAVA DANAS VODI SRPSKI NAROD: U hramu na Vračaru održana Svetosavska akademija (FOTO)
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
12:09 | 19.10.2025
TAJNA STARINSKOG KOLAČA KOJI SE TOPI U USTIMA I NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Tradicionalni recept iz vremena kada su ih bake rukom pisale
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Sabran narod, reč mitropolita Ilariona, večernje bogosluženje i litija oko hrama Svete Trojice učinili su da Negotin, uoči hramovne slave, postane svedok živog susreta neba i zemlje.
Na praznik Pedesetnice, mitropolit bački poručio da Crkva živi kroz Duha Svetoga, naglašavajući da se upravo na današnji dan ispunjava božanski plan spasenja čovečanstva i otkriva tajna Svete Trojice.
Na praznik Pedesetnice, u prisustvu patrijarha Porfirija i vladike Siluana, sveta relikvija – leva ruka prvog srpskog arhiepiskopa – ispraćena je iz Hrama Svetog Save ka svetinji kraj Prijepolja.
Tražimo da pre nego što se vratimo u prah iz koga smo sazidani, dobijemo priliku da se pokajemo, da se vratimo u naručje Oca.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
