Citat Svetog Teofana Zatvornika za drugu sredu posle Pedesetnice podseća nas na važnost sjedinjavanja molitve i ispunjavanja volje Božije, jer samo na taj način molitva postaje istinska i plodonosna.
Neće svaki koji mi govori: “Gospode, Gospode”, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21). Čovek se ne može spasti jedino molitvom. Sa molitvom treba da se sjedini i ispunjavanje volje Božije, svega što je čovek dužan da čini po svome zvanju i uređenju svoga života.
I molitva treba prvenstveno da ima za svoj predmet, prozbu (molba upućena Gospodu) da nas Bog udostoji da ni u čemu ne odstupamo od njegove svete volje. I obratno, molitva onoga ko ima revnost da u svemu ispunjava volju Božiju biće smelija pred Gospodom i bliža njegovom prestolu. Jer, molitva nije istinska, trezvoumna i srdačna ukoliko je ne prati hođenje (ponašanje) u volji Božijoj. Tada je ona spoljašnja, glasna, pri čemu se neispravnost naravi kao maglom pokriva mnogim rečima, dok misli lutaju u nepovezanosti. I jedno i drugo treba zasladiti blagočašćem. Tek će onda biti ploda.
Priča o ovoj svetici iz 3. veka nije samo sećanje na prošlost, već živi primer kako vera, hrabrost i predanost mogu osvetliti i najmračnije trenutke naših života.
S ciljem da parohijanima usadi težnju prema dobročinstvu, otac Siniša osnovao je Vajber grupu “Dobri Samarjanin”, koja se posle brojnih uspešnih dobrotvornih akcija ujedinila sa Dobrotvornim starateljstvom Eparhije niške.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Drugog petka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nam u svojoj knjizi ukazuje na to kako unutrašnja revnost vodi ka istinskoj duhovnoj snazi i kako strogost postaje blagoslov kada izrasta iz potrebe srca, a ne kao spoljašnji teret.
Netruležni ostaci tela sveca dospele su u našu zemlju zahvaljujući poznanstvu oca Jovana Milenkovića, duhovnika manastira posvećenog Pokrovu Presvete Bogorodice kod Paraćina, i profesora Mihaela Hesmena, stručnjaka za relikvije.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Mnogi veruju u moć Svetog Vasilija Ostroškog i zbog toga se odlučuju da krste svoje naslednike u njegovoj svetinji, a kumove ili dovode ili ih nalaze među posetiocima koji nikada ne odbijaju ovaj čin, jer je to velika čast za svakog pravoslavca. Da bi neko bio kum na krštenju mora da bude i sam kršten u nekoj od pravoslavnih crkava ili manastira.
U nedelji koja je cela praznična, treći dan Duhova slavi se kroz molitve, liturgije i porodična okupljanja, a vernici slave Duha Svetoga izražavajući svoju zahvalnost.
Prvog ponedeljka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća na reči spasitelja iz Jevanđelja po Mateju i ukazuje na to da on ne poziva na nerad, već na oslobađanje od brige koja nas izjeda, ometa naš mir i udaljava od Boga.
Kada životne oluje zaprete da nas potonu, Sveti Teofan Zatvornik nas u delu svoje knjige namenjenom za drugi četvrtak posle Pedesetnice, upućuje da se setimo reči Gospoda, prepoznamo njegovu prisutnost i nađemo utehu u verovanju da nas on vodi kroz svaku nevolju.
Drugog petka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nam u svojoj knjizi ukazuje na to kako unutrašnja revnost vodi ka istinskoj duhovnoj snazi i kako strogost postaje blagoslov kada izrasta iz potrebe srca, a ne kao spoljašnji teret.
U svojoj knjizi, za drugi utorak posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik daje smernice kako prepoznati vukove u ovčijoj koži i ostati veran Gospodnjim učenjima.
S ciljem da parohijanima usadi težnju prema dobročinstvu, otac Siniša osnovao je Vajber grupu “Dobri Samarjanin”, koja se posle brojnih uspešnih dobrotvornih akcija ujedinila sa Dobrotvornim starateljstvom Eparhije niške.
Drugog petka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nam u svojoj knjizi ukazuje na to kako unutrašnja revnost vodi ka istinskoj duhovnoj snazi i kako strogost postaje blagoslov kada izrasta iz potrebe srca, a ne kao spoljašnji teret.
Kada životne oluje zaprete da nas potonu, Sveti Teofan Zatvornik nas u delu svoje knjige namenjenom za drugi četvrtak posle Pedesetnice, upućuje da se setimo reči Gospoda, prepoznamo njegovu prisutnost i nađemo utehu u verovanju da nas on vodi kroz svaku nevolju.
Iako se astrološki znakovi mogu naći na freskama pojedinih hrišćanskih svetilišta, dok crkva osuđuje astrologiju kao đavolsko delo, njihovo prisustvo nema veze sa okultizmom. Ovi prikazi su deo srednjovekovne astronomije i kosmologije, a ne astrologije, pojašnjava otac Goran.
Igumanija manastira posvećenog Svetom velikomučeniku Georgiju, mati Stefanida sa sestrinstvom je dočekala mitropolita raško-prizrenskog u svetinji iz 13. veka, kojoj je udahnut novi život.
Tradicionalni recept sa svetog brda Atosa, sjedinjuje ukus leblebije sa aromom crnog luka, bibera, tucane paprike, peršuna i bosiljka, a kombinacija senfa i maslinovog ulja dodaje dodatnu raskoš.
Iako se astrološki znakovi mogu naći na freskama pojedinih hrišćanskih svetilišta, dok crkva osuđuje astrologiju kao đavolsko delo, njihovo prisustvo nema veze sa okultizmom. Ovi prikazi su deo srednjovekovne astronomije i kosmologije, a ne astrologije, pojašnjava otac Goran.
