Neće svaki koji mi govori: “Gospode, Gospode”, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21). Čovek se ne može spasti jedino molitvom. Sa molitvom treba da se sjedini i ispunjavanje volje Božije, svega što je čovek dužan da čini po svome zvanju i uređenju svoga života.
I molitva treba prvenstveno da ima za svoj predmet, prozbu (molba upućena Gospodu) da nas Bog udostoji da ni u čemu ne odstupamo od njegove svete volje. I obratno, molitva onoga ko ima revnost da u svemu ispunjava volju Božiju biće smelija pred Gospodom i bliža njegovom prestolu. Jer, molitva nije istinska, trezvoumna i srdačna ukoliko je ne prati hođenje (ponašanje) u volji Božijoj. Tada je ona spoljašnja, glasna, pri čemu se neispravnost naravi kao maglom pokriva mnogim rečima, dok misli lutaju u nepovezanosti. I jedno i drugo treba zasladiti blagočašćem. Tek će onda biti ploda.