Koji pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt. 10,22). A imamo li mi šta da trpimo? U tome ni kod koga nema nedostataka. Kod svakoga je poprište trpljenja široko, a time je i spasenje blisko. Pretrpi sve do kraja i spašćeš se. Ipak, treba znati trpeti, jer se inače može desiti da se trpi, a da se nema nikakve koristi.
Najpre čuvaj svetu veru i vodi besprekoran život koji joj je saglasan. Svaki greh koji se desi, odmah čisti pokajanjem. Drugo, sve što nailazi da se otrpi, primaj kao iz ruke Božije, tvrdo se sećajući da bez njegove volje ništa ne biva.
Treće, verujući da sve što dolazi od Gospoda biva na dobro naših duša, iskreno zahvaljuj Bogu, blagodareći i za žalosti i za utehe. Četvrto, zavoli žalosti zbog velike spasonosnosti koju sadrže i razbudi u sebi žeđ za njima kao za pićem, doduše gorkim, ali lekovitim. Peto, sećaj se da nesreću ne treba da odbacuješ kao tesnu odeću, već da je pretrpiš. Nju svakako moraš pretrpeti. Onda je bolje da je pretrpiš hrišćanski.
Roptanje ne izbavlja od bede nego je samo otežava, a smirena potčinjenost odlukama promisla Božijeg i blagodušnost nesreći oduzimaju težinu. Šesto, smatraj sebe zaslužnim još veće nesreće. Jer, kad bi Gospod hteo da sa tobom postupi po pravdi, kakvu bi bedu samo imao da podneseš! Sedmo, iznad svega se moli, i milostivi Gospod će ti dati čvrstinu duha, pri kojoj će ti se činiti da se i nema šta trpeti, dok će se drugi čuditi veličini tvojih iskušenja.
