Po kalendaru SPC, danas se molitveno prisećamo ovog sabora održanog 553. godine u Carigradu na kom su osuđene sve monofizitske jeresi, kao i jeretički spisi Teodora Mopsuetskog, Teodora Kirskog i Origena, čije učenje je bilo protivno veri u vaskrsenje.
Među mnogim svetim događajima koji su oblikovali hrišćansku veru, Peti vaseljenski sabor zauzima posebno mesto. Ovaj sabor, održan u Carigradu 553. godine, okupljao je najmudrije umove Crkve kako bi se suočili sa izazovima teoloških kontroverzi i sačuvali čistotu vere.
Sabor je sazvao car Justinijan I, odlučan da se uhvati u koštac sa brojnim jeresima koje su pretile jedinstvu i istinitosti hrišćanske doktrine. Sa željom da ujedini carstvo u veri i ljubavi, car je okupio patrijarhe i episkope iz celog hrišćanskog sveta kako bi razjasnili i potvrdili učenja Crkve.
Peti vaseljenski sabor bio je usmeren na osudu tri teološka spisa poznata kao "Tri poglavlja". Ovi spisi su nosili učenje koje je bilo suprotno pravoslavnom shvatanju prirode Hrista i Svete Trojice. Sabor je jasno i odlučno potvrdio pravoslavnu veru, osuđujući te sporne spise kao jeretičke i štetne za jedinstvo Crkve.
U središtu sabora bila je borba za pravoverje i očuvanje istine o Hristovom dvojakom karakteru - istovremeno potpuno božanskom i potpuno ljudskom. Ova istina, koja je srž hrišćanskog učenja, branila se sa žarom i dubokim teološkim raspravama koje su obeležile rad sabora.
Odluke Petog vaseljenskog sabora imale su dalekosežan uticaj na dalji razvoj hrišćanske teologije i učvrstile su temelje na kojima pravoslavna Crkva i danas stoji. Sabor je naglasio važnost jedinstva u veri i potrebu za stalnim čuvanjem čistote učenja od svih oblika zabluda i jeresi.
Za sve hrišćanske vernike, Peti vaseljenski sabor je svetionik istine i vere. Njegove odluke nas podsećaju na značaj teološkog promišljanja i zajedničke borbe za očuvanje onoga što je suštinsko i sveto. Kao deo našeg duhovnog nasleđa, ovaj sabor nas inspiriše da uvek težimo ka dubljem razumevanju i vernosti Hristovom učenju.
Pet ajeta iz sure El Ala (87:1-5) podsećaju na povezanost čoveka i sveta i važnost introspektivnog razmišljanja.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Iako se praznik ove svetiteljke obeležava 29. septembra, na dan kada je mučenički postradala, danas se molitveno sećamo i proslavljamo čudotvorstvo njenih moštiju projavljeno za vreme održavanja Četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidonu 451. godine.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Reči svetogorskog podvižnika, starca Dionisija Ignjata, razotkrivaju tišinu koja je postala opasnija od progona - rat protiv pravoslavlja, obmana i pitanje koje odzvanja jače od svake najave kraja.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
