Iako se praznik ove svetiteljke obeležava 29. septembra, na dan kada je mučenički postradala, danas se molitveno sećamo i proslavljamo čudotvorstvo njenih moštiju projavljeno za vreme održavanja Četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidonu 451. godine.
Ime Svete velikomučenice Efimije izgovara se s velikom ljubavlju i zahvalnošću, jer ona predstavlja simbol vere i čuda koja prevazilaze ljudsko poimanje. Praznovanje Svete Efimije pada 29. septembra, na dan kada je skončala ovozemaljski život, a 24. jula SPC i njeni vernici obeležavaju čudotvorstvo njenih svetih moštiju projavljeno za vreme održavanja Četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidonu 451. godine.
U vreme cara Markijana i carice Pulherije, sabor je sazvan da bi se suzbile jeresi koje su unosile razdor u crkvu. Dioskor, patrijarh aleksandrijski, i Evtihije, arhimandrit carigradski, širili su lažno učenje da u Gospodu postoji samo jedna, božanska priroda. Na ovom Saboru, najveću ulogu igrali su patrijarh carigradski Anatolije i patrijarh jerusalimski Juvenalije.
Pošto se prepirkama i dokazivanjima koje su iznosile obe strane nije moglo doći do rešenja, patrijarh Anatolije predložio je da i pravoslavni i jeretici napišu svoje veroispovedanje i polože ih na grudi svete Efimije. Nakon tri dana posta i molitve, otvoren je kovčeg s moštima svetiteljke. Pravoslavno veroispovedanje nađeno je u njenoj desnoj ruci, dok je jeretičko ležalo pod njenim nogama. Ovim čudom, Božja sila potvrdila je ispravnost pravoslavlja.
U doba cara Iraklija, mošti Svete Efimije prenete su iz Halkidona u Carigrad, u crkvu koja joj je posvećena. Tokom vladavine ikonobornog cara Lava Isavrjanina, mošti su bačene u more, ali su čudotvorno dospele na ostrvo Limnos, gde su pronađene i položene u Crkvu Svetog mučenika Glikerija. Za vreme carice Irine, mošti su vraćene u Carigrad na svoje prvobitno mesto. Iz ovih svetih moštiju povremeno je tekla krv koja je donosila isceljenje obolelima i spas onima koji bi se našli u nekoj nevolji.
Proslava Svete velikomučenice Efimije danas nije samo sećanje na prošle događaje, već i živa potvrda vere koja nas vodi ka svetlosti i istini. Vernici se okupljaju u hramovima, pale sveće i mole se za zdravlje, mir i blagoslov. Pominju ime ove svetice, koje odjekuje kao podsetnik na moć vere i Božju milost koja nas vodi kroz sve životne izazove.
Wikipedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U svojoj besedi za 24. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da jedini mir ne dolazi od pravila, već od Božanske ljubavi koja uklanja granice i ujedinjuje verne.
Detaljan i jednostavan vodič kroz običaje, protokol, oblačenje i slavlje - idealan za svakoga ko ranije nije prisustvovao jednoj od najdubljih i najveselijih svadbenih ceremonija.
Ajeti 57:1–6 vode kroz nevidljive i vidljive svetove, otkrivajući moć, mudrost i prisutnost Boga u svakom trenutku – od stvaranja neba i Zemlje do svakodnevnih ljudskih misli i dela.
Mudro i sažeto, blaženopočivši patrijarh srpski ukazivao je na suštinu koja oblikuje život pojedinca i zajednice, i vodi nas ka pravednijem društvu.
Povodom godišnjice ustoličenja, patrijarh srpski uputio je tople reči i molitve za zdravlje, mudrost i dalji plodonosni rad jerusalimskog pastira.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Njene mošti dale su odgovor koji teolozi nisu mogli da pronađu – priča o događaju koji je zauvek promenio pravoslavnu veru i otkrio Božiju silu pred carevima i patrijarsima.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Pobožni vernik u snu je dobio uputstvo za prenos moštiju, a prilikom otvaranja groba prisutni su bili svedoci predivnog miomirisa, netruležnog tela i netaknute odeće čak tri decenije posle upokojenja ovog ugodnika Božjeg.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
Svi su bili iz redova 70 apostola.
Svetitelj blagosti i praštanja, nepravedno gonjen, danas je utočište svim pravoslavnim vernicima koji nose nevidljivi teret - a ovaj dan mnogi smatraju presudnim.
Videći Onisifora i Porfirija gde u radosti podnose muke, svirepi mučitelji su ih vezali konjima za rep, koje su naterali da trče po trnovitim, kamenitim i brdovitim mestima.
Postoje važne razlike između zimskog i letnjeg Aranđelovdana, kako po datumu, tako i po povodu i karakteru praznika.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Čovek koji u bližnjem vidi brata, koji tuđu bol oseća kao svoju i koji bez računa i zadrške pruža ruku pomoći, postaje svedočanstvo žive vere.
Stari recept jeromonaha Jeroteja Draganovića pokazuje da skromnost u pripremi ne znači oskudnost u ukusu – obrok koji ispunjava i dušu i stomak.
Svetitelj blagosti i praštanja, nepravedno gonjen, danas je utočište svim pravoslavnim vernicima koji nose nevidljivi teret - a ovaj dan mnogi smatraju presudnim.
