Mudro i sažeto, blaženopočivši patrijarh srpski ukazivao je na suštinu koja oblikuje život pojedinca i zajednice, i vodi nas ka pravednijem društvu.
Koliko često pravimo razliku između onoga što želimo sebi i onoga što spremamo drugima? Patrijarh Pavle je svojim životom i rečima pokazao koliko mala razlika u meri može oblikovati sudbinu celog društva. Njegova pouka je jednostavna, ali nosi težinu beskrajne mudrosti: ono što želimo za sebe, trebamo pružiti i drugome.
Na pitanje čemu bi naš narod trebalo da teži, patrijarh Pavle nije davao složene recepte. Umesto toga, vraćao se na samu suštinu Hristove poruke: „Što želite sebi, to činite drugome.“ Govorio je da bi bolnica i zatvora bilo manje kada bi ljudi prestali da koriste jednu meru za sebe, a drugu za druge.
- Kad bismo mi tako postupali i kad bi ljudi tako postupali, ne bi nam trebalo ni ovoliko bolnica, ni zatvora…, niti bi bilo toliko raznih teškoća. Ali kad mi imamo za sebe jednu meru, a za drugoga drugu meru, a i on ima za sebe jednu meru, a za drugoga drugu meru… što želimo sebi, to da činimo i drugome. Jednostavna rečenica, ali je smisao beskrajan. Kad bismo to činili, ova zemlja bila bi raj. Neće to na zemlji biti nikada. Na zemlji uvek će biti zločinaca. Moraćemo se boriti protiv njih, ali da se borimo onako kako ljudima dolikuje, nikad nečovečno, niti da vraćamo nečovečno - govorio je patrijarh Pavle.
Pravilo koje je sažeto u nekoliko reči poziva nas na promišljanje i konkretno delanje: kako tretiramo druge, tako oblikujemo i sopstveni život. Svaka odluka, svaki čin dobrote ili pravde, direktno utiče na kvalitet zajedničkog života. U pravoslavlju, vera i moral nisu odvojeni od stvarnog sveta; oni se ogledaju u svakom činu dobrote i pravednosti.
Ako bismo se zaista držali ovog pravila, zemlja bi mogla postati blizu rajskog idealnog života, čak i u društvu dalekom od savršenstva. Pouka Patrijarha Pavla nije samo duhovni savet – ona je praktičan putokaz za svakodnevno življenje, za građansku i ljudsku odgovornost, i za odnos prema drugima koji gradi stabilnu i pravednu zajednicu.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 221 (2,14-22)
14. Jer On je mir naš, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razruši pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo, 15. ukinuvši telom svojim zakon sa njegovim zapovestima i propisima, da oba sazda u samome sebi u jednog novog čoveka, stvarajući mir; 16. i da pomiri sa Bogom i jedne i druge u jednom telu krstom, ubivši neprijateljstvo na njemu.
17. I On došavši blagovesti mir vama koji ste daleko i onima koji su blizu. 18. Jer kroz Njega imamo i jedni i drugi pristup ka Ocu u jednom Duhu. 19. Tako, dakle, niste više stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji, 20. nazidani na temelju apostola i proroka, gde je ugaoni kamen sam Isus Hristos, 21. na kome sva građevina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu; 22. u koga se i vi zajedno ugrađujete u obitalište Božije u Duhu.
Jevanđelje po Luki, začalo 39. (8,40-56)
40. A kad se vrati Isus, srete ga narod, jer ga svi očekivahu. 41. I gle, dođe čovek po imenu Jair, i on beše starešina sinagoge, i pavši pred noge Isusove, moljaše ga da uđe u dom njegov. 42. Jer u njega beše jedinica kći oko dvanaest godina, a ona umiraše. A kad iđaše Isus, narod se tiskao oko njega. 43. I beše neka žena bolesna od tečenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izlečiti;
44. i pristupivši sastrag, dotače se skuta haljine njegove, i odmah stade tečenje krvi njene. 45. I reče Isus: „Ko je to što me se dotače?” A kada svi odricahu, reče Petar i koji bejahu s njim: „Nastavniče, narod te opkolio i gura te, a ti govoriš: 'Ko je to što me se dotače?'” 46. A Isus reče: „Neko me se dotače, jer ja osetih silu koja izađe iz mene.” 47. A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhteći, i pade pred njim, i kaza mu pred svim narodom zašto ga se dotače i kako odmah ozdravi.
48. A on joj reče: „Ne boj se, kćeri, vera tvoja spasla te je; idi u miru.” 49. Dok on još govoraše dođe neko od starešine sinagoge i reče mu: „Umrla je kći tvoja, ne trudi Učitelja.” 50. A kada ču Isus, odgovori mu govoreći: „Ne boj se, samo veruj, i biće spasena.” 51. I došavši u kuću, ne dopusti nikome da uđe osim Petru i Jovanu i Jakovu, i devojčinom ocu i materi. 52. I svi plakahu i jaukahu za njom. A on reče: „Ne plačite, nije umrla nego spava.” 53. I podsmevahu mu se znajući da je umrla.
54. A on izgnavši sve, uze je za ruku i zovnu, govoreći: „Devojko, ustani.” 55. I povrati se duh njen, i ustade odmah; i on zapovedi da joj dadu da jede. 56. I zadiviše se veoma roditelji njeni. A on im zapovedi da nikome ne kazuju šta se dogodilo.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
Mudro i sažeto, blaženopočivši patrijarh srpski ukazivao je na suštinu koja oblikuje život pojedinca i zajednice, i vodi nas ka pravednijem društvu.
Povodom godišnjice ustoličenja, patrijarh srpski uputio je tople reči i molitve za zdravlje, mudrost i dalji plodonosni rad jerusalimskog pastira.
Hiljade vernika širom vaseljene svedoče o blagodatima Svetitelja i dolaze na Eginu po utehu, nadu i isceljenje.
Dan nakon svoje krsne slave, Dobrija Radović je sahranjen na groblju u Barama Radovića.
Svi su bili iz redova 70 apostola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Veliki duhovnik 20. veka podseća da prava hrabrost i uspeh ne dolaze iz pohvala, već iz Božije milosti i sposobnosti da dete nauči da traži pomoć Boga u svakom koraku svog života.
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
Hiljade vernika širom vaseljene svedoče o blagodatima Svetitelja i dolaze na Eginu po utehu, nadu i isceljenje.
Pravoslavlje jasno ističe da vera nije samo unutrašnje osećanje, niti puko intelektualno priznanje da Bog postoji već da podrazumeva delanje, trud, promenu života, rast u vrlini i stalnu borbu sa sopstvenim slabostima.
Čovek koji u bližnjem vidi brata, koji tuđu bol oseća kao svoju i koji bez računa i zadrške pruža ruku pomoći, postaje svedočanstvo žive vere.
Oba stručnjaka u svom radu ukazuju na duhovne uzroke mnogih neurotičnih stanja i nude alternativni pristup koji, prema njihovim tvrdnjama, mnogima donosi olakšanje i unutrašnji mir.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Stari recept jeromonaha Jeroteja Draganovića pokazuje da skromnost u pripremi ne znači oskudnost u ukusu – obrok koji ispunjava i dušu i stomak.
Svetitelj blagosti i praštanja, nepravedno gonjen, danas je utočište svim pravoslavnim vernicima koji nose nevidljivi teret - a ovaj dan mnogi smatraju presudnim.
Oba stručnjaka u svom radu ukazuju na duhovne uzroke mnogih neurotičnih stanja i nude alternativni pristup koji, prema njihovim tvrdnjama, mnogima donosi olakšanje i unutrašnji mir.
