Mudro i sažeto, blaženopočivši patrijarh srpski ukazivao je na suštinu koja oblikuje život pojedinca i zajednice, i vodi nas ka pravednijem društvu.
Koliko često pravimo razliku između onoga što želimo sebi i onoga što spremamo drugima? Patrijarh Pavle je svojim životom i rečima pokazao koliko mala razlika u meri može oblikovati sudbinu celog društva. Njegova pouka je jednostavna, ali nosi težinu beskrajne mudrosti: ono što želimo za sebe, trebamo pružiti i drugome.
Na pitanje čemu bi naš narod trebalo da teži, patrijarh Pavle nije davao složene recepte. Umesto toga, vraćao se na samu suštinu Hristove poruke: „Što želite sebi, to činite drugome.“ Govorio je da bi bolnica i zatvora bilo manje kada bi ljudi prestali da koriste jednu meru za sebe, a drugu za druge.
- Kad bismo mi tako postupali i kad bi ljudi tako postupali, ne bi nam trebalo ni ovoliko bolnica, ni zatvora…, niti bi bilo toliko raznih teškoća. Ali kad mi imamo za sebe jednu meru, a za drugoga drugu meru, a i on ima za sebe jednu meru, a za drugoga drugu meru… što želimo sebi, to da činimo i drugome. Jednostavna rečenica, ali je smisao beskrajan. Kad bismo to činili, ova zemlja bila bi raj. Neće to na zemlji biti nikada. Na zemlji uvek će biti zločinaca. Moraćemo se boriti protiv njih, ali da se borimo onako kako ljudima dolikuje, nikad nečovečno, niti da vraćamo nečovečno - govorio je patrijarh Pavle.
Pravilo koje je sažeto u nekoliko reči poziva nas na promišljanje i konkretno delanje: kako tretiramo druge, tako oblikujemo i sopstveni život. Svaka odluka, svaki čin dobrote ili pravde, direktno utiče na kvalitet zajedničkog života. U pravoslavlju, vera i moral nisu odvojeni od stvarnog sveta; oni se ogledaju u svakom činu dobrote i pravednosti.
Ako bismo se zaista držali ovog pravila, zemlja bi mogla postati blizu rajskog idealnog života, čak i u društvu dalekom od savršenstva. Pouka Patrijarha Pavla nije samo duhovni savet – ona je praktičan putokaz za svakodnevno življenje, za građansku i ljudsku odgovornost, i za odnos prema drugima koji gradi stabilnu i pravednu zajednicu.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 221 (2,14-22)
14. Jer On je mir naš, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razruši pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo, 15. ukinuvši telom svojim zakon sa njegovim zapovestima i propisima, da oba sazda u samome sebi u jednog novog čoveka, stvarajući mir; 16. i da pomiri sa Bogom i jedne i druge u jednom telu krstom, ubivši neprijateljstvo na njemu.
17. I On došavši blagovesti mir vama koji ste daleko i onima koji su blizu. 18. Jer kroz Njega imamo i jedni i drugi pristup ka Ocu u jednom Duhu. 19. Tako, dakle, niste više stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji, 20. nazidani na temelju apostola i proroka, gde je ugaoni kamen sam Isus Hristos, 21. na kome sva građevina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu; 22. u koga se i vi zajedno ugrađujete u obitalište Božije u Duhu.
Jevanđelje po Luki, začalo 39. (8,40-56)
40. A kad se vrati Isus, srete ga narod, jer ga svi očekivahu. 41. I gle, dođe čovek po imenu Jair, i on beše starešina sinagoge, i pavši pred noge Isusove, moljaše ga da uđe u dom njegov. 42. Jer u njega beše jedinica kći oko dvanaest godina, a ona umiraše. A kad iđaše Isus, narod se tiskao oko njega. 43. I beše neka žena bolesna od tečenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izlečiti;
44. i pristupivši sastrag, dotače se skuta haljine njegove, i odmah stade tečenje krvi njene. 45. I reče Isus: „Ko je to što me se dotače?” A kada svi odricahu, reče Petar i koji bejahu s njim: „Nastavniče, narod te opkolio i gura te, a ti govoriš: 'Ko je to što me se dotače?'” 46. A Isus reče: „Neko me se dotače, jer ja osetih silu koja izađe iz mene.” 47. A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhteći, i pade pred njim, i kaza mu pred svim narodom zašto ga se dotače i kako odmah ozdravi.
48. A on joj reče: „Ne boj se, kćeri, vera tvoja spasla te je; idi u miru.” 49. Dok on još govoraše dođe neko od starešine sinagoge i reče mu: „Umrla je kći tvoja, ne trudi Učitelja.” 50. A kada ču Isus, odgovori mu govoreći: „Ne boj se, samo veruj, i biće spasena.” 51. I došavši u kuću, ne dopusti nikome da uđe osim Petru i Jovanu i Jakovu, i devojčinom ocu i materi. 52. I svi plakahu i jaukahu za njom. A on reče: „Ne plačite, nije umrla nego spava.” 53. I podsmevahu mu se znajući da je umrla.
54. A on izgnavši sve, uze je za ruku i zovnu, govoreći: „Devojko, ustani.” 55. I povrati se duh njen, i ustade odmah; i on zapovedi da joj dadu da jede. 56. I zadiviše se veoma roditelji njeni. A on im zapovedi da nikome ne kazuju šta se dogodilo.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Veliki pravoslavni duhovnik sa Svete gore pokazuje kako očuvati unutrašnji mir i zaštititi dušu dok iskušenja svakodnevno preplavljuju život oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 26. petak po Duhovima objašnjava zbog čega jedinstvo nije stvar dogovora, već posledica vere u jednog Hrista.
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Svetitelj naglašava da pravednost ne zavisi od imetka, već od stava srca prema sticanju i posedovanju.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 26. petak po Duhovima objašnjava zbog čega jedinstvo nije stvar dogovora, već posledica vere u jednog Hrista.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
