Jedan od najvećih duhovnika 20. veka isticao je da tuga iscrpljuje naše duševne i telesne snage, a zabrinutost i briga razoružavaju čoveka, čineći ga nesposobnim da preduzme bilo šta. Imao je i rešenje za takva iskušenja.
U svetu duhovne borbe i unutrašnjeg mira, često se zanemaruje značaj duševnog zdravlja za telesno stanje. U knjizi "Pasije Svetogorski: Patnje i vrline" Sveti Pajsije otkriva duboku istinu o vezi između unutrašnjeg stanja i fizičkog zdravlja. Starac Pajsije naglašava kako briga i zabrinutost mogu ozbiljno oslabiti čoveka, ostavljajući ga bespomoćnim. Kroz prisećanje na jedan od svojih razgovora sa vernicima, on ukazuje na važnost unutrašnjeg mira za očuvanje fizičkog zdravlja:
- Starče, često me boli stomak i teško mi je da ispunim svoje duhovne obaveze - požalila se vernica ovom svetogorskom starcu, koji joj je odgovorio:
- Ti sediš i raspravljaš sa svojim pomislima, sve vidiš crno i mučiš se bez razloga; tako se duhovno i telesno iscrpljuješ. Nakon takvog iscrpljivanja, bol u stomaku je prirodan rezultat. Možda ćeš uzeti nešto što će bol u stomaku umanjiti, ali ako tuga ne prestane, bol će se ponovo pojaviti. Ne prihvataj pomisli koje te razočaravaju, da ne izgubiš darove koje ti je Bog dao. Što više budeš pravilno postavljen, to ćeš biti mirniji i spokojniji, tvoje zdravlje će se poboljšati, a nećeš imati potrebu za lekovima - savetovao je starac Pajsije.
Prema rečima Svetog Pajsija, unutrašnji otrov tuge i brige ne samo da oskrnavi dušu, već može da izazove poremećaje u telu. Oni napadaju najosetljivije delove organizma, oslabljujući ga kroz stres i gorčinu. Čak i najizdržljiviji organizmi mogu biti ozbiljno pogođeni:
- Jedna sestra ovde ima velike sposobnosti; može izvanredno da bude posvećena duhovnom radu i svetovnim poslovima. Ceo manastir može da vodi, ali zbog toga što je pogođena iscrpljivanjem od tuge, ne može da obavi ništa; propada i osramoti jedan zdravi mehanizam - zaključio je starac, podsećajući na važnost očuvanja duhovne ravnoteže kako bismo očuvali svoje fizičko zdravlje i izbegli negativne posledice unutrašnjih konflikata.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Sretenje se takođe naziva i "Hristovo sretenje u hramu" ili "Hristovo prikazanje".
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Negativne pomisli donose teskobu i slabost, dok čiste misli vode do zdravlja i spokoja. Trojica velikih duhovnika – otac Tadej, sveti Ignjatije i starac Pajsije – otkrivaju kako da nadziremo ono što oblikuje našu dušu.
Ovo dirljivo svedočanstvo o isceljenju pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice otkriva kako su vera, molitva i tišina manastira postali spas jači od svih prognoza lekara.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Svetogorski starac objašnjava zašto sveta tajna ispovesti nije puko nabrajanje grešnih pomisli i kako duhovna budnost može doneti mir i duhovno jačanje.
Napustiti Svetu liturgiju bez ozbiljnog razloga smatra se velikim grehom, jer se time pokazuje nemar prema svetinji i prekida zajedništvo u najuzvišenijem trenutku sabranja Crkve.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
