Jedan od najvećih duhovnika 20. veka isticao je da tuga iscrpljuje naše duševne i telesne snage, a zabrinutost i briga razoružavaju čoveka, čineći ga nesposobnim da preduzme bilo šta. Imao je i rešenje za takva iskušenja.
U svetu duhovne borbe i unutrašnjeg mira, često se zanemaruje značaj duševnog zdravlja za telesno stanje. U knjizi "Pasije Svetogorski: Patnje i vrline" Sveti Pajsije otkriva duboku istinu o vezi između unutrašnjeg stanja i fizičkog zdravlja. Starac Pajsije naglašava kako briga i zabrinutost mogu ozbiljno oslabiti čoveka, ostavljajući ga bespomoćnim. Kroz prisećanje na jedan od svojih razgovora sa vernicima, on ukazuje na važnost unutrašnjeg mira za očuvanje fizičkog zdravlja:
- Starče, često me boli stomak i teško mi je da ispunim svoje duhovne obaveze - požalila se vernica ovom svetogorskom starcu, koji joj je odgovorio:
- Ti sediš i raspravljaš sa svojim pomislima, sve vidiš crno i mučiš se bez razloga; tako se duhovno i telesno iscrpljuješ. Nakon takvog iscrpljivanja, bol u stomaku je prirodan rezultat. Možda ćeš uzeti nešto što će bol u stomaku umanjiti, ali ako tuga ne prestane, bol će se ponovo pojaviti. Ne prihvataj pomisli koje te razočaravaju, da ne izgubiš darove koje ti je Bog dao. Što više budeš pravilno postavljen, to ćeš biti mirniji i spokojniji, tvoje zdravlje će se poboljšati, a nećeš imati potrebu za lekovima - savetovao je starac Pajsije.
Prema rečima Svetog Pajsija, unutrašnji otrov tuge i brige ne samo da oskrnavi dušu, već može da izazove poremećaje u telu. Oni napadaju najosetljivije delove organizma, oslabljujući ga kroz stres i gorčinu. Čak i najizdržljiviji organizmi mogu biti ozbiljno pogođeni:
- Jedna sestra ovde ima velike sposobnosti; može izvanredno da bude posvećena duhovnom radu i svetovnim poslovima. Ceo manastir može da vodi, ali zbog toga što je pogođena iscrpljivanjem od tuge, ne može da obavi ništa; propada i osramoti jedan zdravi mehanizam - zaključio je starac, podsećajući na važnost očuvanja duhovne ravnoteže kako bismo očuvali svoje fizičko zdravlje i izbegli negativne posledice unutrašnjih konflikata.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na kraju je dobio rak, patio je, ali je postao uzor strpljenja i istrajnosti dok je i kroz to iskušenje prolazio, pričao je otac Partenije o starcu Pajsiju.
Negativne pomisli donose teskobu i slabost, dok čiste misli vode do zdravlja i spokoja. Trojica velikih duhovnika – otac Tadej, sveti Ignjatije i starac Pajsije – otkrivaju kako da nadziremo ono što oblikuje našu dušu.
Ovo dirljivo svedočanstvo o isceljenju pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice otkriva kako su vera, molitva i tišina manastira postali spas jači od svih prognoza lekara.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
