Iguman manastira Podmaine, jedan od najvećih pravoslavnih misionara današnjice, otkriva duhovnu pozadinu napretka tehnologije, povezujući nastanak veštačke inteligencije sa drevnim padom jednog od najviših anđela, upozoravajući na opasnosti demonskog upliva kroz moderne naučne progrese.
U svetlu sve češćih rasprava o veštačkoj inteligenciji, jedan glas iz pravoslavnog sveta donosi duboko teološko promišljanje o njenom pravom poreklu. Arhimandrit Rafailo Boljević, iguman Manastira Podmaine, u svojim nadahnutim besedama nudi perspektivu koja nadilazi savremeni naučni diskurs, vraćajući nas unazad kroz istoriju i duhovne događaje koji su, prema njegovim rečima, zapravo zasnovali temelj ove tehnologije.
Otac Rafailo ističe:
- Veštačka inteligencija nije nastala danas. Njen koren je još u padu jednog od prvoanđela. On je samoga sebe veštački učinio inteligentnim. To je intervencija: gordom promišlju, grehom i padom prvoanđela nastaje začetak veštačke inteligencije. Tehnološki napredak, on sad dozvoljava, kako je otac Serafim Rouz proročkim duhom davno najavio, da će nauka i taj tehnički progres maniakalnih razmera postati provodljiv za demonske energije.
Reči oca Rafaila bude duboke misli o duhovnoj dimenziji veštačke inteligencije, čija pojava, prema ocima Crkve, nije samo plod ljudske kreativnosti, već rezultat drevnih duhovnih procesa. Otac Rafailo nas podseća na mudrost Svetog Serafima Rouza, koji je još sredinom 20. veka slutio da će tehnološki progres otvoriti vrata energijama koje nisu u saglasju sa Božijom voljom.
Promišljanje arhimandrita Rafaila ukazuje na potrebu duhovnog opreza. Kroz prizmu pravoslavnog učenja, veštačka inteligencija ne predstavlja neutralni alat, već sredstvo kroz koje se odražava duhovna borba dobra i zla. Na nama ostaje da se, vođeni Hristovom svetlošću, trudimo da u svakom napretku prepoznamo Božiju promisao i izbegnemo opasnosti gordosti koja je jednom već oborila najmoćnijeg među anđelima.
Printscreen/Youtube/Dok anđeli spavaju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Samo jedan od njih, Eterije, umro je prirodnom smrću.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Prema pravoslavnom učenju, dom nije samo mesto stanovanja već i duhovni prostor koji može postati svetilište, ali i meta nevidljivih, nečistih sila.
Dok hiljade mladih bezglavo jure za muzičkim senzacijama i spektaklima, iguman manastira Podmaine upozorava da iza tih globalnih manifestacija stoje otvorene demonske poruke.
Kada život krene nizbrdo, a srce zavapi: „Zašto baš meni?“, možda nije reč o kazni, već o tajanstvenom duhovnom nasleđu koje se nevidljivo prenosi kroz pokolenja.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U jeku međunarodnih tenzija i poremećaja u avio-saobraćaju, hiljade vernika i crkvene delegacije iz Evrope i Bliskog istoka dolaze 22. marta 2026. godine da odaju počast blaženopočivšem vođi Gruzijske crkve.
Otkrijte kako ovo tradicionalno arapsko jelo od sočne piletine i aromatičnog povrća u tren oka postaje zvezda porodične trpeze.
U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.
