Dva jerihonska slepca viču i Gospod im daje prozrenje (Mt. 20, 34). Međutim, zar su oni jedini bili bez svetlosti očiju u tom mestu? Naravno, ne. Pa zašto su samo oni dobili prozrenje, a ne i ostali? Drugi nisu dobili zato što nisu vikali, a nisu vikali zato što nisu imali nade. Nisu pak imali nade zato što nisu ugađali Bogu. Nisu mu ugađali zato što su malo verovali.
Ko stekne pravu veru, odmah počinje da ugađa Bogu. Ugađanju odmah pridolazi nada, a njoj – molitva koja iznuđava svaku pomoć više. Takvima se više ne otkazuje. Oni umeju i da traže, i dobro znaju šta treba tražiti, i meru u iskanju shvataju, i trpeljivu neodstupnost u molitvi pokazuju. Sve to je potrebno imati da bi se imalo uspeha. Molitva sama po sebi ima slaba krila.