Pokajanje, prema učenju velikih duhovnika 20. veka, nije samo duhovna obaveza već i put ka oslobođenju duše i vraćanju unutrašnjeg mira.
Ispovest je jedan od najdubljih i najvažnijih duhovnih činova u životu pravoslavnog hrišćanina. Prema učenju svetih otaca, ispovest nije samo pokajanje za grehe, već put povratka Bogu, vraćanje unutrašnjeg mira i primanje Božje blagodati.
Sveti Nektarije Eginski naglašavao je da je ispovest neophodna jer je ona Božja zapovest, ali i sredstvo koje vraća mir između čoveka i Njega, i duhovno koristi verniku. Govorio je da je ispovest iskreno, dobrovoljno priznanje grehova, bez zadrške i stida, već sa skrušenošću i poniznošću srca. Za istinsko pokajanje, ispovest mora biti iskrena i otvorena.
Wikimedia/Public domain
Sbeti Nektarije Eginski
Ispovest bez stida pokazuje odlučnost da se ostavi greh, dok osećanje srama ukazuje na odsustvo hrabrosti. Upravo u tom trenutku ispovesti, kako je govorio Sveti Pajsije Svetogorac, čovek otvara svoje srce i dozvoljava Božjoj blagodati da ga ispuni, što vodi ka unutrašnjem oslobođenju i miru.
Prema učenju Svetog Nektarija, ispovest treba da bude praćena postom i molitvom, koji su neophodni za pripremu duše za taj sveti čin. Ispovest nije puki čin nabrajanja grehova, već duboko duhovno isceljenje koje donosi Božji mir u život čoveka.
Printscreen/YouTube
Sveti otac Pajsije sa svetogorskim monasima
Sveti Pajsije Svetogorac objašnjavao je da se čovek oslobađa tereta kroz ispovest, jer sve dok ne iznese svoje grehe pred duhovnika, duša mu ostaje pod teretom krivice i tuge. Ovaj svetogorac upozoravao je da radost ili pozitivni događaji mogu privremeno prikriti osećaj krivice za greh, ali on nastavlja da deluje duboko u duši sve dok se ne iznese na ispovesti.
Kako je starac Pajsije govorio: „Da bismo osetili istinski mir, moramo izbaciti teret iz sebe kroz ispovest.“ Ovaj stav svetih otaca osvetljava njihovu duboku svest o isceliteljskoj moći ispovesti. Oni naglašavaju da je ispovest put ka istinskom miru i da bez nje duša ostaje u nemiru i bolu. Kako je rekao Sveti Pajsije: „Psihijatrijske bolnice bi bile prazne kada bi hrišćani ispovedali pravoslavno.“
Takođe, Sveti Maksim Ispovednik uči da ispovest ima dva cilja: prvi je da zahvalimo Bogu za dobra koja nam je darovao, a drugi je ispitivanje i preispitivanje onih loših dela koja smo počinili. Oba ova pristupa vode ka smirenju. Onaj koji zahvaljuje za dobra dela oseća se nedostojnim, a onaj koji se kaje za loša dela moli za oproštaj i Božju milost.
Shutterstock
Ispovest je mnogo više od verske formalnosti
Ispovest, prema svetim ocima, nije samo obaveza, već je ona istinski put ka duhovnom oslobođenju, povratak Bogu i sredstvo kojim se duša očisti i oslobodi tereta greha. Kao što je Sveti Porfirije govorio, važno je ne samo izgovarati reči, već i tiho slati svoju ljubav i molitvu za one koji se ispovedaju. To pokazuje dubinu ljubavi i brige koju duhovnik oseća prema svojoj pastvi.
U zaključku, ispovest je mnogo više od verske formalnosti. Ona je put ka obnavljanju veze sa Bogom, način da se oseti duhovni mir i radost koji dolaze sa Božjom blagodati. Bez nje, duša ostaje u haosu i nemiru, udaljena od Boga i zarobljena u bolu i tugi. Sveti oci nas uče da je ispovest neizostavni deo duhovnog života i put ka spasenju.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Da li pokajanje traje godinama, mesecima ili je potrebno samo nekoliko dana? Oslanjajući se na reči Prepodobnog Sisoja Velikog, upokojeni monah manastira Bošnjane i veliki duhovnik otkriva koliko je zapravo potrebno za očišćenje duše i šta je ključ pravog pokajanja u pravoslavlju.
Da bi naša ispovest bila ugodna Bogu, ona mora biti iskrena, istinita, bez preuveličavanja, prožeta smirenjem. Otac Nektarije u svojoj knjizi “Pokajanje i ispovest - Povratak čoveka Bogu” objašnjava šta treba imati na umu pre nego što primimo Svetu tajnu pokajanja.
U vremenu kada smo često preplavljeni haosom i zabludama, reči igumana Manastira Podmaije pozivaju na oslobađanje od greha kroz svete tajne. One osvetljavaju konkretan put koji vodi ka životu ispunjenom radošću i istinskim vrednostima.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
U jevanđeljima po Mateji i Luki pripoveda se o tome kako će od žita na dan setve biti odvojen kukolj, ali i o tome kako je Isus Hrist dao moć da preko zmija i škorpija idu sedamdeset ljudi.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
