U svetlu kontroverzi oko spomenika kralju Stefanu Tvrtku Kotromaniću u Sarajevu, postavlja se pitanje da li ćemo ikada razumeti bogatstvo naše zajedničke istorije ili ćemo i dalje živeti u iluziji jednostavnih narativa.
Umesto negovanja pupoljka na starom drvetu zajedništva, u Bosni i Hercegovini se svaki čas „kalemi“ nova mladica razdora, što je nedavno učinila i gradonačelnica Sarajeva, ne toliko samim činom prisvajanja Nemanjića i postavljanjem spomenika kralju Stefanu Tvrtku Kotromaniću, koliko naknadnim objašnjenjima zbog čega je to urađeno ilegalno i pod okriljem noći.
„Angelina Ošap Gaćanović, članica Komisije, nekoliko puta javno je istakla da je za nju Tvrtko srpski kralj, i to je razlog zašto nije dozvoljavala da spomenik bude postavljen.
Budući da se odluke u Komisiji ne mogu doneti bez Angelininog glasa, bila sam svesna da ukoliko budem čekala, neću završiti posao. Zato sam došla na ideju da od načelnika opštine zatražim zauzimanje javne površine kako bi organizovala 'Izložbu o srednjovjekovnoj bosanskoj državi - Kralj Tvrtko Prvi Kotromanić' i kako bi izložila bistu kralja“, napisala je na društvenoj mreži Iks (Tviter) zašto je spomenik kralju Tvrtku Kotromaniću postavljen ispred Predsedništva BiH u Sarajevu na taj način, pokrenuvši lavinu komentara.
youtube/printscreen/ Nezir Halilovic
Bez imena Stefan Tvrtko je ban
Najbolji osvrt, utemeljen na istorijskim činjenicama i lišen bilo kakvog dnevnopolitičkog uticaja, dala je glavna i odgovorna urednica časopisa „Pravoslavlje“, Olivera Jovanović:
"Bosna se danas, nažalost, u kontekstu raznih želja i htenja tumači mimo njene istorije, a samim tim i mimo značaja krune Nemanjića kojom se na ovim prostorima overavao legitimitet vladarske loze."
U tom kontekstu se latentno zaobilazi istina da se po prestižnu krunu u Tvrtkovo vreme hodočastilo grobu Svetoga Save, a ne na gradski trg gde je u Sarajevu, u znak multikulti identiteta, bespravno (apsurdno, ali istinito) osvanuo spomenik kralju Stefanu Tvrtku (bez imena Stefan).
Spomenik je postavljen bez saglasnosti srpskog člana Komisije za zaštitu spomenika, u inat Srbima, onima koji su bana Tvrtka Kotromanića krunisali dostojanstvom kralja. Postavlja se pitanje zašto se srpski član Komisije pobunio protiv postavljanja spomenika – odgovor je upravo u zaobilaženju istine i potenciranju na lažnom identitetu kralja Stefana Tvrtka, koji kao takav odgovara narativu multikulti društva.
U ime multikulturalnog društva kojim se petparački hvale oni koji su bespravno postavili spomenik, bilo bi pošteno da se imenu Tvrtko doda ime Stefan, jer bez imena Stefan, Tvrtko nije kralj nego samo ban. Bilo bi čestito i da se, iz poštovanja prema njegovom poreklu, napiše njegova puna, legitimna i istorijski potvrđena titula: Stefan Tvrtko Kotromanić, kralj Srba, Bosne i Primorja.
youtube/printscreen/ Nezir Halilovic
Ono što je časno i istorijski tačno ne biće u narativu koje baštini multikulti okruženje u kojem je postavljen Tvrtkov spomenik, a koje danas počiva na 5 posto hrišćanskog življa. Sapienti sat!
Oktobarski dani pre 647 leta doneli su banu Tvrtku Kotromaniću željeni prestiž kada je, u manastiru Mileševa, ovenčan dvostrukim vencem svetorodne loze Nemanjića, postavši kralj Stefan Tvrtko.
I dok mnogi multikulti naratori osporavaju kralja Stefana Tvrtka u istoriji srpskog bića, istorijski je fakat da se na Mitrovdan te 1377. godine ban Tvrtko pravoslavnim pomazanjem u srpskoj svetinji uzdigao na presto kralja Srba, Bosne i Primorja pod imenom Stefan.
Licemeran je narativ, intenzivno prisutan poslednjih desetleća, da se srpskom narodu ospori uloga državotvornog naroda, naroda koji je žila kucavica južnoslovenskog prostora, na kojem je ime Stefan bilo znak vladavine i stvarnog identiteta, u ovom slučaju identiteta utemeljenog krunom Tvrtkovih predaka – Nemanjića, kojom je ovenčan u Mileševi pod omoforom svoga pretka, svetog Nemanjića, Svetoga Save Srpskog.
Po tom narativu negatora, ne samo srpske krune kralja Stefana Tvrtka, nego i bilo kakve njegove veze sa svojim srpskim precima, što znači negiranje i njega samog, kralj Tvrtko (bez imena Stefan) je multikulturalni vladar koji je bio i musliman pre islama na ovom prostoru i bogumil, iako bogumili na ovim prostorima, sem sporadičnih slučajeva, kako biva sa svakom sektom, pa i bogumilskom, nisu ni postojali. Bio je sve, samo ne i srpski kralj.
Isključivanjem Srba iz bića kralja Stefana Tvrtka, koji je i telesno potomak Nemanjića, jeste negiranje Bosne i njenog stvarnog identiteta u koji je duboko utkan srpski narod, upravo od onih koji se uspinju da je utvrde u bezličnom identitetu od Kulina bana do naših dana. I Kulin ban bi se imao čemu čuditi, ako ništa, a ono kako se danas tumači njegova povelja, u kojoj se jasno, molitveno, priziva Otac, Sin i Sveti Duh. Baš onako kako su se prizvali Otac, Sin i Sveti Duh u činu krunisanja bana Tvrtka u kralja Stefana u srpskoj svetinji, Manastiru Mileševa.
youtube/printscreen/FACE HD TV
Spomenik je podignut pod okriljem noći, bez saglasnosti nadležne komisije
I dok u Rimu počiva bosanska kraljica Katarina od roda Svetoga Save, kako joj na grobu piše, osporavanje značaja Svetoga Save u prekodrinskom prostoru, koji i po caru Porfirogenitu u spisima iz X veka naseljavaju Srbi, nepotrebno je. Bosanski ban Tvrtko, a od Mitrovdana 1377. godine kralj Stefan Tvrtko, ne bi se složio sa današnjim tumačenjem titule bosanskog kralja i bilo bi mu čudno što su mu iz kraljevskog imena istrgli Srbe i ime Stefan, i ko ga na sarajevskom trgu brani od Srba i lažno predstavlja kada je toliko želeo da bude udostojen venca i časti i skiptra carskoga prvih svojih roditelja, svete gospode srpske kraljeva i careva“, napisala je Olivera Jovanović u novom broju „Pravoslavlja“.
Kao što vidimo, tkanje identiteta Bosne i Hercegovine kroz istorijske figure poput kralja Stefana Tvrtka Kotromanića često se koristi za produbljivanje razdora, umesto da gradi mostove razumevanja. U svetu koji slavi multikulturalizam, pravi izazov leži u prihvatanju složenosti našeg kolektivnog identiteta.
Da li smo spremni da se suočimo s istinom i obogatimo zajedništvo, ili ćemo i dalje birati jednostavne narative koji potkopavaju našu pravu istoriju? Stari latili bi rekli „Sapienti sat!“, dok bi Srbi svih veroispovesti u celom regionu kazali: „Pametnom dosta!“.
Smešten u mirnoj klisuri iznad reke Moravice, manastir posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu prkosi vremenu, čuvajući freske, stare ikone, legende o Svetom Savi i svedočanstva o hrabrim borcima koji su ustali protiv osvajača.
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio duhovni uzor, igumanski štap Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula mu u susret.
Trećina građana Rusije traži promene u obrazovnom sistemu, dok naučnik Aleksandr Anufrijenko objašnjava da se definicija čoveka kao bio-socijalnog bića, zasnovana na Darvinovoj teoriji, može smatrati nedovoljnom i potencijalno opasnom.
U kapeli Bogoslovije Svetog Save otvorena je izložba u čast dvesta godina od rođenja znamenitog episkopa i zadužbinara, uz dirljive poruke o njegovom neprolaznom duhovnom i prosvetiteljskom delu.
U svetlu kontroverzi oko spomenika kralju Stefanu Tvrtku Kotromaniću u Sarajevu, postavlja se pitanje da li ćemo ikada razumeti bogatstvo naše zajedničke istorije ili ćemo i dalje živeti u iluziji jednostavnih narativa.
Prema predanju, ovu ikonu je lično ikonopisao Apostol Luka. Ikonopisana je na osnovu istine Jevanđelja: da je Presveta Bogomajka dojila ovaploćenog Gospoda Hrista kao Sina Svoga, što je ona žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: "Blažena utroba koja Te je nosila, i dojke koje si sisao" (Lk 11,27).
Sveti Teofan nas upozorava da oni koji se smatraju pravednicima mogu lako skliznuti u osuđivanje, umesto da prepoznaju sopstvene slabosti. Pravi pravednik je onaj koji, svesno osećajući svoju grešnost, ne žudi za kaznom drugih, već se fokusira na vlastiti put ka pomirenju. U njegovoj poruci leži poziv na introspekciju: pre nego što sudimo drugima, trebalo bi da se osvrnemo na svoje grehe. Samo kada prepoznamo svoju potrebu za oproštajem, možemo zaista oprostiti drugima. Na taj način, oproštaj postaje ne samo dužnost, već i izraz ljubavi i razumevanja.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Sveti Teofan nas upozorava da oni koji se smatraju pravednicima mogu lako skliznuti u osuđivanje, umesto da prepoznaju sopstvene slabosti. Pravi pravednik je onaj koji, svesno osećajući svoju grešnost, ne žudi za kaznom drugih, već se fokusira na vlastiti put ka pomirenju. U njegovoj poruci leži poziv na introspekciju: pre nego što sudimo drugima, trebalo bi da se osvrnemo na svoje grehe. Samo kada prepoznamo svoju potrebu za oproštajem, možemo zaista oprostiti drugima. Na taj način, oproštaj postaje ne samo dužnost, već i izraz ljubavi i razumevanja.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Trećina građana Rusije traži promene u obrazovnom sistemu, dok naučnik Aleksandr Anufrijenko objašnjava da se definicija čoveka kao bio-socijalnog bića, zasnovana na Darvinovoj teoriji, može smatrati nedovoljnom i potencijalno opasnom.
Granata ispaljena sa ciljem da uništi ovo sveto mesto, prošla kroz ogradu i ušla u crkvu, ali nikada nije eksplodirala – analiza posle rata pokazala je da je bila potpuno ispravna.
Posle arhijerejske liturgije, mitropolit zvorničko-tuzlanski odlikovao je veliki broj dobrotvora koji su doprineli obnovi ove svetinje, a u besedi pozvao na mir i zajedništvo.
Praksa koju je Sveti Sava usadio u srpski dom predstavlja svojevrstan nastavak liturgije, neraskidivu vezu između generacija, vere i Hristovog prisustva u svakom domu.
Molitveni skup u manastiru okuplja hiljade vernika koji traže utehu i isceljenje. Tradicija čudotvornih događaja u ovom svetom mestu traje već više od jednog veka.
