Devojka, koja je bila izrazito pobožna, požalila se ocu Tadeju da nikako ne može da se uda, uprkos tome što je nekoliko puta bila u ozbiljnim vezama. Svaki put, sve je išlo dobro dok nije trebalo da se desi veridba.Pokušavala je da pronađe razlog, ali ni u čemu ga nije pronalazila.
Otac Tadej često je isticao važnost roditeljskog blagoslova u životu, naglašavajući da je svako delo u životu uspešno ukoliko ga prati blagoslov roditelja i obrnuto. Takođe, upozoravao je na loše posledice koje mogu nastati usled uvrede ili neposlušnosti prema roditeljima.
On je najbolje ilustrovao primerom devojke koja je imala problem sa udajom.
Devojka, koja je bila izrazito pobožna, naime, požalila se ocu Tadeju da nikako ne može da se uda, uprkos tome što je nekoliko puta bila u ozbiljnim vezama. Svaki put, sve je išlo dobro dok nije trebalo da se desi veridba. Pokušavala je da pronađe razlog, ali ni u čemu ga nije pronalazila.
Schutterstock
Molitva za oproštaj, Ilustracija
Otac Tadej ju je upitao da li je ikada uvredila svoje roditelje. Devojka je priznala da se ponekad posvađa sa njima, ali je verovala da je to normalno u svakom domu. Na to joj je otac Tadej objasnio da roditelje ne smemo uvrediti ni u mislima, te joj savetovao da se seti šta je sve bilo u tim svađama.
Devojka je otišla iz manastira, ali je uskoro ponovo došla i tada je otkrila otcu Tadeju ključnu stvar.
- Oče, setila sam se. Jednom prilikom, davno, posvađala sam se sa majkom i ona onako u ljutini mi je rekla: "Dabogda se, ćerko, nikad ne udala", ali mi smo posle toga pričale i obe smo na taj događaj zaboravile - rekla je devojka.
Otac Tadej je objasnio da su te reči imale ozbiljan uticaj na njen život.
- Eto vidiš kćeri. Nego, hitaj sada kući, pa izmoli od majke oproštaj i bog će dati i sve će biti dobro.
Devojka je poslušala savet i ubrzo se ponovo pojavila u manastiru, ali ovog puta sa svojim mužem, koji je došao sa njom.
Sveti Teofan nas poziva da razvijemo saosećanje, što znači ne samo razumeti, već i proživeti iskustva drugih. Kada to postignemo, srce nam postaje vodič, a delovanje prema drugima postaje prirodno.
Međutim, na ovom putu često se susrećemo s egoizmom, koji nas vraća u samoću. U tim trenucima, zaboravljamo na druge i njihove potrebe. Sveti Teofan nas upozorava da ako u srcu dominira samo naše "ja“, ne možemo očekivati istinsku dobrobit ni za sebe ni za druge.
Sveti Teofan osvetljava ideju da pravi sledbenici Hrista ne treba da teže materijalnim blagodatima, već da prihvate izazove i teškoće kao deo svog putovanja. On koristi primer Isusa Hrista, koji je trpeo mnoge nevolje, kao uzor za sve koji žele da idu njegovim putem. U ovom kontekstu, stradanje i odricanje postaju sredstva za duhovno pročišćenje i rast. Kao što je narod Izraela lutao po pustinji, tako i svakodnevni život vernika može biti pun iskušenja, ali cilj je svetlost – duhovna sreća i blagoslov koji dolaze nakon teških vremena.
Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja – bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
