NAJDIRLJIVIJA PRIČA O SVETOM JOVANU ZLATOUSTOM: Jeromonah Ignjatije osvetljava duhovno nasleđe velikog svetitelja

Sveti Jovan Zlatousti je jedan od najsjanijih svetitelja Crkve, čije delovanje je prisutno i danas, kroz vekove, u životima vernika širom pravoslavnog sveta. Jeromonah Ignjatije, duboko uronjen u život ovog svetitelja, s velikim poštovanjem govori o njegovoj posvećenosti i neumornom trudu na polju vere i crkvenog života.

"Bio je to čovek koji je, bez izuzetka, sav svoj život i sve svoje velike darove i talente, dobijene od Tvorca, dao na služenje svom Božanskom Učitelju, Gospodu našem Isusu Hristu, u podizanje, zaštitu i građenje Njegove Crkve, na ukrepljenje tog božanskog organizma i njegovu zaštitu od jeresi, raskola i lažnih učenja - piše jeromonah Ignjatije o Svetom Jovanu Zlatoustom, ističući njegovu neizmernu posvećenost Bogu i Crkvi.

Printscreen

 

„Pošto je u mladosti ostao bez oca, sam sa majkom, Sveti Jovan se predao izučavanju najviših nauka svog vremena: njegovi učitelji bili su i filozofi i hrišćanski podvižnici. Kada je njegova majka otišla Gospodu, svetitelj je podelio sve svoje imanje i povukao se da se podvizava u pustinji“, podseća jeromonah Ignjatije i dodaje da je svetac dugo vremena živeo sa drugovima i braćom po trudu i borbi.

„Podvizavao se u tihovanju, postu i molitvi, izbegavajući svaku ljudsku slavu i počasti. Uklanjao se čak i od služenja koje su želeli da mu daju i koje mu je Crkva pripremala. Ipak, nije mogao dugo da se uklanja od tog služenja. Bez obzira što je već tada načinio mnogo podviga i napisao predivna apologetska dela, Crkva ga je prizvala na još uzvišenije služenje — izabrala ga je za svog arhijereja“, piše otac Ignjatije.

Sveti Jovan Zlatousti vremenom je postao arhijerej na Konstantinopoljskoj katedri. Tamo je sa ljubavlju, podvigom i krotošću poučavao narod Božiji, a Crkvu podizao i uređivao.

„Mnoštvo dela je ostavio ovaj čovek za sobom“, nastavlja jeromonah Ignjatije. „Retko koji podvižnik može da se uporedi s njim: bio je i apologeta, i tumač Svetog Pisma. Pisao je besede na razne teme, koje se do danas, prema Ustavu, tokom bogosluženja čitaju u crkvi. Prisetimo se njegove predivne propovedi „Slovo na Vaskrs“, koja se po čitavom svetu neizostavno čita na taj praznik. Takvih beseda je mnogo. Ali verovatno najvažnije njegovo delo, ono sa čim imamo neposredni kontakt i što nam svima služi na spasenje, je Božanska liturgija svetog Jovana Zlatoustog.“

youtube/printscreen/Dok anđeli spavaju

 

Otac Ignjatije dalje objašnjava da Sveti Jovan nije bio njen tvorac u bukvalnom smislu. Bilo je pre njega podvižnika koji su sastavljali ovaj čin godinama i vekovima, ali se on istakao kao urednik – obnovio ju je i popravio, znajući već iz svog ličnog iskustva šta je neophodno Crkvi i čoveku, premda slabom, ali u potrazi za spasenjem.

„Od IV veka, ova liturgija se neodložno služi skoro na svim jezicima sveta. Na svim jezicima, na kojima se propoveda Pravoslavlje, služi se Božanska liturgija Jovana Zlatousto, i najčešće, tokom godine, ona nas okuplja sve zajedno oko Čaše sa Telom i Krvlju Hristovom“, ističe otac Ignjatije.

„Božanska liturgija je najvažnije bogosluženje u Crkvi. To je najvažniji događaj za čoveka koji je primio Krštenje i zalog je spasenja u Svetoj tajni Krštenja. Ona je tajna sjedinjenja sa Telom i Krvlju Hristovom, koje se odvija tokom Božanske liturgije“, piše jeromonah i nastavlja:

„Sa užasom vidimo kako mnogi hrišćani do danas nisu ovo razumeli i ne mogu spoznati. A mi ulažemo vrlo malo napora kako bismo ceo svet podučili koliko je učešće u Božanskoj liturgiji važno za spasenje duše svakog hrišćanina. Nema ništa važnije, ništa jače, od toga dana kada se sretnemo sa Gospodom našim Isusom Hristom i sjedinimo se sa Njim, nerazdvojno se stopeći sa Njim u molitvi i pričešću Svetim Hristovim Tajnama.“

Printscreen/Youtube/IstinoLjublje - dela Svetih otaca

 

Sveti Jovan Zlatousti je posebno govorio o pričešću. Govorio je da čovek, koji se pričešćuje, koji se sjedinjuje sa Hristom u pričešću, predstavlja telo, a to telo zadobija Glavu. To jest, čovek koji se ne pričešćuje Telom i Krvlju Hristovom, ne može biti potpuni čovek i hrišćanin. On je kao telo bez glave.

„Svi smo mi telo Hristovo, a Glava nam je Hristos — sjedinjujući se sa Njegovom Božanskom Krvlju, kojom je On oprao naše grehe i iskupio ovaj svet — tu Krv nam Gospod daje danas, vraća je, da bismo se slili sa Njim u celosti. Kada čovek voli nešto u ovom svetu, ili nekog čoveka, ili neku pojavu, on kao da se stapa sa predmetom svoje ljubavi, teži da postane jedno telo sa njim“, objašnjava otac Ignjatije i dodaje da su tako i hrišćani pozvani da teže stapanju sa Hristom u tajni pričešća Telom i Krvlju Hristovom.

To je, sa jedne strane, prosto, a sa druge strane, nedostižno. Za to su neophodni smirenje, ljubav, krotost i poslušanje Crkvi Hristovoj, slično onom koje je sav život projavljivao Božanski Učitelj, čija su zlatna usta propovedala istinu i spasenje.

SPC

 

„Svetitelj nam govori da tokom liturgije, iz oltara, kao iz raja, ističu reke Božanske Istine, i oko tog izvora se okupljaju anđeli, pritiču, kao što se oko životvornog izvora tiskaju jeleni u pustinji“, piše jeromonah Ignjatije i nastavlja u istom duhu:

„Tako se skupljaju anđeli, arhangeli, sveti i svi mi, zajedno sa njima, oko tog izvora, da se napojimo Božanskom istinom, da se okrepimo, da se naša iznurena duša, što je presahnula u pustinji greha, izranjavana đavolskim strelama, napije te Božanske vode — Krvi Hristove, Njegovog Tela, i da bi živela, bila živa u Životu Večnom, i bila nerazdvojna sa Hristom i svim svetima. Jovan Zlatousti daje i takav primer hrišćanima, kojima Gospod dozvoljava da se ustima svojim dotiču Njegovog Tela.“

youtube/printscreen/Dok anđeli spavaju

 

Jeromonah Ignjatije dalje podseća: „On govori, dok se obraća pričasnicima: pričestivši se Telom i Krvlju Hristovom, postajete poput lavova, kojih se đavo boji, i od kojih njegove sluge beže u užasu i strahu. Eto kakva sila i kakva nepobediva blagodat je data svima nama, hrišćanima, i koliko snage, energije, koliko podviga je izdržao Jovan Zlatousti, da bi do nas, gluvih, buntovnih, kolebljivih, kukavički malodušnih, ali ipak željnih spasenja, doneo ovu istinu.“

Na kraju, otac Ignjatije zaključuje: „Sjedinivši se sa Telom i Krvlju Hristovom, uznosićemo hvalu Spasitelju našem Gospodu Isusu Hristu, kao što je činio i Sveti Jovan Zlatousti, sa njegovim zlatnim ustima.“

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara