Rakitina želja je da ovu deonicu pređe od 23. decembra do 25. januara.
Mitar Rakita iz Šipova odlučio je da, u saradnji sa Humanitarnom organizacijom "Svi za Kosmet", podrži srpski narod na Kosovu i Metohiji tako što će šetati od Šipova do Hilandara i tako prikupljati novac za najmlađe!
Njegova želja je da ovu deonicu pređe od 23. decembra do 25. januara.
- Pozivamo vas da budete uz Mitra na njegovom putu! Podržite ovaj plemenit poduhvat sponzorstvom (minimalno 0,10 centi po kilometru) ili donacijom po želji - poručili su u HO "Svi za Kosmet". Sve dodatne informacije mogu se dobiti na www.svizakosmet.org.
O organizaciji
Humanitarna organizacija “Svi za Kosmet” 2008. godine počela je da deluje u Beogradu kao Nezavisna asocijacija studenata Beograd. Osnovni zadatak je da materijalno i moralno podrži srpski narod, Narodne kuhinje, kao i srpske svetinje na Kosovu i Metohiji.
Wikipedia
Visoki Dečani
Od 2008. godine organizuje redovna humanitarno-poklonička putovanja na Kosovo i Metohiju. Od 2014. godine organizuje praznične akcije sa akcentom na podelu paketića, a od 2018. godine i humanitarne događaje “Igraj za Kosmet”.
Širom Srbije ima postavljene i humanitarne donatorske kutije, koje su takođe način kako se može pomoći Srbima sa Kosova i Metohije. Svake godine pred početak školske godine organizuje i akciju prikupljanja školskog pribora za mališane iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji.
Uz sve to, često organizuje namenske akcije tokom kojih okupi na hiljade donatora kojima se ovom prilikom zahvaljuje na poverenju.
Dobitnici su brojnih zahvalnica i nagrada, a odlikovani i arhijerejskom Gramatom Eparhije raško-prizrenske.
Eparhija raško-prizrenska oštro reaguje na poziva na nasilje visokog funkcionera stranke "Nova kosovska alijansa", upozorivši na posledice prećutnog odobravanja ovakve retorike u društvu koje tvrdi da teži evropskim vrednostima.
Hrišćani, a naročito pravoslavci, veruju da su iskrene molitve upućene Majci Božijoj one koje se najbrže ostvaruju. Bogorodica je Hristu najbliža, te zato njene reči imaju veoma veliku moć i Sin ispunjava.
Između kafe i sudskog procesa – stanovnici ovog grada, gde su linije razdvajanja ne samo fizičke, već i duhovne, opstaju, bez obzira što svako od njih lako može postati junak Kafkinog romana.
Srpske pravoslavne svetinje i spomenici u Prizrenu sačinjavaju sistematizovan skup verskih, kulturnih i istorijskih objekta koji su u različitim istorijskim periodima, stvarani, devastirani i ponovo obnavljani.
Patrijarh Porfirije i episkop Irinej govorili su o nadi, vaskrsenju i pobedi vere na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save pred hiljadama vernika okupljenih u Hramu na Vračaru.
Nekada obavezan na trpezama posle nedeljne liturgije i prazničnih ručkova, ovaj jednostavan kolač vraća miris starinskih kuhinja – sočan, mekan i neodoljivo domaći desert koji osvaja na prvi zalogaj.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Verni narod prisustvovao osvećenju lokacije za budući hram Svetog Save - konaci po uzoru na srpsku carsku lavru stvoriće svetogorsku atmosferu u celom kompleksu.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U besedi za Nedelju četvrtu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako vera čoveka ne odvaja od iskušenja, već ga kroz njih vodi ka duhovnoj pobedi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Simeona po starom i Svetog apostola Simona Zilota po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Gospu Trsatsku, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
