Rakitina želja je da ovu deonicu pređe od 23. decembra do 25. januara.
Mitar Rakita iz Šipova odlučio je da, u saradnji sa Humanitarnom organizacijom "Svi za Kosmet", podrži srpski narod na Kosovu i Metohiji tako što će šetati od Šipova do Hilandara i tako prikupljati novac za najmlađe!
Njegova želja je da ovu deonicu pređe od 23. decembra do 25. januara.
- Pozivamo vas da budete uz Mitra na njegovom putu! Podržite ovaj plemenit poduhvat sponzorstvom (minimalno 0,10 centi po kilometru) ili donacijom po želji - poručili su u HO "Svi za Kosmet". Sve dodatne informacije mogu se dobiti na www.svizakosmet.org.
O organizaciji
Humanitarna organizacija “Svi za Kosmet” 2008. godine počela je da deluje u Beogradu kao Nezavisna asocijacija studenata Beograd. Osnovni zadatak je da materijalno i moralno podrži srpski narod, Narodne kuhinje, kao i srpske svetinje na Kosovu i Metohiji.
Wikipedia
Visoki Dečani
Od 2008. godine organizuje redovna humanitarno-poklonička putovanja na Kosovo i Metohiju. Od 2014. godine organizuje praznične akcije sa akcentom na podelu paketića, a od 2018. godine i humanitarne događaje “Igraj za Kosmet”.
Širom Srbije ima postavljene i humanitarne donatorske kutije, koje su takođe način kako se može pomoći Srbima sa Kosova i Metohije. Svake godine pred početak školske godine organizuje i akciju prikupljanja školskog pribora za mališane iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji.
Uz sve to, često organizuje namenske akcije tokom kojih okupi na hiljade donatora kojima se ovom prilikom zahvaljuje na poverenju.
Dobitnici su brojnih zahvalnica i nagrada, a odlikovani i arhijerejskom Gramatom Eparhije raško-prizrenske.
Eparhija raško-prizrenska oštro reaguje na poziva na nasilje visokog funkcionera stranke "Nova kosovska alijansa", upozorivši na posledice prećutnog odobravanja ovakve retorike u društvu koje tvrdi da teži evropskim vrednostima.
Hrišćani, a naročito pravoslavci, veruju da su iskrene molitve upućene Majci Božijoj one koje se najbrže ostvaruju. Bogorodica je Hristu najbliža, te zato njene reči imaju veoma veliku moć i Sin ispunjava.
Između kafe i sudskog procesa – stanovnici ovog grada, gde su linije razdvajanja ne samo fizičke, već i duhovne, opstaju, bez obzira što svako od njih lako može postati junak Kafkinog romana.
Srpske pravoslavne svetinje i spomenici u Prizrenu sačinjavaju sistematizovan skup verskih, kulturnih i istorijskih objekta koji su u različitim istorijskim periodima, stvarani, devastirani i ponovo obnavljani.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Tokom krštenja beogradskog studenta 1980. godine, na njegovoj glavi se, pred svedocima i objektivom, pojavio neobičan znak - događaj koji se i danas pamti kao jedno od najupečatljivijih svedočenja sa Svete gore
Jedna jevanđeljska misao, u tumačenju Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, postaje merilo unutrašnje iskrenosti i granica između ispovedanja i formalnosti.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Grigorija Bogoslova po starom i Svetog Parfenija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Blaženog papu Pija IX, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Svetogorski podvižnik objašnjava zašto naše reči često povređuju i kako male greške u komunikaciji mogu da ostave dugotrajan trag, čak i kada ne želimo da naudimo.
