ŽIVOT U OKOVIMA NEIZVESNOSTI: Kosovska Mitrovica - grad mostova, podela, suđenja i snažne vere

Ako u “Google” pretraživač upišete „Kosovska Mitrovica“, prve reči u rezultatima pretrage će nesumnjivo biti: „uhapšen“, „pritvoren“, „saslušan“, „spisak“, „bojkot“, „izolacija“, „suđenje“. Malo dalje, posle osnovnih podataka o stanovništvu, čitate: „podeljeno na dva dela“ – odmah posle fotografije čuvenog mosta na Ibru, koji je simbol podele. Mostovi su često služili kao granice ne samo u fizičkom, već i u duhovnom smislu. Granica na ovom mostu na Ibru je kao princip, uverenja koja kršite kada pređete na drugu stranu. Tako ispada u našem srpskom slučaju da moramo da biramo neka rešenja kako ne bismo narušili duhovne granice i sopstvene principe. U Mitrovici se to posebno oseća.

SASA DJORDJEVIC / Sipa Press / Profimedia

 

– Moj otac je jedan od uhapšenih. Albanci su ga uhvatili dok je prolazio punkt između srpskog i „kosovskog“ dela grada. Zgrabili su me, stavili mi lisice i uvukli u auto. Optužili su ga da je učestvovao u ratu 1999. godine na srpskoj strani (na kojoj bi se Srbin još borio?), spisak „zverstava“ predstavljen je na čak sto stranica, ne znam koliko „svedoka“ pronađeno. Skoro da smo prestali da verujemo da će izaći iz zatvora. Ni dokazi o nevinosti nisu pomagali: ni to što nije bio komandant vojne jedinice, ni to što je 25 godina išao svojoj kući koja je sada na albanskoj strani – ništa. Odjednom se našao na listi „ratnih zločinaca“… Međutim, izgleda da je svako od nas na ovim listama, zar ne? – kaže devojka sekretarica, sipajući kafu u šoljice u kabinetu rektora Prištinskog univerziteta, koji se sada preselio u Kosovsku Mitrovicu. Govori mirno, tiho. Ovo je njeno „zaista?..“ zaglavljeno u njenom grlu kao talog gorke kafe.

Printscreen/Youtube/Humanitarna Organizacija Kosovsko Pomoravlje

 

U prepodnevnim časovima na predavanjima na fakultetu je malo studenata iz Kosovske Kamenice, Gračanice i drugih sela i gradova sa druge strane mosta: autobuska linija koja povezuje južni deo Kosova i Metohije sa Mitrovicom bez ikakvog objašnjenja je prestala da radi. Koliko je posla bilo potrebno da se ova linija obnovi pre 20 godina, koliko je pregovora bilo potrebno da se novi vlasnici ubede da studenti treba da studiraju na univerzitetu. Sada se, čini se, opet sve srušilo.

– O! „Privremeno rešenje“ je pronađeno! Od sutra će biti lakše“, kaže jedan od studenata. Svako rešenje ovde je privremeno.

Ovaj student je takođe „u procesu“, takođe optužen. Albanci su ga tukli na ulici kada je prelazio određene „crte“ koje, po Albancima, nije imao pravo da pređe.

Samo sam hteo da idem u prodavnicu – kaže on.

Printscreen/Youtube/Humanitarna Organizacija Kosovsko Pomoravlje

 

Ali pošto je pobedio on, a ne oni, proces će biti kraći. Možda će čak biti oslobođeni. Možda. Ali nije izvesno. Nije bezbedno biti Srbin na Kosovu.

Poslednjih godina svaki Srbin na Kosovu i Metohiji, ne samo u Mitrovici, može da postane učesnik u bilo kom političkom ili bilo kom drugom procesu, i naravno, kao optuženi. Sve je kao u Kafkinom „Procesu“: ne znaš za šta si optužen, zašto te vuku po sudovima, šta je tvoja krivica, jednostavno si kriv, to je sve. Dokažite svoju nevinost, lupajte glavom o zid, apelujte na advokate, zdrav razum, logiku - beskorisno je. Za samo godinu dana više od 20 ljudi u mitrovačkom kampusu osećalo se kao junaci Kafkinog romana, a „Proces“ će se, po svemu sudeći, proširiti.

ARMEND NIMANI / AFP / Profimedia

 

„Živimo u Kafki“, tužno se šale studenti. Humor, iako mračan, jedna je od odbrana od ludila. Ne postoji nijedna osoba u Mitrovici koja se nije upoznala sa „Procesom“ – bilo lično ili preko rođaka ili prijatelja.

Kada je reč o studentskom životu u Mitrovici, student su veseli ljudi, kako god da ih okrenete. Kako god zatvorite autobuske linije, ipak će naći razloga za smeh, ne mogu dugo da budu tužni. Razgovori na ulici, šale, šetnje, muzika, kafići, pesme - grad to posmatra sa svojih otrcanih balkona, a svaki novi autobus koji stiže je kao poseta nevinom čoveku koji sedi u zatvoru. Takve posete donose radost.

ARMEND NIMANI / AFP / Profimedia

 

Student medicine kaže:

– Stiče se utisak da je glavna aktivnost dragih komšija Albanaca, koji sede u novim kafićima otvorenim u srpskom delu Mitrovice, ispijanje kafe i provociranje prolaznika. Ujutru sam otišao u crkvu, a oni su već bili u kafiću. Pa, ne može biti da sedite i pijete od ranog jutra! Kafana ih je puna stalno, po ceo dan, i dalje isti ljudi. Da li su plaćeni da sede ovde i dokazuju svoje prisustvo? Odvratno je šetati tamo: bilo da ste devojka ili majka sa decom, uvek se nađe neki gadan komentar na vas. Sada to izbegavam – kaže ovaj student.

Svi studenti govore slične stvari, ali dodaju:

Ovo je normalna situacija za Kosovo i Metohiju. Sve naše teškoće, strahovi, brige i 'situacija'

Novi albanski supermarket okrenut je ka spomeniku svetom knezu. Srbi ne idu u samoposlugu... Studenti idu kući, pa se vraćaju da uče – „privremeno rešenje“ dozvoljava da se to desi. „Proces“ je u toku. Čitajući Kafku.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara