Nakon poslednjih izjava albanskih zvaničnika o "etničkom čišćenju" Srba sa Kosova i Metohije i tvrdnji da se u srpskim crkvama skriva oružje, Eparhija raško-prizrenska je reagovala upozoravajući na opasnost širenja lažnih informacija koje pogoršavaju međunacionalnu i versku tenziju u ovom delu Balkana.
Posle čestih verbalnih napada na Srpsku pravoslavnu crkvu, neretkih skrnavljenja hramova i uskraćivanja verskih sloboda, poput nedavnog hapšenja Srba posle ktitorske slave u Visokim Dečanima, Eparhija raško-prizrenska saopštila je da je veoma zabrinuta zbog novih izjava albanskih zvaničnika u Prištini da Kosovo i Metohiju treba etnički očistiti od Srba.
U tim neosnovanim optužbama, kako Eparhija navodi, posebno uznemiruju tvrdnje prištinskih institucija da se u srpskim crkvama skriva oružje, te da je crkva “glavni organizator nasilja nad Albancima”.
Eparhija raško-prizrenska ističe da ovakve optužbe ne doprinose smirivanju situacije, već podstiču etničku i versku netoleranciju na Kosovu i Metohiji.
Povodom poziva da je Srpska pravoslavna crkva bila glavni organizator nasilja nad Albancima, uz poziv da Srbe treba etnički očistiti sa Kosova i Metohije, iz Eparhije ističu da SPC na Kosovu i Metohiji nikada nije podržavala nasilje i rat, i štaviše, bila je aktivno angažovana protiv svakog vida oružanog sukoba, o čemu postoje mnoge izjave u kontaktima sa brojnim međunarodnim zvaničnicima koji su duboko cenili stav Srpske pravoslavne crkve i posećivali manastire, insistirajući na njihovoj zaštiti.
“Štaviše, u nekim manastirima, kao što je manastir Visoki Dečani, monasi su pružali zaštitu albanskim civilima tokom oružanog sukoba 1999. i organizovali humanitarnu pomoć sa pravoslavnom humanitarnom organizacijom IOCC iz SAD. Manastir je bio utočište posle rata za brojne Srbe prognanike i Rome koji su proterivani, o čemu su pisali i izveštavali međunarodni mediji, a o pomoći Albancima bilo je i ličnih svedočenja”, navodi se u reakciji Eparhije raško-prizrenske.
Što se tiče druge izjave da se u srpskim pravoslavnim crkvama skriva oružje i da treba postaviti pitanje kakvi ljudi žive tamo, iz Eparhije ukazuju da je reč o već više puta ponavljanoj kleveti, kao i da je ova tvrdnja demantovana od strane KFOR-a, a takozvana kosovska policija nikada nije potvrdila ni dokazala ove besmislene tvrdnje.
U slučaju tragičnog incidenta kod manastira Banjske u jesen 2023. godine, policija i EULEKS su potvrdili da je svo oružje koje je nađeno na širem prostoru manastira bilo odbačeno kada se grupa naoružanih Srba povlačila preko manastira i privremeno boravila u objektu van manastirskih zidova. Istragom je ustanovljeno, a potom potvrđeno i u konačnom izveštaju kosovske vlade o slučaju Banjska, da u manastiru nije pronađeno nikakvo skladišteno oružje, niti se pominje bilo kakva umešanost manastira i Crkve u ovaj tragičan događaj”, podvlače u Eparhiji.
Upozoravaju da širenje ovakvih lažnih informacija predstavlja deo kampanje neodgovornih lica iz kosovske javnosti koji podstiču versku i etničku mržnju, jer svesno šire netačne informacije koje nikada nije potvrdila ni vlada u Prištini, ni takozvana kosovska policija, a o čemu su veoma dobro obavešteni predstavnici KFOR-a, EULEKS-a i međunarodni predstavnici.
“Širenje ovakvih informacija ne doprinosi smirivanju situacije i podstiče etničku i versku netoleranciju na Kosovu i Metohiji, što nije u interesu ni Srba ni Albanaca na ovom prostoru. Naša Crkva je u poslednjih trideset godina neprestano pozivala na mirno rešavanje svih problema na ovom prostoru, u skladu sa učenjem Jevanđelja”, poručuju iz Eparhije.
Na dan kada se SPC molitveno seća Prepodobnog Ilariona Velikog, episkop novobrdski Ilarion obeležio je svoj imendan u pobožnoj atmosferi svetinje nadomak Gnjilana, gde je podsetio vernike da u ljubavi prema bližnjem pronalazimo put do večnog života.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Vernici iz Srbije, Crne Gore i rasejanja okupili su se u duhovno uzvišenoj atmosferi Visokih Dečana kako bi zajedno proslavili ktitorsku slavu u molitvenom prisustvu episkopa i mitropolita.
Monahinja Marija iz manastira Beška na Skadarskom jezeru, sestra Dragutina Lalatovića, jednog od uhapšenih mladića na slavi manastira Dečani, poručila je da je hapšenje test vere. Ona je istakla da Dragutin, poznat po humanitarnom radu i podršci srpskom narodu na Kosovu.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Incident u Severnoj Mitrovici izazvao je buru u javnosti i oštar odgovor Crkve, koja upozorava na rastuće pritiske nad Srbima na Kosovu i apeluje da hitno reaguju kako bi se sprečila dalja eskalacija.
Poziv na rušenje saborne crkve u Prištini izazvao je duboku zabrinutost među Srbima i svim onima koji veruju u očuvanje kulturnog nasleđa, dok Eparhija raško-prizrenska oštro osuđuje ovaj ekstremistički čin.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da je reč o protivpravnoj i opasnoj odluci jednonacionalnog suda i pozvao vernike i verske vođe širom regiona na molitvu i odbranu mira, pravde i srpskog identiteta u Bosni i Hercegovini
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
U kratkoj, ali nemilosrdno preciznoj pouci, veliki duhovnik pokazuje kako čovek, bežeći od blagodarnosti, sam sebi zatvara vrata smisla – i zašto se Bogu najčešće vraćamo tek kada nas život pritisne do kraja.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
