Pozivajući nas da ga sledimo sa krstom, Gospod bliže određuje sam put, odstranjujući glavne prepreke na njemu, i to ne spoljašnje, nego unutrašnje, koje se korene u čovekovom srcu.
Ako hoćeš da ideš za mnom – kao da govori – prvo, nemoj žaliti sebe. Jer, ko bude žalio sebe – pogubiće sebe. Drugo, ne vezuj se ljubavlju za stvari, jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi? Treće, ne ustručavaj se zbog onoga što će reći ili zbog toga kako će na tebe gledati drugi, jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovom grešnom i preljubotvornom, i Sin će se Čovečji postideti njega kada dođe u slavi Oca svoga sa svetim anđelima.
Samožaljenje, ljubav prema imanju i stid pred licem čovečijim jesu tri glavna lanca kojima se čovek drži u okvirima nebogougodnog života, na putu strasti i greha. Oni su glavna prepreka koja ometa obraćenje grešnika. Oni su glavni predmet duhovne borbe u čoveku koji se kaje i koji je već počeo da prinosi plodove pokajanja.
Dok se te veze ne pokidaju, nema mnogo izgleda na hrišćanski život. Naime, sve dotle on će biti pun saplitanja i padova, ako i ne uvek spoljašnjih, a ono svakako unutrašnjih. Stoga, neka svako na sebe pogleda pažljivo. Ako u sebi nađe nešto od rečenoga, neka se potrudi da se oslobodi, inače neka se ne nada da će dospeti do savršenstva u Hristu, makar po spoljašnjosti i bio sasvim ispravan.
Sveti Teofan ističe da Božje traganje nije samo fizičko pronalaženje onih koji su zalutali, jer Gospod zna sve, već je to poziv na slobodno pokajanje. Grešnici moraju sami da prepoznaju bezdan greha i da se vrate Bogu od svoje volje. Pokajanje nije nešto što se može nametnuti spolja, kroz zapovesti ili naredbe, već je to proces u kojem Gospod koristi sve okolnosti života – sve radosti i tugu, susrete i reči – kako bi nam pomogao da se urazumimo i prepoznamo ozbiljnost svog stanja. Međutim, Sveti Teofan upozorava da mnogi ljudi, uprkos Božjoj milosti, ostaju ravnodušni i ne prepoznaju poziv na obraćenje.
U svojoj knjizi za 29. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik otkriva ključne korake za duhovnu borbu – samostešnjivanje kroz ispunjavanje Božijih zapovesti i suzbijanje poročnih želja.
U svojoj knjizi za 29. nedelju po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća na to da je blagodarnost Bogu ključ i u trenucima patnje, jer iskušenja života vode ka večnom blaženstvu ako ih prihvatimo s verom i nadom.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi 30. ponedeljka po Pedesetnici podseća nas na snagu nade u Gospoda, koji nas nikada ne ostavlja, čak ni u trenucima kada ne vidimo izlaz iz teškoća.
