Borite se da uđete na uska vrata (Lk.13,24). Uska vrata označavaju život u kome se ne popušta svojoj volji, svojim željama i ugađanju sebi. Široka, pak, vrata znače život po svim pokretima i stremljenjima strasnog srca, bez i najmanjeg uzdržanja. Na taj način, vrata u Carstvo jesu samostešnjivanje.
Stešnjuj sebe u svemu, pa će izgledati kao da guraš i upireš o vrata kako bi ih otvorio i provukao se kroz njih. Kako, međutim, i čime sebe stešnjavati? Zapovestima Božijim koje su suprotne strasnim pokretima srca.
Kada počinješ da se gneviš na nekoga, seti se Gospodnje zapovesti: Ne gnevite se, i stesni svoje srce. Kada se jave bludne misli, seti se zabrane da se žena pogleda sa željom, i pritesni svoju pohotu. Kada ti dođe da nekoga osudiš, seti se reči Gospodnje da je nebeski Sudija neumoljiv prema onima koji osuđuju, i pritesni svoju nadmenost.
Tako postupaj u odnosu na svaki poročan pokret u srcu. Saberi protiv svakog od njih izreke iz Božanskog Pisma i drži ih u sećanju. Čim iz srca iziđe bilo kakva rđava želja, posegni za izrekom koja joj je suprotna i veži je. Ili, unapred veži sve svoje želje i pomisli Božanstvenim rečima i hodi u njima.
Tada ćeš biti kao okovan. Međutim, u tim okovima se nalazi sloboda ili slobodni put u Carstvo Božije.
U svojoj pouci za 28. petak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik ističe ključne posledice zanemarivanja Božijeg u odnosu na zemaljske vrednosti, ukazujući na opasnost od duhovne erozije i sekularizacije društva.
Sveti Teofan upućuje na to da i današnji ljudi, poput nevernika svih vrsta, često grade sisteme verovanja zasnovane na izmišljenim teorijama, koje se smatraju nepobitnim. On se posebno osvrće na savremene teorije o postanku sveta, koje su, prema njegovom mišljenju, slične snovima ili izmišljenim pričama. Umesto da se upuštamo u opovrgavanje svake pojedinosti ovih teorija, potrebno je samo reći da su one "san", jer su sve njihove temelje i zaključci zapravo ništavni i nesposobni da izdrže ozbiljan razmatranje.
Sveti Teofan ističe da su upravo prekomerni užici i zabrinutost za svetovne stvari najveći neprijatelji molitve, jer nas odvode od unutrašnje pažnje i pripravnosti za susret sa Gospodom. Gospod nas poziva da budemo budni i da molitvom čuvamo svoja srca, jer, kako svetac kaže, poslednji dan sveta ili našeg života dolazi iznenada, kao lopov. Stoga, treba da živimo sa stalnim oprezom, ne dozvoljavajući da brige i telesni užici preplave naš duh. On ne zabranjuje rad, hranu i vino, ali nas savetuje da sve to činimo sa umerenošću, čuvajući slobodu srca od težine i vezanosti za materijalno.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 29. petak po Pedesetnici otkriva kako svaka rđava misao može postati početak duhovnog pada, zašto je važno odbaciti ih odmah i kako čovek sam odlučuje kome će otvoriti svoje srce – Gospodu ili neprijatelju.