Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 29. petak po Pedesetnici otkriva kako svaka rđava misao može postati početak duhovnog pada, zašto je važno odbaciti ih odmah i kako čovek sam odlučuje kome će otvoriti svoje srce – Gospodu ili neprijatelju.
Satana je ušao u Judu i naučio ga da izda Gospoda. On se saglasio i izdao ga (Lk. 22,3-4).Satana je ušao zbog toga što su mu bila otvorena vrata. Inače, naša unutrašnjost je uvek zaključana. I sam Gospod stoji izvan i kuca da mu se otvori. A čime mu se otvara? Saosećanjem, naklonošću, saglasnošću. Satana, međutim, ulazi kod onoga kod koga sve to naginje na njegovu stranu.
Gospod, opet, ulazi kod onoga koji Njemu naginje. Za ulazak satane, a ne Gospoda, kriv je sam čovek. Ne popuštaj mislima koje su ugodne satani, ne saosećaj se njima, ne upravljaj se po njihovim savetima, i ne saglašavaj se sa njima. Tada će satana obilaziti okolo, i najzad – otići, budući da mu nije data vlast ni nad kim. Onaj nad kim on vlada, sam mu se daje u ropstvo.
Početak čitavom tom zlu jesu misli. Ne dozvoljavaj da tobom ovladaju rđave misli, i uvek će za satanu tvoja vrata biti zaključana. U vezi sa nailaženjem rđavih misli, ne može se ništa učiniti. Bez njih nije niko na svetu. Tu nema nikakvog greha. Progoni ih i – svemu je kraj. Kad ponovo dođu, opet ih progoni – i tako čitav život. Ukoliko, pak, primiš pomisli i počneš da se zanimaš njima, neće biti čudno ako se javi i saosećanje prema njima. Tada će one postati još nametljivije.
Posle saosećanja doći će i rđave namere i podsticaj na rđava dela. Neodređene i neoformljene namere usmeriće se, zatim, ka pojedinačnim stvarima ili licima. Započeće izbor, koji prati saglašavanje i revnost – i eto već greha u unutrašnjosti! Tu su vrata srca otvorena širom. Čim se samo obrazuje saglasnost takve vrste, satana uskače unutra i počinje sa tiranisanjem. Tada bedna duša, kao sužanj i kao tegleća životinja, biva gonjena i iscrpljivana u vrešenju nepriličnih dela. Da ona, međutim, nije primila rđave misli, ne bi bilo ni nesreće.
Smrt ne bira trenutak, a račun života svodi se zauvek. Sveti Teofan Zatvornik nas 28. subote po Pedesetnici opominje da je svaki čas prilika za buđenje duše i pripremu za ono što dolazi posle – jer zapečaćeno će biti ono što smo sami stekli.
Na početku hrišćanske ere vera se širila kroz propoved, a ljudi su dolazili u crkvu i živeli po hrišćanskim vrednostima. Međutim, Sveti Teofan primećuje da je u njegovom vremenu situacija značajno promenjena. On ističe da je danas, u društvu, hrišćanski duh slabljen uvođenjem nehrišćanskih principa u obrazovni sistem i društvene običaje. Ovi uticaji, kaže Sveti Teofan, ometaju duhovni razvoj mladih i vode ih od vere, što doprinosi smanjenju broja "izabranih" — onih koji zaista žive hrišćanskim životom.
Sveti Teofan upozorava da "sve teče ka svome kraju" i ističe da živimo u svetu u kojem ništa nije stalno. Čovek, u svom trudu za sticanje materijalnih dobara i postizanje spoljašnje sigurnosti, često postaje zaslepljen i zaboravlja da je pravi cilj duhovni rast i spasenje, a ne spoljašnji uspeh. On poziva verne da se uzdaju u Boga i ne slede privremene vrednosti. Sveti Teofan nam poručuje da molimo Gospoda da nam otvori oči, da vidimo istinu o svetu i o sebi, kako bismo razumeli prolaznost svega i okrenuli se onome što je večito i nepromenljivo.
Sveti Teofan ističe da su upravo prekomerni užici i zabrinutost za svetovne stvari najveći neprijatelji molitve, jer nas odvode od unutrašnje pažnje i pripravnosti za susret sa Gospodom. Gospod nas poziva da budemo budni i da molitvom čuvamo svoja srca, jer, kako svetac kaže, poslednji dan sveta ili našeg života dolazi iznenada, kao lopov. Stoga, treba da živimo sa stalnim oprezom, ne dozvoljavajući da brige i telesni užici preplave naš duh. On ne zabranjuje rad, hranu i vino, ali nas savetuje da sve to činimo sa umerenošću, čuvajući slobodu srca od težine i vezanosti za materijalno.
Od 10. januara do Bogojavljenja traje vreme koje narodna tradicija povezuje sa prisustvom nečistih sila, dok teolozi i sveštenici ukazuju na značaj božićne radosti i duhovnog smisla ovog perioda.
U selu Mešinci kod Čačka, Slobodan i Slađana sa svoje troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
U tišini manastirskih zidina otkrio kako je pronašao put ka duhovnom prosvetljenju i izlečenju duše.
U ovom Jevanđelju se pripoveda o tome kako se Juda dogovorio sa prvosveštenicima da izda Isusa Hrista.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 29. petak po Pedesetnici otkriva kako svaka rđava misao može postati početak duhovnog pada, zašto je važno odbaciti ih odmah i kako čovek sam odlučuje kome će otvoriti svoje srce – Gospodu ili neprijatelju.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj pouci za 24. subotu po Pedesetnici ukazuje na neprolaznost apostolskog učenja i opasnost od ljudske mudrost koja je prožeta gordošću, samoljubljem i oslanjanjem na sopstveni um, bez oslanjanja na Božiju istinu.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Sveti Teofan Zatvornik za 21. ponedeljak po Pedesetnici u svojoj knjizi, osvetljava unutrašnju borbu između spoljašnje časti i iskrene vere kroz priču o Simonu fariseju i grešnici koja prilazi Hristu. Spoljašnja dela mogu doneti osećaj samopravednosti, ali samo iskreno pokajanje i unutrašnja posvećenost približavaju nas Bogu.
Sveti Teofan Zatvornik, na 13. četvrtak po Pedesetnici, upozorava na brojne opasnosti duhovnog pada, uključujući grehe protiv Duha Svetoga, i ističe očajanje, zavist, upornost u grehu i nenadanje u Božiju milost kao puteve koji vode u propast.
Od 10. januara do Bogojavljenja traje vreme koje narodna tradicija povezuje sa prisustvom nečistih sila, dok teolozi i sveštenici ukazuju na značaj božićne radosti i duhovnog smisla ovog perioda.
U selu Mešinci kod Čačka, Slobodan i Slađana sa svoje troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
U tišini manastirskih zidina otkrio kako je pronašao put ka duhovnom prosvetljenju i izlečenju duše.
U ovom Jevanđelju se pripoveda o tome kako se Juda dogovorio sa prvosveštenicima da izda Isusa Hrista.
U tišini manastirskih zidina otkrio kako je pronašao put ka duhovnom prosvetljenju i izlečenju duše.
Ove utešne reči iz Svetog pisma su dobrodošle u situacijama kad se osetimo usamljeno i odbačeno.
Naročito je lepa unutrašnjost, kada podignete pogled prema njenom tornju koji iz te pozicije izgleda kao optička iluzija.
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Istražujući porodičnu lozu, Lazar, koji sada živi na relaciji Krf-Beograd, saznao je da potiče od Mrnjavčevića. Taj put traženja sebe, bio je poprilično težak za njega, bio je prava borba u kojoj je nekad želeo i da se preda, ali na kraju se, ipak našao. Kaže da je krštenjem osetio istinsku sreću i osećaj pripadanja.
Na sastanku crkvenih i državnih lidera razmatrana je presuda koja bi mogla izazvati podele među vernicima, uz odlučan stav o očuvanju kanonskog poretka.
