Prizor je činio veliki broj duša preminulih, svetaca, a zajedno sa njima bili su anđeli.
Sveštenik, pripremajući liturgiju, pominje imena živih i mrtvih tokom proskomidije.
Imena pokojnika se spominju nakon čitanja Jevanđelja i na određene dane, a priča oca koji je preispitao svrhu ovog čina osvetljava razlog zbog kojeg se imena upokojenih ne zaboravljaju i iznova se pominju u molitvama.
Postoje i posebne zaupokojene liturgije. Služe se obično kada se upokoji neko od sveštenstva, monaštva, arhijereja ili crkvenih delatnika koji su mirjani.
Jednog dana, jedan jerej, čitajući mnoga imena, umorio se i zapitao se:
- Da li se spasu oni koje pominjem? Da li osećaju nešto? Da li nebo prepoznaje da se sada molim za one koji su otišli sa ove zemlje? Da li mrtvi dobijaju pomoć? - upitao se jerej.
Kasnije je tokom dana ovaj sveštenik osetio običan umor, oslonio se na zid, zatvorio malo oči i između sna i budnosti, sa budnošću uma, ali i umorom tela, podigao je oči ka gore i video nešto što mu je promenilo život.
Prizor je činio veliki broj duša preminulih, svetaca, a zajedno sa njima bili su anđeli.
- Uh, šta se ovo dešava? - uzviknuo je jerej.
I ispred Hristovog trona, bila je Prečista Bogorodica, u svojoj raskošnoj haljini, sa licem svetlim, pokazivala je duhove, gledala je ka Hristu i govorila mu:
- Sine moj i Bože moj, za sve ove ja posredujem. Primi glasove tvoje svete Crkve.
I tada su svi mrtvi počeli da pevaju:
- Bogorodice Djevo, raduj se, prepunila si milosti, Marijo… jer si rodila Spasitelja duša naših.
Zato je potrebno moliti se za upokojene. Mrtvi, kada se neprestano molimo, približavaju se Bogu i na kraju dosežu slavu, ukoliko ga ne poriču.
Snovi o umrlim osobama u islamu imaju višeslojna značenja, a islamski učenjaci kroz istoriju razvili su detaljna tumačenja ovih snova. Luksuz, zaborav i suvišni rituali zamenjuju molitve i dobra dela, narušavajući suštinu pravoslavne tradicije. Saznajte kako vratiti duhovnu dimenziju u sećanje na upokojne. Mnogi veruju da razbijeno ogledalo donosi nesreću, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava istinu o ovom starom verovanju i savetuje šta da učinite ako vam se dogodi da ga slomite. Mnogi se plaše da nose stvari pokojnika, verujući da one nose lošu energiju. Sveštenik Andrej Efanov razjašnjava ovu dilemu i otkriva šta Crkva zaista kaže o tome. Budi deo Religija.rs zajednice.
TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/ bg
SANJATE DA SE LJUBITE ILI ULAZITE U BRAK SA UPOKOJENIMA: Prema islamu ovo su korisna upozorenja koja ne smeju da se ignorišu
NAJČEŠĆI GRESI KOJI SRBI ČINE PREMA POKOJNICIMA: Zablude koje udaljavaju od pravoslavlja
DA LI RAZBIJENO OGLEDALO DONOSI NESREĆU? Sveštenik Andrej otkriva šta uraditi ako vam se to dogodi
DA LI NOŠENJE NAKITA PREMINULIH DONOSI NESREĆU ILI BLAGOSLOV? Otac Andrej osvetljava istine i zablude koje se prenose generacijama
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Posebno mesto u duhovnom životu ima zahvalnost Gospodu, čak i u trenucima kada nam se čini da za nju nema razloga.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Sveti Jakov bio je sin pravednog Josifa, zaručnika Presvete Bogorodice, i brat Gospodnji po telu, kako ga naziva crkveno predanje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Oci crkve kažu da je najveća prevara đavola to što je uspeo da ubedi čovečanstvo da ne postoji.
Snaga bogosluženja je nemerljiva, a iskustvo jednog đakona potvrđuje nemerljivu moć evharistije.
Sveštenik StevanJovanović je rekao da je post, pre svega, vežbanje u uzdržanju navodeći da su danas ta vežba i askeza potrebnije više nego ikada.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News