Žuti oreol i tri slava koji često vidimo u hrišćanskoj ikonografiji i oko glave Isusa Hrista nosi duboko simboličko značenje.
Oreol ili ninb označava svetlost koja okružuje božanske ili prosvećene ličnosti, označavajući njihovu svetost i bliskost sa Bogom. U kontekstu Isusa Hrista, žuti oreol simbolizuje božansku svetlost, koja svedoči o njegovoj svetosti i o tome da je on „svetlost svetu”, kako nas uči Evanđelje.
Osim što oreol predstavlja svetlost, unutar njega se često nalaze specifična slova, kao što su „O”, „O” i „N”. Ova tri slova imaju izuzetno značajno teološko značenje. Naime, "O” – omikron, "O” – omega i "N” – ni, zajedno čine frazu "ONAJ KOJI JESTE”.
Ove reči odnose se na ime koje je Bog otkrio Mojsiju u Drugoj Mojsijevoj knjizi (3, 14), kada je Mojsije pitao Boga za njegovo ime. Bog je odgovorio: "Ja sam onaj koji Jesam”, čime je otkrio svoju večnu, nepromenljivu prirodu.
Schutterstock
Žuti oreol označava svetlost
- To je ime Božje koje je Bog kazao Mojsiju na planini Horiv - objasnio je jednom prilikom otac Dejan na sajtu Svetosavlje.
Kroz ovu simboliku, žuti oreol i slova "OON” podsećaju na to da je Isus Hristos istovremeno i Bog i Čovek, i da nosi ime Božje – "Onaj koji jeste”, večno biće koje je došlo da donese svetlost, istinu i spasenje svetu. Isusova svetlost nije samo metafora; to je stvarna, duhovna svetlost koja osvetljava put vernicima i vodi ih ka večnom životu.
Schutterstock
Tri slova u oreolu na ikona Isusa Hristosa označava
Svetlost u oreolu Gospoda Isusa Hrista nije samo ukras na slikama, već duboko teološko značenje, koje nas podseća na to da je On Božiji Sin, nosilac večne svetlosti koja osvetljava svet. On je „Svetlost svetu”, kako nas Evanđelje svedoči, pozivajući nas da hodimo u toj svetlosti i živimo po njegovim učenjima.
Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udaljio se u pustinju, na obale Crvenog mora, gde je "kao zatvorenik" proveo dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje.
Ako je moguće gladnoga da nahrane, žednoga da napoje i sa svima da budu u dobrim odnosima što do njih stoji, govorio je starac Tadej o porodici koja je Bogu mila.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki ponedeljak, po starom i po novom kalendaru. Katolici slave Uskršnji ponedeljak, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
U liturgiji pred vernicimaNa liturgiji, poglavar SPC govorio je o Hristovom smirenom dolasku, opasnostima spoljašnje pobožnosti i zamci prilagođavanja vere sopstvenim merilima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U Jevanđelju po Mateju opisano je kako će Sin čovečiji razdvojiti ljude "kao pastir što razdvaja ovce od jaradi", te će jednima reći: "Hodite, blagosloveni Oca mojega", a drugima: "Idite od mene".
Deset dana po Vaznesenju Gospodnjem u Jerusalimu se začuo huk silnoga vihora. Silazak Svetoga Duha preobrazio je uplašene učenike u neustrašive apostole i označio rođenje Crkve.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
U pravoslavnom kontekstu, koren ovog izraza povezuje se sa grčkom rečju hagios, što znači sveti, kao i sa izrazom Hagion Oros, jednim od najvažnijih duhovnih središta pravoslavlja.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
