Najviša sudska instanca Grčke odbacila je žalbu sveštenika i potvrdila kaznu od četiri meseca zatvora zbog sek*ualnog uznemiravanja vernice tokom ispovesti, uz napomenu da su njegovi postupci grubo narušili njeno dostojanstvo i poverenje.
Vrhovni sud Grčke (Areopag) potvrdio je presudu kojom je sveštenik osuđen na četiri meseca zatvora zbog seksualnog uznemiravanja vernice tokom Svete tajne ispovesti. Sud mu je priznao olakšavajuću okolnost "dobrog ponašanja nakon izvršenja dela", ali mu je naloženo i plaćanje sudskih troškova.
Prema sudskim nalazima, incident se dogodio u kapeli u porti hrama u istočnoj Makedoniji. Tokom ispovesti, sveštenik je vernici H. F. stavio ruku ispod bluze i dodirivao joj grudi, potom je prstima dotakao genitalije, a nakon ispovesti je zagrlio i milovao po zadnjici, navodi grčki portal protothema.gr.
Osuđen je za narušavanje polne časti, a prvostepeni sud mu je izrekao kaznu zatvora od četiri meseca, uz trogodišnji uslovni otpust. Nakon toga, sveštenik se žalio Vrhovnom sudu, tvrdeći da presuda nije dovoljno obrazložena, ali su sudije odbacile taj argument.
Sud je naglasio da su njegovi postupci bili "izrazito provokativni i grubo su narušili dostojanstvo oštećene H. F, naročito zbog okolnosti pod kojima su se dogodili – tokom ispovesti, u uslovima tajnosti, uz zloupotrebu poverenja vernice". Takođe, odbijena je odbrana sveštenika da se oštećena nije protivila njegovim postupcima, jer je u iskazu pred sudom jasno navela da je bila u stanju šoka i straha, rekavši da se "zaledila" od užasa.
Peto krivično odeljenje Vrhovnog suda ocenilo je da osuđujuća presuda ispunjava sve pravne kriterijume, jer "jasno, potpuno i bez protivrečnosti opisuje činjenična dešavanja, dokazujući objektivnu i subjektivnu stranu krivičnog dela". Sud je takođe naglasio da podrška u vidu broja prisutnih u sudnici, koju je optuženi imao tokom suđenja, ne menja pravnu ocenu njegovih postupaka, kao ni činjenicu da je tek na sudu delimično priznao svoje postupke.
Iako sud nije našao dokaze da je izgovarao reči sa sek*ualnom konotacijom, ili da je ponavljao nedozvoljene dodire, presuda je potvrđena. Olakšavajuća okolnost priznata mu je na osnovu člana 84, stav 2a Krivičnog zakonika Grčke, koji se odnosi na "dobro ponašanje tokom dužeg perioda nakon izvršenja dela".
Ova presuda jasno pokazuje da nijedna pozicija u društvu, pa ni ona sveštenička, ne može biti opravdanje za nasilje i zloupotrebu poverenja. Žrtve takvih postupaka zaslužuju zaštitu, a pravda mora biti dosledna i nepokolebljiva.
Vernica koja je s podsmehom prišla Svetoj čaši postala je svedok nečega što je zauvek promenilo njen pogled na svetu Tajnu pričešća. Život prvih hrišćana je bio duboko prožet svešću o potrebi očuvanja moralne čistote. Sredstvo za očuvanje svetosti crkvene zajednice bilo je pokajanje, po rečima Svetog Jovana Preteče. Kako jedan Svetogorski starac kaže: "Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!” Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama i kulminira u Svetoj tajni ispovesti.
Shutterstock
Duhovna riznica
22:16 | 22.01.2025
PRIŠLA JE SVEŠTENIKU DA SE PRIČESTI, A ONDA SE OD ŠOKA ONESVESTILA: Otac Dimitrije otkriva koliko sumnja može biti pogubna
Duhovna riznica
19:45 | 27.01.2025
OD SVEŠTENIKA MOŽETE ZAHTEVATI OVO, A ON SE NEĆE NALJUTITI: Otac Stefan otkrio šta da radimo tokom ispovesti ukoliko smo nesigurni
Duhovna riznica
10:53 | 03.02.2025
OVIM SVEŠTENIKU ZADAJETE VELIKU BOL, A NEĆETE NIKAD ISPOVEDITI GREH: Vladika objasnio gde vernici greše prilikom ispovesti
Duhovna riznica
10:00 | 05.02.2025
DA LI JE MOGUĆE ISPOVEDITI SE PREKO INTERNETA: Sveštenik rešio svaku dilemu i baš iznenadio
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Najveće muslimansko hodočašće ove godine odvija se uz ratne tenzije, upozorenja zapadnih vlada i pojačane bezbednosne mere u Saudijskoj Arabiji.
Patrijarh moskovski i sve Rusije poručio je da sveta braća Slovenima nisu donela samo pismo, već dostojanstvo, kulturu i mogućnost da Hrista čuju na svom jeziku u vreme kada su ih mnogi smatrali ljudima drugog reda.
U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Ćirila i Metodija po starom i Svetog Simeona Divnogorca po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Duhove i spomendan Presvete Bogorodice Pomoćnice, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od ubistva i hule na Boga do kršenja Šabata i neposlušnosti prema roditeljima, drevni jevrejski zakoni predviđali su najstrože kazne.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Otac Oliver upozorava da površno priznanje grehova, ispovest „u prolazu“ tokom liturgije i pogrešno shvatanje razrešne molitve mogu čoveka ostaviti u zabludi da je očistio dušu.
U iskrenom i nenametljivom promišljanju, otac Hrizostom Filipesku razotkriva kako se iz gomile protivrečnih sudova rađa i pritisak koji svaki sveštenik nosi, pokazujući koliko su brzopleti utisci često daleko od istine o njegovom pozivu.
Nasilje nad sveštenstvom i parohijanima, povrede i blokada saobraćaja - svetinja iz 19. veka u ukrajinskom gradu Černovci ugrožena u vrtlogu društvenih i verskih tenzija.
Ljudi koji dolaze u crkvu zaista veruju da molitve sveštenika imaju isceliteljske moći.
U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Crkveno-državna delegacija u audijenciji kod poglavara Katoličke crkve: razgovori o nasleđu svetih Ćirila i Metodija, Majci Terezi i jačanju odnosa sa Svetom stolicom.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
